U pravoslavnoj tradiciji, svaki čovek je ikona Božja, bez obzira na njegove mane, padove ili slabosti.
U vremenu ubrzanog života, kada se reči često izgovaraju bez mnogo razmišljanja, a postupci vode trenutnim osećanjima, pravoslavna vera nas iznova podseća na duboku odgovornost koju imamo jedni prema drugima.
Svaki susret sa drugim čovekom postaje prilika da pokažemo ono što nosimo u sebi - da li je to razumevanje ili osuda, blagost ili grubost, strpljenje ili nestrpljenje.
U svakodnevnim odnosima, često zaboravljamo koliko male stvari imaju veliku težinu.
Način na koji se obraćamo bližnjima, ton kojim govorimo, spremnost da saslušamo ili pružimo utehu - sve su to nevidljivi, ali snažni tragovi koje ostavljamo u tuđim životima. Pravoslavno učenje nas neprestano poziva da budemo svesni tih tragova, jer oni ne ostaju samo među ljudima, već se prenose i na naš odnos sa Bogom.
Posebno mesto u tom duhovnom poretku zauzima praštanje. Ono nije znak slabosti, već snage duha i vere. Praštanjem se čovek oslobađa tereta koji nosi u sebi, ali i otvara prostor za milost koja dolazi odozgo. Isto tako, osuda i gordost zatvaraju srce i udaljavaju čoveka od istinske ljubavi, one koja ne traži ništa zauzvrat i koja ne pravi razliku među ljudima.
U pravoslavnoj tradiciji, svaki čovek je ikona Božja, bez obzira na njegove mane, padove ili slabosti. Upravo zbog toga, odnos prema drugima postaje ogledalo sopstvene duše.
Starci i duhovnici kroz vekove su opominjali da ništa ne prolazi nezabeleženo u duhovnom smislu. Sve što činimo drugima, na neki način vraća se nama, ali ne kao kazna, već kao mera pravednosti i istine koja vlada u Božjem poretku.
Upravo o toj jednostavnoj, ali dubokoj istini govorio je i starac Josif Isihasta.
"Sa kakvim se poštovanjem ti budeš obraćao ljudima, tako će se i tebi obratiti Hristos. Kakvom merom budeš merio ljude tom istom merom će on meriti tebe. Kako ti drugima budeš praštao grehe tako će i on oprostiti tebi."
Samo napredak koji se gradi na ljubavi ima čvrst temelj.
Duhovnici vekovima upozoravaju da čovek ne može imati istinski mir ukoliko u sebi nosi nemir prema drugima.
Suština Vaskrsa ne nalazi se samo u običajima već u dubokoj poruci koju nosi Vaskrs - u potrebi za pokajanjem, praštanjem i promenom života.
Mnogi duhovnici kroz vekove ukazivali su na opasnost od reči izgovorenih bez ljubavi i smirenja.
Patrijarh srpski Porfirije služio je Svetu liturgiju i obavio čin velikog osvećenja hrama, a nastojateljicu manastira, monahinju Zlatu, odlikovao činom igumanije.
Iz dva verska objekta prijavljene krađe novca, dok se za počiniocem krađe u Uroševcu još traga.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Od osušenih ostataka nastaju puding sa jabukama i suvim grožđem, carski drobljenac i mirisne prezle za knedle, baš po receptima koji su čuvali svaku koricu.
Nakon blagosiljanja slavskih darova, protosinđel Hariton čestitao je mitropolitu imendan i poželeo mu da još mnogo godina u zdravlju i miru služi Gospodu i Crkvi.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Pravoslavna vera uči da ljubav ne isključuje rasuđivanje, niti praštanje podrazumeva odsustvo mudrosti.
Kada čovek smatra da je uvek u pravu, kada ne želi da popusti, da oprosti ili da zatraži oproštaj, tada se srce udaljava od ljubavi i mira.
U pravoslavnoj tradiciji mnogi podvižnici učili su da nema istinske ljubavi bez spremnosti da se oprosti.
Pravoslavno iskustvo podseća da se snaga čoveka ne meri time koliko može da uzvrati, već koliko može da podnese i oprosti.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za nedelju 14. sedmice po Duhovima donosi snažnu poruku o krotosti, milosti i istini koja ne mora da bude izgovorena glasno da bi promenila čoveka.
Posle pada mnogi dugo nose teret krivice i teško prihvataju da im je oprošteno. Svetitelj iz Egine podseća na razliku između iskrenog pokajanja i samokažnjavanja i nudi poruku koja donosi drugačiji pogled na milost.
Carigradski patrijarh poručio da očekuje obnovu punog jedinstva pravoslavnih i rimokatolika, pozivajući se na poredak prvog milenijuma, dok se otvara pitanje granica njegove crkvene nadležnosti.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Posebno je opasno podsmevati se drugome kada mislimo da smo u nečemu bolji, uspešniji ili moralniji.
Upravo mešanje roditelja u brak često postaje izvor nesporazuma.
Sveti Filotej Zervakos tvrdio da je svaki roditelj treba da "zakrsti" svoje dete kad ga opterećuju zdravstvene tegobe.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Evtiha po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Čudo Svetog arhangela Mihaila u Kolosima. Katolička crkva obeležava 23. nedelju kroz godinu, dok je u jevrejskom kalendaru 24. elul, a muslimani nemaju veliki islamski praznik.
Posle pada mnogi dugo nose teret krivice i teško prihvataju da im je oprošteno. Svetitelj iz Egine podseća na razliku između iskrenog pokajanja i samokažnjavanja i nudi poruku koja donosi drugačiji pogled na milost.
Carigradski patrijarh poručio da očekuje obnovu punog jedinstva pravoslavnih i rimokatolika, pozivajući se na poredak prvog milenijuma, dok se otvara pitanje granica njegove crkvene nadležnosti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
