U pravoslavnoj tradiciji, svaki čovek je ikona Božja, bez obzira na njegove mane, padove ili slabosti.
U vremenu ubrzanog života, kada se reči često izgovaraju bez mnogo razmišljanja, a postupci vode trenutnim osećanjima, pravoslavna vera nas iznova podseća na duboku odgovornost koju imamo jedni prema drugima.
Svaki susret sa drugim čovekom postaje prilika da pokažemo ono što nosimo u sebi - da li je to razumevanje ili osuda, blagost ili grubost, strpljenje ili nestrpljenje.
U svakodnevnim odnosima, često zaboravljamo koliko male stvari imaju veliku težinu.
Način na koji se obraćamo bližnjima, ton kojim govorimo, spremnost da saslušamo ili pružimo utehu - sve su to nevidljivi, ali snažni tragovi koje ostavljamo u tuđim životima. Pravoslavno učenje nas neprestano poziva da budemo svesni tih tragova, jer oni ne ostaju samo među ljudima, već se prenose i na naš odnos sa Bogom.
Posebno mesto u tom duhovnom poretku zauzima praštanje. Ono nije znak slabosti, već snage duha i vere. Praštanjem se čovek oslobađa tereta koji nosi u sebi, ali i otvara prostor za milost koja dolazi odozgo. Isto tako, osuda i gordost zatvaraju srce i udaljavaju čoveka od istinske ljubavi, one koja ne traži ništa zauzvrat i koja ne pravi razliku među ljudima.
U pravoslavnoj tradiciji, svaki čovek je ikona Božja, bez obzira na njegove mane, padove ili slabosti. Upravo zbog toga, odnos prema drugima postaje ogledalo sopstvene duše.
Starci i duhovnici kroz vekove su opominjali da ništa ne prolazi nezabeleženo u duhovnom smislu. Sve što činimo drugima, na neki način vraća se nama, ali ne kao kazna, već kao mera pravednosti i istine koja vlada u Božjem poretku.
Upravo o toj jednostavnoj, ali dubokoj istini govorio je i starac Josif Isihasta.
"Sa kakvim se poštovanjem ti budeš obraćao ljudima, tako će se i tebi obratiti Hristos. Kakvom merom budeš merio ljude tom istom merom će on meriti tebe. Kako ti drugima budeš praštao grehe tako će i on oprostiti tebi."
Samo napredak koji se gradi na ljubavi ima čvrst temelj.
Duhovnici vekovima upozoravaju da čovek ne može imati istinski mir ukoliko u sebi nosi nemir prema drugima.
Suština Vaskrsa ne nalazi se samo u običajima već u dubokoj poruci koju nosi Vaskrs - u potrebi za pokajanjem, praštanjem i promenom života.
Mnogi duhovnici kroz vekove ukazivali su na opasnost od reči izgovorenih bez ljubavi i smirenja.
Veliki srpski duhovnik kroz reči Svetog apostola Petra otkriva zašto gordost, srebroljublje i vlastoljublje udaljavaju čoveka od istinske službe i spasenja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete 45 mučenika iz Nikopolja po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti mučenici Trofim i Teofil. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Brigite Švedske, dok Jevreji obeležavaju Tiša beav, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki gruzijski svetitelj ostavio je snažnu poruku o osuđivanju, dobroti i ljudskim slabostima, otkrivajući zašto osuda ne popravlja onoga kome je upućena, već najpre menja naše sopstveno srce.
Sveti Leontije i još 44 mučenika iz Nikopolja pokazali su da vera može biti jača od straha, mučenja i pretnje smrću.
Političar iz Liverpula, odrastao u katoličkoj porodici irskih korena, ušao je u istoriju zemlje u kojoj su premijersku funkciju vekovima uglavnom obavljali anglikanci.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Kada čovek smatra da je uvek u pravu, kada ne želi da popusti, da oprosti ili da zatraži oproštaj, tada se srce udaljava od ljubavi i mira.
U pravoslavnoj tradiciji mnogi podvižnici učili su da nema istinske ljubavi bez spremnosti da se oprosti.
Pravoslavno iskustvo podseća da se snaga čoveka ne meri time koliko može da uzvrati, već koliko može da podnese i oprosti.
Oprost ne znači opravdavanje tuđih postupaka, već oslobađanje sopstvene duše od tereta.
Veliki gruzijski svetitelj ostavio je snažnu poruku o osuđivanju, dobroti i ljudskim slabostima, otkrivajući zašto osuda ne popravlja onoga kome je upućena, već najpre menja naše sopstveno srce.
Poznati istoričar ukazuje na sporne kanonske i pravne momente odluke suda, ali i na, kako navodi, širi pritisak na srpski narod, tradiciju i identitet.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Tumačeći apostolske reči da sud počinje od "kuće Božje", Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o stradanju, pokajanju i poruci koju svako može da prepozna u tuđim iskušenjima.
Policija sumnjiči 29-godišnjeg muškarca za krađu iz Sabornog hrama Svete Trojice, a pažnju javnosti privukao je snimak na kojem se vidi njegova navodna ravnodušnost dok zna da ga neko snima.
Dva brata na putu ka moru otkrila su da najveće blago nije ono koje se može poneti u rancu, već ono koje ostaje zauvek u srcu.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
U dalmatinskom selu u zaleđu Splita, gde su generacije pravoslavnih Srba čuvale svoju veru, vernici su se okupili oko hrama Svete velikomučenice Nedelje.
Pravio se nakon berbe u mnogim krajevima Srbije, nije sadržao šećer, a njegova posebnost bila je u bogatom ukusu ukuvane šire.
Daleko od gradske gužve, domaćinstvo "Stari hrast" čuva ukuse ovog kraja kroz domaće namirnice, tradicionalna jela i atmosferu kakva se danas retko pronalazi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
