Dok jedni izvori tvrde da je povod bila koreografija sa likom Svetog Simeona, drugi ukazuju na niz disciplinskih prekršaja, a različita tumačenja dodatno podgrevaju sumnje u kriterijume evropske kuće fudbala.
Bura oko kazne koju je FK Crvena zvezda dobila posle utakmice protiv francuskog kluba Lil OSC ne jenjava već danima i prerasta u polemiku koja daleko nadilazi teren. Savez pravoslavnih novinara, pozivajući se na izvore bliske klubu, piše da su crveno-beli ipak sankcionisani zbog „isticanja verskih simbola“. Upravo ta formulacija dodatno je rasplamsala raspravu u javnosti.
Navijači Zvezde, međutim, ističu da je izbor lika Svetog Simeona Mirotočivog bio motivisan činjenicom da ga klub obeležava kao svoju krsnu slavu, što čitav slučaj stavlja u drugačiji kontekst.
Šta je zaista razlog kazne - Sveti Simeon ili ponašanje na tribinama?
U međuvremenu su se pojavile i drugačije informacije. Pojedini mediji objavili su da se UEFA oglasila i demantovala tvrdnje da je koreografija na severnoj tribini bila razlog kazne. Umesto toga, kao ključni razlozi navedeni su pogrdno skandiranje upućeno organizaciji, upotreba pirotehničkih sredstava i gužve na prolazima.
TANJUG/ DEJAN ŽIVANČEVIĆ
Navijači Zvezde ističu da je izbor lika Svetog Simeona Mirotočivog bio motivisan činjenicom da ga klub obeležava kao svoju krsnu slavu
- Tragač je od UEFA dobio decidan odgovor, nijedna od kazni izrečenih nekadašnjem prvaku Evrope ne odnosi se na spomenutu koreografiju na severnoj tribini. Umesto toga, sankcije crveno-belima određene su usled blokiranja prolaza na tribinama (28.000 evra), korišćenja pirotehničkih sredstava (17.000 evra) i bacanja predmeta na teren (10.500 evra), kao i zbog poruke kojom se naručava ugled fudbala i same organizacije (40.000 evra) - piše Sport Klub.
Meč između Zvezde i Lila odigran je 26. februara 2026. godine, u revanšu plej-ofa za plasman u narednu fazu Lige Evrope, a dvomeč je okončan prolaskom francuskog predstavnika.
Da li UEFA primenjuje iste aršine za sve klubove?
Ovaj slučaj ponovo je otvorio širu temu odnosa evropske kuće fudbala prema srpskim klubovima i navijačima. U javnosti se već godinama provlači utisak da su kazne učestalije i strože, naročito kada poruke sa tribina zadiru u politički ili identitetski prostor, uključujući i pitanje Kosova i Metohije.
- Tzv. Kosovo se takmiči pod okriljem UEFE. Primetno je da UEFA postavlja nejednake standarde i duple aršine. Sankcionišu se samo poruke koje UEFA smatra nepriklandim. Kriterijumi nisu isti za sve. Sveti Simeon Mirotočivi je neprikladan dok su koreografije koje prikazu đavola prikladne - navode u Saveu pravoslavnih novinara.
Uprkos različitim tumačenjima, ostaje utisak da je čitav slučaj obavijen nedorečenostima. Dok jedni veruju da je sporna koreografija bila povod za kaznu, drugi smatraju da je ona tek sporedna tema, dok se suštinski razlozi nalaze u već uobičajenim disciplinskim prekršajima na tribinama.
Nakon akcije u Suvom Grlu, Crkva upozorava da se malobrojne zajednice dovode na ivicu izdržljivost i apeluje da se spreči produbljivanje straha među porodicama koje su odlučile da ostanu na svojim ognjištima.
Iza naizgled „tehničkog“ Zakona o strancima prištinskih vlasti krije se rizik od prinudnog izbacivanja Srba, a primer protosinđela Fotija iz manastira Devina voda pokazuje koliko komplikovan život čeka naše ljude na Kosmetu.
Tog 17. marta 2004. nasilje je prekinulo mir, spalilo domove i svetinje, a dok mnogi još nisu mogli da se vrate kući, snaga vere i sećanje opstaju kao jedini svetionik kroz tminu.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Protojerej Aleksej Mitjušin objašnjava da li ovaj čin ima veze sa spasenjem, može li se obaviti nakon sahrane i kako vernici treba da učestvuju u molitvenom ispraćaju pokojnika.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Protojerej Aleksej Mitjušin objašnjava da li ovaj čin ima veze sa spasenjem, može li se obaviti nakon sahrane i kako vernici treba da učestvuju u molitvenom ispraćaju pokojnika.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
U besedi za utorak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o vlasti da položi život i ponovo ga uzme, otkrivajući dubinu Njegove žrtve i ljubavi prema ljudima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
