Duhovnici vekovima upozoravaju da čovek ne može imati istinski mir ukoliko u sebi nosi nemir prema drugima.
U vremenu ubrzanog života, svakodnevnih pritisaka i sve češćih unutrašnjih nemira, pitanje duševnog mira i pomirenja sa sobom i drugima postaje jedno od ključnih za savremenog čoveka.
Sve više ljudi suočava se sa napetošću, brigama i osećajem nezadovoljstva, tražeći izlaz u spoljnim okolnostima, dok pravoslavno učenje ukazuje da se istinski mir nalazi u unutrašnjem preobražaju i odnosu prema bližnjima.
U pravoslavnoj tradiciji, pomirenje se ne posmatra samo kao društvena ili psihološka kategorija, već kao duboko duhovni čin koji ima neposredne posledice na celokupno čovekovo biće.
Nepraštanje, zlopamćenje i stalno vraćanje na nepravde koje su nam učinjene, stvaraju unutrašnji nemir koji se odražava i na telo, dok praštanje i smirenje donose olakšanje, jasnoću i snagu.
Duhovnici vekovima upozoravaju da čovek ne može imati istinski mir ukoliko u sebi nosi nemir prema drugima. Pomirenje ne znači opravdavanje tuđih postupaka, već oslobađanje sopstvene duše od tereta koji razara i iscrpljuje. Upravo u tome leži i suština duhovne borbe - izbor između gordosti koja razdvaja i smirenja koje spaja.
Posebno mesto u tom učenju zauzima prihvatanje života sa svim njegovim okolnostima. Verujući čovek pozvan je da razume da ništa ne biva bez Božijeg dopuštenja, te da i u najtežim situacijama postoji dublji smisao koji prevazilazi ljudsko razumevanje.
Takav pogled donosi spokoj, jer čovek prestaje da se opire onome što ne može promeniti i uči da sa poverenjem prihvati Božiju volju.
O ovoj istini govorio je i starac Tadej, čije reči i danas mnogima služe kao putokaz ka unutrašnjem miru:
"Treba se pomiriti radi svog dobra. Ako se čovek pomiri, to je njegovo spasenje i telesno i duhovno. Tada se oslobađa njegov nervni sistem, i onda mu je sve lako, sva nesreća će mu proći. Zna da tako treba biti... i ništa ne može učiniti bez Božijeg dopuštenja".
Pravoslavno predanje uči da je nemir jedno od glavnih sredstava kojim se čovek slabi iznutra.
Još u Starom zavetu tamjan se pominje kao dar Bogu i kao deo bogoslužbenog poretka.
Dom nije samo mesto zajedničkog života, već mala crkva, prostor u kome se čovek uči ljubavi, praštanju i trpljenju.
Kada se duša smiri pred Gospodom, utišaju se i nemiri koji potresaju čovekovo srce.
Bio je rimski oficir, a potom je postao episkop i propovedao Jevanđelje među neznabošcima, uprkos progonima i stradanjima.
Med, slad, suve šljive i orasi spojeni su u starinsku poslasticu koja se vezuje za Trojice-Sergijevu lavru i grad Sergijev Posad.
Pouka velikog svetitelja govori zašto bliskost lako preraste u očekivanje i kako ljubav može da bude pravi temelj odnosa.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Na praznik Svetih Joakima i Ane služena sveta arhijerejska Liturgija, a slavski darovi osvećeni u Kraljevoj crkvi.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Niko od ljudi nije savršen i niko ne može drugome pružiti sve ono za čim njegovo srce čezne.
Pravoslavna vera uči da ljubav ne isključuje rasuđivanje, niti praštanje podrazumeva odsustvo mudrosti.
U društvu, u kojem je Isus živeo, udarac nije uvek bio samo fizički čin, objašnjava otac Bane.
Ako čovek ponižava druge, vređa ih, osuđuje i prema njima pokazuje prezir, ne može očekivati da će takav odnos ostati bez posledica po njegov duhovni život.
Pouka velikog svetitelja govori zašto bliskost lako preraste u očekivanje i kako ljubav može da bude pravi temelj odnosa.
U društvu, u kojem je Isus živeo, udarac nije uvek bio samo fizički čin, objašnjava otac Bane.
U besedi za petak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega čovekov unutrašnji rast zavisi od onoga čime ispunjava svoje srce i kakvu ulogu u tome ima Hristos.
Veliki srpski duhovnik 20. veka govorio je o trenucima kada čovek više ne razume zašto mu se teškoće događaju i kako upravo tada može da sačuva poverenje u Gospoda.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U besedi za petak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega čovekov unutrašnji rast zavisi od onoga čime ispunjava svoje srce i kakvu ulogu u tome ima Hristos.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Avtonoma po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Prepodobna Eufrosina Aleksandrijska i Prepodobni Sergije Radonješki. Katolička crkva obeležava Svetog Kleofasa, dok Jevreji večeras dočekuju Sukot, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Veliki srpski duhovnik 20. veka govorio je o trenucima kada čovek više ne razume zašto mu se teškoće događaju i kako upravo tada može da sačuva poverenje u Gospoda.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
