AKO VAM SE OVO DOGODI U CRKVI, NIKAKO IZ NJE NE IZLAZITE! Arhimandrit Amvrosije o čestom iskustvu ljudi zbog kojih oni posramljeni beže iz hramova, a to ne treba da rade!
Samo stojte u crkvi i sve će se smiriti, savetuje otac Amvrosije.
Mnogi ljudi koji prvi put uđu u crkvu iznenade se sopstvenom reakcijom.
Dešava se da pojedinci, koji prvi put dolaze u crkvu, ne znaju kako da se ponašaju, ne učestvuju aktivno u molitvi i samo stoje posmatrajući okolinu. Ipak, uprkos tome, kod nekih se iznenada javljaju snažne emocije, najčešće u vidu suza.
U pravoslavnom shvatanju, takva reakcija nije neobična. Crkva uči da čovek nosi u sebi duboku potrebu za Bogom, čak i kada toga nije potpuno svestan. Kada se nađe u prostoru molitve i bogosluženja, mnogi prvi put jasno osete tu unutrašnju čežnju. Tada se javlja osećaj kajanja, ali i olakšanja, i čovek počinje da se oslobađa onoga što je dugo nosio u sebi upravo kroz suze.
Ipak, ljudi se često zbune zbog takvih suza. Neki pomisle da je to znak slabosti ili da nešto nije u redu, pa požure da izađu iz hrama kako bi sakrili emocije.
Sveštenici, međutim, objašnjavaju da takva reakcija nije razlog za stid. U crkvi se čovek nalazi pred Bogom i suočava se sa sopstvenim životom, zbog čega su suze ponekad prirodan odgovor duše.
Shutterstock/Pixel-Shot
Plakanje u crkvi nije sramota
U pravoslavnoj tradiciji veruje se da boravak u hramu donosi duhovnu utehu i snagu. Vernici u crkvi traže mir, podršku i duhovno ohrabrenje, a mnogi svedoče da se nakon molitve ili jednostavnog stajanja na bogosluženju osećaju smirenije i lakše.
O takvim iskustvima govorio je i arhimandrit Amvrosije Jurasov:
Društvene Mreže
Arhimandrit Amvrosije Jurasov
- Neki ljudi u crkvi iznenada počinju da liju suze, bez ikakve unutrašnje molitve. Došli su prvi put, ne znaju nikakve molitve i ne mole se, već samo stoje tamo, osvrću se... I odjednom - suze! Njihova duša se moli Bogu i plače. Izgubila je svog Nebeskog Oca - rekao je on, pa dalje objasnio:
- Čovek se oseća postiđeno, napušta crkvu i odlazi... Nema potrebe da se plašite ili stidite suza. Samo stojte u crkvi i sve će se smiriti. Duša će se osećati lako, dobro i slobodno. U crkvi čovek dobija blagodat od Boga, podršku, ojačanje, neku vrstu leka. Kroz nju se iznutra čisti.
Protojerej Tarasije Zabudjko rasvetljava nedoumicu o kojoj se u parohijama najčešće govori tiho, objašnjavajući da se suština ove zabrane ne tiče vrednovanja žene, već svetosti mesta na kojem se savršava Bezkrvna Žrtva.
Dok se rasprave najčešće vode oko marama i kapa, sveštenik pri hramu Svetog Ilije na Mirijevu objašnjava zašto upadljiva garderoba, neprimerene boje i zanemarivanje crkvenog bontona mnogo češće dovode do opomena u hramu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
U besedi za utorak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi kroz trenutak Getsimanije u kojem Isus bira stradanje umesto odbrane, otkrivajući veličinu ljubavi i milosti Božje.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U besedi za utorak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi kroz trenutak Getsimanije u kojem Isus bira stradanje umesto odbrane, otkrivajući veličinu ljubavi i milosti Božje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Kirila Jerusalimskog po starom i Svetog Ipatija po novom kalendaru. Katolici slave Svetog proroka Amosa, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Svakodnevni nemir i neispunjene želje često nas zbunjuju, ali pouka blaženopočivšeg patrijarha govori kako čekanje može biti put ka većim blagoslovima.
