U pravoslavnom predanju često se naglašava da se najveći blagoslovi kriju upravo iza najvećih iskušenja.
U vremenu kada čovek sve češće traži utehu u prolaznim stvarima, zaboravlja se da istinska snaga i mir dolaze kroz trpljenje i veru.
Pravoslavna tradicija vekovima nas uči da put ka spasenju nije lišen bola, iskušenja i borbe, već da su upravo ti trenuci ono kroz šta se duša preobražava i približava Bogu.
Nije lako nositi krst koji nam je dat, ali u njemu se krije duboki smisao koji se ne otkriva odmah, već kroz strpljenje i poverenje u promisao Božju.
Svaki čovek u svom životu prolazi kroz periode tame, sumnje i teškoća. Tada se često javlja pitanje zašto baš nama dolaze iskušenja i zbog čega Gospod dopušta da patimo.
Međutim, sveti oci nas podsećaju da ništa nije slučajno i da svaka nevolja ima svoj duhovni razlog. U trenucima kada se čini da smo ostavljeni, zapravo smo najbliži Bogu, jer upravo tada učimo da se oslonimo ne na sopstvene snage, već na Njegovu milost.
Iskušenja nisu znak Božjeg odsustva, već njegove brige za čoveka. Kroz njih se proverava vera, učvršćuje nada i rađa istinska ljubav prema Gospodu. Onaj koji izdrži u teškim trenucima, ne samo da izlazi jači već dobija i duhovnu radost koja prevazilazi svako zemaljsko zadovoljstvo. Takva radost ne dolazi spolja, već iznutra, kao dar onima koji su ostali verni uprkos svemu.
U pravoslavnom predanju često se naglašava da se najveći blagoslovi kriju upravo iza najvećih iskušenja.
Tek kada čovek nauči da prihvati volju Božju bez roptanja, otvara se prostor za delovanje blagodati. Tada i najteži teret postaje lakši jer se nosi zajedno s Hristom.
O tome svedoči i starac Josif Isihasta, čije reči donose utehu i podstrek svima koji prolaze kroz životne borbe:
- Bog vas čuje čim mu se obratite. Ali on ne razmišlja kao vi. U velikim iskušenjima Gospod vas ljubi, Bogorodica vas ljubi, svi sveti vas hvale, a anđeli vam se dive. Dakle, ako želite da okusite ljubav Hristovu, izdržite sve što dođe, svaki test koji Gospod stavi pred vas. Ali kad sve prođe, ispunićete se radošću.
Nije vera odsustvo bola, već pouzdanje da bol ima smisao.
Sveti oci vekovima su upozoravali da je najveća borba upravo ona koja se vodi u dubini duše.
Hrišćanski život nije put bez poteškoća.
Sveti oci često su podsećali da pad sam po sebi ne određuje put čoveka, već odnos prema tom padu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Manuila, Savela i Ismaila po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sabor Svetih dvanaest apostola (Pavlovdan). Katolička crkva obeležava spomendan Rimskih prvomučenika, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedna neobična pouka o kanti punoj vode otkriva zašto veliki broj ljudi dolazi pred Boga sa molbama, ali malo njih sa iskrenim pokajanjem.
Sveti Manuil, Savel i Ismail bili su Persijanci, sinovi oca neznabošca i majke hrišćanke, koja ih je odmalena vaspitala u duhu Jevanđelja i privela svetom krštenju.
Posle velike porodične tragedije, zajednica pokazala brigu za decu sveštenika i popadije, obezbedivši im krov nad glavom kao trajnu podršku.
Eparhija raško-prizrenska zabrinuta zbog privođenja Srba nakon Vidovdana i traži istragu navoda o prekoračenju ovlašćenja i ugrožavanju prava vernika.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U pravoslavnom učenju stradanje nikada nije besmisleno.
Blizina Božja se ne meri odsustvom bola, već prisustvom utehe i snage u njemu.
Što je čovek više posrnuo i obremenio se grehom, to više iskušenja i za njega i za ostale ljude oko njega, kaže otac Vajo.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Manuila, Savela i Ismaila po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sabor Svetih dvanaest apostola (Pavlovdan). Katolička crkva obeležava spomendan Rimskih prvomučenika, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedna neobična pouka o kanti punoj vode otkriva zašto veliki broj ljudi dolazi pred Boga sa molbama, ali malo njih sa iskrenim pokajanjem.
Posle velike porodične tragedije, zajednica pokazala brigu za decu sveštenika i popadije, obezbedivši im krov nad glavom kao trajnu podršku.
Eparhija raško-prizrenska zabrinuta zbog privođenja Srba nakon Vidovdana i traži istragu navoda o prekoračenju ovlašćenja i ugrožavanju prava vernika.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Recept monahinje Atanasije Rašić iz knjige "Ko posti, dušu gosti" spaja krompir, šargarepu, celer i karfiol sa mirisnim sosom od paradajza i belog luka u jednostavno, zasitno jelo koje se lako priprema i dugo pamti.
Godine same po sebi ne donose unutrašnju promenu, niti garantuju duhovnu zrelost.
Crkveno predanje razlikuje ličnu molitvu za takve osobe od liturgijskog pominjanja, a ljubav prema njima ostaje poziv da se za njihovo dobro i spasenje ne prestaje moliti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
