Na godišnjem zasedanju Evroazijskog društva za kardiovaskularnu i torakalnu hirurgiju u Jašiju, poglavar Rumunske pravoslavne crkve okupljenim lekarima govorio je o isceljujućoj snazi ljubavi i saosećanja, ističući povezanost medicinske nauke sa hrišćanskom duhovnošću.
U drevnom rumunskom gradu Jašiju, poznatom po čuvanju svetih moštiju Svete Petke, održan je značajan medicinski skup – 17. godišnje zasedanje Evroazijskog društva za kardiovaskularnu i torakalnu hirurgiju, koje je od 17. do 20. oktobra okupilo oko 450 stručnjaka iz preko 38 zemalja.
Ovaj naučni susret bio je posvećen najnovijim dostignućima u oblasti kardiovaskularne hirurgije, ali je dobio i posebnu duhovnu dimenziju zahvaljujući prisustvu rumunskog patrijarha Danila, koji je naglasio važnost spajanja medicinske nauke i hrišćanske duhovnosti u službi čoveka.
Daniel MIHAILESCU / AFP / Profimedia
Patrijarh rumunski Danilo
Obraćajući se učesnicima, patrijarh Danilo istakao je kako „medicina predstavlja jedinstven prostor gde se nauka ukršta sa duhovnošću,“ podsećajući na zajednički cilj koji dele lekari i sveštenici: izlečenje i briga za ljudske živote. Pozdravljajući sve učesnike, rekao je:
- S velikom radošću pozdravljam sve učesnike 17. godišnjeg zasedanja Evroazijskog društva... Molimo se Gospodu našem Isusu Hristu da blagoslovi ovaj izrazito naučni skup i sve njegove organizatore.
Naglašavajući značaj hrišćanske ljubavi, patrijarh Danilo se osvrnuo na istraživanja koja potvrđuju koristi vere i altruizma za fizičko i duhovno zdravlje:
- Medicinska istraživanja pokazuju terapeutski potencijal ljubavi i saosećanja, ističući pozitivne učinke altruizma na zdravlje.
Ove reči podsećaju na vekovno učenje Crkve o neprocenjivoj vrednosti saosećanja, posebno kada je u funkciji lečenja i pružanja utehe bolesnima.
U svom obraćanjuu, patrijarh Danilo je osvetlio i moralnu dimenziju lekarskog poziva, upoređujući rad lekara sa svešteničkim služenjem:
- Lekari se svojim radom približavaju sveštenicima, jer prisustvuju rađanju, odrastanju, a često i smrti čoveka... kao i sveštenici, zauzimaju povlašćeno mesto u oblasti života, svakodnevno svedočeći o tajni života i čudu isceljenja.
Credit: Andreas SOLARO / AFP / Profimedia
Patrijarh rumunski Danilo
Pored toga, patrijarh je ukazao na važnost duhovnog ispunjenja kroz saosećanje, rekavši:
- Saosećanje jača one koji staraju o bolesnima, omogućavajući im da se suoče sa bolom. Medicinska nega prožeta saosećanjem često se doživljava kao duhovno ispunjenje. Dobra duša je najbolji lek za srce, kao što praštanje smanjuje stres i poboljšava kvalitet života onoga ko oprašta.
U čast ovogodišnjeg domaćina skupa, profesora dr Grigorea Tinice, direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti u Jašiju i predsednika Kongresa, patrijarh Danilo uručio je Svečanu diplomu i medalju za 2024. godinu, ističući njegov doprinos medicini i društvu kroz brigu za bolesne.
Patrijarh je zaključio svoje obraćanje uputivši molitvu za lekare i sve prisutne, izrazivši veru da će uzajamna podrška između nauke i vere unaprediti društvo u celini.
- Molimo se Bogu da nam pomogne da prepletemo duhovnost molitve sa medicinskom naukom i drugim disciplinama usmerenim na čoveka... Čineći to, osetićemo Hristovu ljubav na delu kod lekara i onih koji se mole za zdravlje drugih - kazao je, osvetljavajući put ka višem smislu brige za čoveka kroz zajedništvo nauke i duhovnosti.
Ovaj skup, održan u gradu svetiteljke Svete Petke, još jednom je potvrdio da medicina i vera zajedno osvetljavaju put isceljenja, dok je patrijarh Danilo svojom rečju ukazao na svevremensku važnost ljudskog saosećanja u lečenju i očuvanju duhovnog zdravlja.
Tri znamenite Srpkinje, kneginja Milica, despotica Jefimija i Miličina kćerka Olivera, koja je bila Bajazitova žena, imolile su da se mošti prenesu u Srbiju.
Povodom praznika posvećenog Prepodobnoj mati Paraskevi, sveštenik u kapeli ove svetice na Kalemegdanu i docent Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, govori za portal religija.rs.
Obeležavanje praznika Svete Petke okupilo je vernike i ugledne goste iz Srbije i Crne Gore, a liturgije, svečana litija i bogat kulturno-umetnički program ispunili su srca sabranih radošću.
U molitvenoj poruci upućenoj Patrijarhu Porfiriju i srpskom narodu, poglavar Rumunske pravoslavne crkve izrazio je duboko saučešće povodom nesreće na železničkoj stanici u Novom Sadu i pozvao na zajedničku molitvu za mir duša stradalih i brz oporavak povređenih.
Jedinstveno jelo koje spaja nežni sloj povrća i aromatičnu ribu, idealno za posne dane kada tipik dopušta ribu - mekan, sočan patlidžan i začini pretvaraju svaki zalogaj u radost.
Ulazak u Advent za katolike nije samo liturgijski početak, već poziv na usporavanje i povratak unutrašnjem životu u danima pred praznik Hristovog Rođenja.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 25. nedelju po Duhovima govori o tome kako Hristos useljava mir i razumevanje u svakodnevni život svakog čoveka.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju različite svetitelje po starom i novom kalendaru, katolici započinju Došašće i slave Svetog apostola Andrija, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Na veličanstvenom sabranju osveštane ikone Sabornog hrama Spasenja naroda u Bukureštu, koji po veličini i lepoti nadmašuje sve dosadašnje pravoslavne svetinje i postaje novo duhovno središte Evrope.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 25. nedelju po Duhovima govori o tome kako Hristos useljava mir i razumevanje u svakodnevni život svakog čoveka.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.