Duhovnici vekovima upozoravaju da čovek ne može imati istinski mir ukoliko u sebi nosi nemir prema drugima.
U vremenu ubrzanog života, svakodnevnih pritisaka i sve češćih unutrašnjih nemira, pitanje duševnog mira i pomirenja sa sobom i drugima postaje jedno od ključnih za savremenog čoveka.
Sve više ljudi suočava se sa napetošću, brigama i osećajem nezadovoljstva, tražeći izlaz u spoljnim okolnostima, dok pravoslavno učenje ukazuje da se istinski mir nalazi u unutrašnjem preobražaju i odnosu prema bližnjima.
U pravoslavnoj tradiciji, pomirenje se ne posmatra samo kao društvena ili psihološka kategorija, već kao duboko duhovni čin koji ima neposredne posledice na celokupno čovekovo biće.
Nepraštanje, zlopamćenje i stalno vraćanje na nepravde koje su nam učinjene, stvaraju unutrašnji nemir koji se odražava i na telo, dok praštanje i smirenje donose olakšanje, jasnoću i snagu.
Duhovnici vekovima upozoravaju da čovek ne može imati istinski mir ukoliko u sebi nosi nemir prema drugima. Pomirenje ne znači opravdavanje tuđih postupaka, već oslobađanje sopstvene duše od tereta koji razara i iscrpljuje. Upravo u tome leži i suština duhovne borbe - izbor između gordosti koja razdvaja i smirenja koje spaja.
Posebno mesto u tom učenju zauzima prihvatanje života sa svim njegovim okolnostima. Verujući čovek pozvan je da razume da ništa ne biva bez Božijeg dopuštenja, te da i u najtežim situacijama postoji dublji smisao koji prevazilazi ljudsko razumevanje.
Takav pogled donosi spokoj, jer čovek prestaje da se opire onome što ne može promeniti i uči da sa poverenjem prihvati Božiju volju.
O ovoj istini govorio je i starac Tadej, čije reči i danas mnogima služe kao putokaz ka unutrašnjem miru:
"Treba se pomiriti radi svog dobra. Ako se čovek pomiri, to je njegovo spasenje i telesno i duhovno. Tada se oslobađa njegov nervni sistem, i onda mu je sve lako, sva nesreća će mu proći. Zna da tako treba biti... i ništa ne može učiniti bez Božijeg dopuštenja".
Pravoslavno predanje uči da je nemir jedno od glavnih sredstava kojim se čovek slabi iznutra.
Još u Starom zavetu tamjan se pominje kao dar Bogu i kao deo bogoslužbenog poretka.
Dom nije samo mesto zajedničkog života, već mala crkva, prostor u kome se čovek uči ljubavi, praštanju i trpljenju.
Kada se duša smiri pred Gospodom, utišaju se i nemiri koji potresaju čovekovo srce.
Duhovnici vekovima upozoravaju da čovek ne može imati istinski mir ukoliko u sebi nosi nemir prema drugima.
Nekada redovan izbor u danima dugih postova, ovaj recept pokazuje kako od skromnih namirnica nastaje topao i hranljiv obrok koji se dugo pamti i lako vraća na trpezu.
Sveto pismo nudi dublji i celovitiji pogled na zdrav način života - onaj koji obuhvata i telo i dušu, ali pre svega unutrašnje stanje čoveka.
U besedi za subotu 5. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da se istorija ponavlja kada se zaborave upozorenja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Agapija po starom i Prepodobnog mučenika Evstratija Pečerskog po novom kalendaru. Katolici slave Svetu Prisku, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Bog svakome daje ono što mu je potrebno i što je za njega najbolje.
U pravoslavlju se greh ne posmatra samo kao prekršaj Božjeg zakona, već i kao rana u odnosu.
Bez Boga nema istinske pomoći, ističe arhimandrit Stefan.
Život u skladu sa Bogom, prema učenju Svetih otaca, ne oslobađa čoveka od teškoća.
Sveto pismo nudi dublji i celovitiji pogled na zdrav način života - onaj koji obuhvata i telo i dušu, ali pre svega unutrašnje stanje čoveka.
U besedi za subotu 5. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da se istorija ponavlja kada se zaborave upozorenja.
Protojerej Andrej Tkačov ukazuje na opasnost koja tiho oblikuje naše misli i odlučuje o sudbini duše.
Mladenci sve češće biraju sredu i petak za venčanja, uprkos tome što Crkva te dane smatra neprimerenim za slavlje, a sveštenici upozoravaju na sve učestalije pokušaje zaobilaženja pravila.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Sveštenik ističe da duhovno srodstvo ne trpi zamene, uzvraćanja ni porodične kompromise, već traži odgovornost pred Bogom i trajnost odnosa.
Brzo, jednostavno i hranljivo – recept koji svaki post pretvara u pravu porodičnu radost.
U besedi za petak 5. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o trenutku kada je Isus, stojeći pred osudom i porugom, izgovorio istinu koja nadilazi svaku ljudsku presudu.
