Albert Chernogorov/Shutterstock,Youtube/svestenik Aleksandar Prascevic
Samo napredak koji se gradi na ljubavi ima čvrst temelj.
U vremenu u kojem čovek sve češće meri uspeh spoljnim dostignućima, zaboravlja se da je istinski napredak neraskidivo vezan za stanje duše. Bez unutrašnjeg mira i čistote srca, svako spoljašnje uzdizanje ostaje krhko i prolazno.
Pravoslavno učenje nas podseća da put ka istinskom napretku nije popločan takmičenjem, ogorčenošću ili nadmetanjem, već smirenjem, praštanjem i ljubavlju.
Mržnja, iako se često čini kao opravdana reakcija na nepravdu ili povredu, u suštini razara onoga ko je nosi i sprečeva ga da ide dalje.
Yuri A/Shutterstock
Osobi koja mrzi uvek treba oprostiti zbog vas samih
Ona polako nagriza čovekovu dušu, pomračuje razum i udaljava ga od Boga i bližnjih. Čovek opterećen mržnjom ne može jasno da vidi ni sebe ni svet oko sebe, jer kroz tamu ogorčenosti sve poprima izobličene obrise.
Takvo stanje ne donosi snagu, već iscrpljenost, ne donosi pravdu, već dublje ropstvo i doslovno drži čoveka u mestu.
Samo napredak koji se gradi na ljubavi ima čvrst temelj.
Zato je važno ne zadržavati se u onome što nas vraća unazad, već se truditi da svaku misao i svako delo uskladimo sa ljubavlju. Jer samo ona ima snagu da preobrazi i čoveka i njegov životni put, vodeći ga ka istinskom napretku i miru.
- Ako želiš da napreduješ u životu, u duhovnom, društvenom, poslovnom i svakom drugom pogledu, onda ti nemaš vremena za mržnju. Ona ne samo da te drži okrenutog unazad, nego te i vezuje za teret koji nije tvoj. Jedino ljubavlju možeš da krčiš put napred, dok će te mržnja uvek držati zaglavljenog u tuđem blatu. Ako znaš da te neko mrzi, oprosti zbog sebe. Živi i diši ljubavlju i pusti da te uzdigne, visoko, visoko... - govorio je otac Aleksandar.
Na godišnjem zasedanju Evroazijskog društva za kardiovaskularnu i torakalnu hirurgiju u Jašiju, poglavar Rumunske pravoslavne crkve okupljenim lekarima govorio je o isceljujućoj snazi ljubavi i saosećanja, ističući povezanost medicinske nauke sa hrišćanskom duhovnošću.
Crkva naglašava da se vaspitanje ne svodi samo na savete, zabrane i pravila – ono je mnogo više način života koji roditelji svakodnevno pokazuju sopstvenim primerom.
Od Biblije i Talmuda do kabale i hrišćanske tradicije, izvori nude različita tumačenja: od Božijeg sluge i nebeskog protivnika do simbola unutrašnjeg nagona i sile tame koja oblikuje razumevanje dobra i zla.
U jednoj od svojih pouka Svetogorac otkriva gde počinje gubitak unutrašnjeg mira i zašto se upravo tu krije prekretnica između rasutosti i molitvenog spokojstva.
Nakon požara koji je progutao unutrašnjost doma i pričinio veliku materijalnu štetu, vatrogasci su među gareži i urušenim stvarima pronašli potpuno očuvanu ikonu, dok je brza intervencija sprečila tragediju i omogućila da svi izađu bez povreda.
Sećanje na ovog svetitelja iz 4. veka otkriva život ispunjen odricanjem, molitvom i verom koja je, prema predanju, ostavila trag i posle njegove smrti, kroz miro koje je lečilo i menjalo živote vernika.
U izjavi saučešća upućenoj porodici Knežević nema lakih uteha ni objašnjenja za prerani odlazak deteta, već tiho saosećanje i priziv vere u trenutku kada bol prevazilazi svaku ljudsku meru.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U jednoj od svojih pouka Svetogorac otkriva gde počinje gubitak unutrašnjeg mira i zašto se upravo tu krije prekretnica između rasutosti i molitvenog spokojstva.
Nakon požara koji je progutao unutrašnjost doma i pričinio veliku materijalnu štetu, vatrogasci su među gareži i urušenim stvarima pronašli potpuno očuvanu ikonu, dok je brza intervencija sprečila tragediju i omogućila da svi izađu bez povreda.
U vremenu kada se emocije potiskuju i tuga skriva, pouka velikog srpskog duhovnika 20. veka pomaže da pronađemo spokoj u duši i oslobodimo se negativnih posledica stresa i napetosti.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Za samo nekoliko nedelja smenjuju se Đurđevdan, Markovdan, Vasilije Ostroški, Spasovdan i niz drugih praznika, uz retka liturgijska poklapanja i gust raspored koji će mnogim porodicama promeniti uobičajene navike.
Razdvajamo autentično svedočanstvo o svetiteljki od mitova, uključujući i priču o navodnom susretu sa Staljinom, i otkrivamo kako je zaista izgledao njen život u vremenu progona i stradanja.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako privlačne ideje i teorije mogu postati prostor u kome čovek gubi sigurnost duhovnog oslonca i ne primećuje trenutak kada se udaljava od onoga što smatra istinom.
