Tog 17. marta 2004. nasilje je prekinulo mir, spalilo domove i svetinje, a dok mnogi još nisu mogli da se vrate kući, snaga vere i sećanje opstaju kao jedini svetionik kroz tminu.
Danas se navršava 22 godine od kada je talas nasilja preplavio Kosovo i Metohiju, ostavljajući neizbrisive tragove patnje i gubitka. Tog 17. marta 2004. godine, albanski ekstremisti su u rušilačkim napadima proterali 4.012 Srba iz svojih domova. Većina tih porodica i danas ne može da se vrati, dok bol i osećaj nepravde i dalje odjekuju kroz zajednice koje su nekada mirno živeli u ovim krajevima.
U toj tragediji poginulo je 19 osoba, među kojima osam Srba, dok je 11 Albanaca stradalo u sukobima sa međunarodnim snagama bezbednosti. Povređeno je najmanje 170 Srba, ali i desetine pripadnika KFOR-a i UNMIK-a, koji su se hrabro sukobili sa napadačima da bi zaštitili ljude i njihovu imovinu. Uništeno je oko 800 srpskih kuća, a 35 verskih objekata, među kojima 18 spomenika kulture, pretvoreno je u ruševine.
Među najteže pogođenim spomenicima je crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, dragoceni svedok srednjovekovne Srbije i episkopsko središte Srpske Crkve iz vremena kralja Milutina (1282–1321). Crkva je delimično obnovljena, i šest godina kasnije u njoj je služena prva Liturgija, ali tragovi požara i devastacije i dalje podsećaju na dan kada je mir bio prekinut nasiljem. Danas je ovo zdanje pod zaštitom UNESKO-a, ali njegova istorijska i duhovna težina ostaje neizbrisiva.
Ekstremisti su posebno ciljali srpske pravoslavne svetinje. Uništeno je 35 crkava i manastira, a brojni ikonostasi i nepokretna kulturna dobra, koja su vekovima preživela osmansku okupaciju i svetske ratove, zauvek su nestala u plamenu i vandalizmu. U nekim slučajevima, razaranja su prenošena i uživo na lokalnim televizijama.
Sedamnaesti mart 2004. godine naročito je bolan za srpski narod i Crkvu, jer se sve ovo dogodilo pred hiljadama pripadnika KFOR-a, UNMIK-a i kosovske policije, a odgovornost za propuste nikada nije javno preuzeta. Međunarodna zajednica osudila je ove događaje - Savet bezbednosti UN i Evropska unija, dok je Parlamentarna skupština Saveta Evrope 29. aprila 2004. donela rezoluciju kojom je izrazila zabrinutost i osudu nasilja.
Danas, prisećajući se tih dana, pravoslavni narod se seća ne samo izgubljenih života i porušenih domova, već i snage vere koja je opstala uprkos stradanju. Martovski pogrom ostaje opomena da duhovna i kulturna baština jednog naroda zahteva neprekidnu zaštitu i poštovanje, a da se bol prošlih generacija ne sme zaboraviti.
Tokom noći odnet novac od priloga vernika, dok nadležni upozoravaju na stotine nerešenih etnički motivisanih incidenata i izostanak konkretne reakcije međunarodne zajednice.
Nakon akcije u Suvom Grlu, Crkva upozorava da se malobrojne zajednice dovode na ivicu izdržljivost i apeluje da se spreči produbljivanje straha među porodicama koje su odlučile da ostanu na svojim ognjištima.
U Parohijskom domu hrama Svetog Save biće otvorena izložba radova studenata Akademije SPC koji kroz ikone i freske podsećaju na stradanje srpskih svetinja na Kosmetu.
U atmosferi političkih pritisaka i snažnih medijskih kampanja polemika oko predstojatelja Srpske pravoslavne crkve uklapa se u širu borbu oko Kosova i Metohije, istorijskog pamćenja i duhovnog identiteta srpskog naroda.
Njegovo Blaženstvo prebačeno u Medicinski centar Kavkaza nakon iznenadnog pogoršanja stanja; Patrijaršija poziva narod na molitve dok lekari nastavljaju praćenje, a svet s nestrpljenjem čeka nove informacije.
On je ženu preveo u hrišćanstvo i s njom živeo kao sa sestrom.
Iguman manastira Podmaine u hramu Svetog Save u Bileći preneo važne pouke o poverenju u Boga i ljubavi prema bližnjima, ističući kako vera pomaže da se prevaziđu životne nevolje i osnaži duh u danima posta.
Tog 17. marta 2004. nasilje je prekinulo mir, spalilo domove i svetinje, a dok mnogi još nisu mogli da se vrate kući, snaga vere i sećanje opstaju kao jedini svetionik kroz tminu.
U selu Banjica kod Čačka čuvaju se mošti Svetog Jovana Stjeničkog, a nedaleko od hrama nalazi se izvor kome vernici pripisuju brojna čuda.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Na slavi u manastiru Svete Nedelje, mitropolit raško-prizrenski poslao snažnu poruku o veri koja isceljuje, svetinji koja ne sme biti zaboravljena i ljubavi Hristovoj koja okuplja Srbe vekovima.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Juče je navršena 21 godina od kada je iz AP Kosovo i Metohija u rušilačkim napadima albanskih ekstremista proterano 4.012 Srba, a većina njih se do danas nije vratila u svoje domove.
Njegovo Blaženstvo prebačeno u Medicinski centar Kavkaza nakon iznenadnog pogoršanja stanja; Patrijaršija poziva narod na molitve dok lekari nastavljaju praćenje, a svet s nestrpljenjem čeka nove informacije.
Iguman manastira Podmaine u hramu Svetog Save u Bileći preneo važne pouke o poverenju u Boga i ljubavi prema bližnjima, ističući kako vera pomaže da se prevaziđu životne nevolje i osnaži duh u danima posta.
Oprost ne znači opravdavanje tuđih postupaka, već oslobađanje sopstvene duše od tereta.
Grešnost Adamovog postupka nije bila samo u samom činu jedenja ploda, već u gubitku poverenja u Boga.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Iznenadite porodicu jednostavnim, a neodoljivim receptom iz manastirske kuhinje koji svaku postnu trpezu čini posebnom.
Na liturgiji pređeosvećenih darova u Manastiru Tresije, mitropolit šumadijski govorio o pričešću kao stvarnom susretu sa Bogom, značaju praštanja i postu kao putu ka unutrašnjem preobražaju.
U besedi za utorak 4. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz priču o rimskom upravniku pokazuje kako i verioci ponekad gube korak sa Hristom, kada svetlost Božjih zapovesti bledi pred privlačnošću prolaznog.
