Duhovnici vekovima upozoravaju da čovek ne može imati istinski mir ukoliko u sebi nosi nemir prema drugima.
U vremenu ubrzanog života, svakodnevnih pritisaka i sve češćih unutrašnjih nemira, pitanje duševnog mira i pomirenja sa sobom i drugima postaje jedno od ključnih za savremenog čoveka.
Sve više ljudi suočava se sa napetošću, brigama i osećajem nezadovoljstva, tražeći izlaz u spoljnim okolnostima, dok pravoslavno učenje ukazuje da se istinski mir nalazi u unutrašnjem preobražaju i odnosu prema bližnjima.
U pravoslavnoj tradiciji, pomirenje se ne posmatra samo kao društvena ili psihološka kategorija, već kao duboko duhovni čin koji ima neposredne posledice na celokupno čovekovo biće.
Nepraštanje, zlopamćenje i stalno vraćanje na nepravde koje su nam učinjene, stvaraju unutrašnji nemir koji se odražava i na telo, dok praštanje i smirenje donose olakšanje, jasnoću i snagu.
Duhovnici vekovima upozoravaju da čovek ne može imati istinski mir ukoliko u sebi nosi nemir prema drugima. Pomirenje ne znači opravdavanje tuđih postupaka, već oslobađanje sopstvene duše od tereta koji razara i iscrpljuje. Upravo u tome leži i suština duhovne borbe - izbor između gordosti koja razdvaja i smirenja koje spaja.
Posebno mesto u tom učenju zauzima prihvatanje života sa svim njegovim okolnostima. Verujući čovek pozvan je da razume da ništa ne biva bez Božijeg dopuštenja, te da i u najtežim situacijama postoji dublji smisao koji prevazilazi ljudsko razumevanje.
Takav pogled donosi spokoj, jer čovek prestaje da se opire onome što ne može promeniti i uči da sa poverenjem prihvati Božiju volju.
O ovoj istini govorio je i starac Tadej, čije reči i danas mnogima služe kao putokaz ka unutrašnjem miru:
"Treba se pomiriti radi svog dobra. Ako se čovek pomiri, to je njegovo spasenje i telesno i duhovno. Tada se oslobađa njegov nervni sistem, i onda mu je sve lako, sva nesreća će mu proći. Zna da tako treba biti... i ništa ne može učiniti bez Božijeg dopuštenja".
Pravoslavno predanje uči da je nemir jedno od glavnih sredstava kojim se čovek slabi iznutra.
Još u Starom zavetu tamjan se pominje kao dar Bogu i kao deo bogoslužbenog poretka.
Dom nije samo mesto zajedničkog života, već mala crkva, prostor u kome se čovek uči ljubavi, praštanju i trpljenju.
Kada se duša smiri pred Gospodom, utišaju se i nemiri koji potresaju čovekovo srce.
U prestonicu stižu relikvije neprocenjive vrednosti, vezane za Svetog Savu i najdublje slojeve srpske tradicije, uoči izložbe koja će trajati do sredine leta i koja se već najavljuje kao događaj koji prevazilazi uobičajene kulturne okvire.
Telo Svetog Jakova je posle pogubljenja preneto u Španiju, a na njegovom grobu i dan danas se dešavaju čudesna isceljenja.
Starinsko jelo od pšenice, kajmaka i mleka otkriva kako su pravoslavni domovi spajali post i mrs, ali i kako je jedna jednostavna trpeza postajala simbol zajedništva, obilja i života u skladu sa crkvenim ritmom.
Mnogi su pešačili do Ostroga kako bi se poklonili moštima Svetog Vasilija, dok su poruke sa liturgije i svedočenja vernika još jednom pokazali zašto je ova svetinja jedno od najvažnijih mesta pravoslavlja.
Presveta Bogorodica i svi svetitelji svojim životom svedočili su da nema veće utehe od Božje milosti.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Bog svakome daje ono što mu je potrebno i što je za njega najbolje.
Presveta Bogorodica i svi svetitelji svojim životom svedočili su da nema veće utehe od Božje milosti.
Pravoslavno iskustvo kroz vekove svedoči da je tišina ogledalo duše - u njoj nema skrivanja ni opravdanja.
Odgovornost roditelja je velika, jer njihove reči neretko oblikuju put kojim će njihovi potomci ići.
Presveta Bogorodica i svi svetitelji svojim životom svedočili su da nema veće utehe od Božje milosti.
U molitvi upućenoj jednom od najvoljenijih srpskih svetitelja sabrane su nade, zahvalnosti i molbe koje vernici izgovaraju u najtežim životnim trenucima, tražeći mir u duši, zdravlje i duhovnu podršku.
U besedi za utorak 5. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristovoj ljubavi koja ne prolazi kroz filter ljudskog razuma i pokazuje šta se u čoveku zapravo opire onome što bi ga moglo preobraziti.
Snažna poruka svetogorskog starca otkriva kako pravoslavlje gleda na bol, ćutanje i iskušenja kroz koja čovek prolazi tokom života.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Od siromašnog dečaka iz Hercegovine do ostroškog čudotvorca čije mošti posećuju pravoslavci, katolici i muslimani — život Svetog Vasilija Ostroškog ostao je simbol istrajnosti, vere i nade u najtežim vremenima.
Predstojatelj Srpske pravoslavne crkve uputio je snažnu i emotivnu čestitku u kojoj ističe duhovno zajedništvo, istorijsku povezanost i poruku koja je odjeknula širom pravoslavnog sveta.
U molitvi upućenoj jednom od najvoljenijih srpskih svetitelja sabrane su nade, zahvalnosti i molbe koje vernici izgovaraju u najtežim životnim trenucima, tražeći mir u duši, zdravlje i duhovnu podršku.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
