Na godišnjem zasedanju Evroazijskog društva za kardiovaskularnu i torakalnu hirurgiju u Jašiju, poglavar Rumunske pravoslavne crkve okupljenim lekarima govorio je o isceljujućoj snazi ljubavi i saosećanja, ističući povezanost medicinske nauke sa hrišćanskom duhovnošću.
U drevnom rumunskom gradu Jašiju, poznatom po čuvanju svetih moštiju Svete Petke, održan je značajan medicinski skup – 17. godišnje zasedanje Evroazijskog društva za kardiovaskularnu i torakalnu hirurgiju, koje je od 17. do 20. oktobra okupilo oko 450 stručnjaka iz preko 38 zemalja.
Ovaj naučni susret bio je posvećen najnovijim dostignućima u oblasti kardiovaskularne hirurgije, ali je dobio i posebnu duhovnu dimenziju zahvaljujući prisustvu rumunskog patrijarha Danila, koji je naglasio važnost spajanja medicinske nauke i hrišćanske duhovnosti u službi čoveka.
Obraćajući se učesnicima, patrijarh Danilo istakao je kako „medicina predstavlja jedinstven prostor gde se nauka ukršta sa duhovnošću,“ podsećajući na zajednički cilj koji dele lekari i sveštenici: izlečenje i briga za ljudske živote. Pozdravljajući sve učesnike, rekao je:
- S velikom radošću pozdravljam sve učesnike 17. godišnjeg zasedanja Evroazijskog društva... Molimo se Gospodu našem Isusu Hristu da blagoslovi ovaj izrazito naučni skup i sve njegove organizatore.
Naglašavajući značaj hrišćanske ljubavi, patrijarh Danilo se osvrnuo na istraživanja koja potvrđuju koristi vere i altruizma za fizičko i duhovno zdravlje:
- Medicinska istraživanja pokazuju terapeutski potencijal ljubavi i saosećanja, ističući pozitivne učinke altruizma na zdravlje.
Ove reči podsećaju na vekovno učenje Crkve o neprocenjivoj vrednosti saosećanja, posebno kada je u funkciji lečenja i pružanja utehe bolesnima.
U svom obraćanjuu, patrijarh Danilo je osvetlio i moralnu dimenziju lekarskog poziva, upoređujući rad lekara sa svešteničkim služenjem:
- Lekari se svojim radom približavaju sveštenicima, jer prisustvuju rađanju, odrastanju, a često i smrti čoveka... kao i sveštenici, zauzimaju povlašćeno mesto u oblasti života, svakodnevno svedočeći o tajni života i čudu isceljenja.
Pored toga, patrijarh je ukazao na važnost duhovnog ispunjenja kroz saosećanje, rekavši:
- Saosećanje jača one koji staraju o bolesnima, omogućavajući im da se suoče sa bolom. Medicinska nega prožeta saosećanjem često se doživljava kao duhovno ispunjenje. Dobra duša je najbolji lek za srce, kao što praštanje smanjuje stres i poboljšava kvalitet života onoga ko oprašta.
U čast ovogodišnjeg domaćina skupa, profesora dr Grigorea Tinice, direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti u Jašiju i predsednika Kongresa, patrijarh Danilo uručio je Svečanu diplomu i medalju za 2024. godinu, ističući njegov doprinos medicini i društvu kroz brigu za bolesne.
Patrijarh je zaključio svoje obraćanje uputivši molitvu za lekare i sve prisutne, izrazivši veru da će uzajamna podrška između nauke i vere unaprediti društvo u celini.
- Molimo se Bogu da nam pomogne da prepletemo duhovnost molitve sa medicinskom naukom i drugim disciplinama usmerenim na čoveka... Čineći to, osetićemo Hristovu ljubav na delu kod lekara i onih koji se mole za zdravlje drugih - kazao je, osvetljavajući put ka višem smislu brige za čoveka kroz zajedništvo nauke i duhovnosti.
Ovaj skup, održan u gradu svetiteljke Svete Petke, još jednom je potvrdio da medicina i vera zajedno osvetljavaju put isceljenja, dok je patrijarh Danilo svojom rečju ukazao na svevremensku važnost ljudskog saosećanja u lečenju i očuvanju duhovnog zdravlja.
Tri znamenite Srpkinje, kneginja Milica, despotica Jefimija i Miličina kćerka Olivera, koja je bila Bajazitova žena, imolile su da se mošti prenesu u Srbiju. Povodom praznika posvećenog Prepodobnoj mati Paraskevi, sveštenik u kapeli ove svetice na Kalemegdanu i docent Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, govori za portal religija.rs. Obeležavanje praznika Svete Petke okupilo je vernike i ugledne goste iz Srbije i Crne Gore, a liturgije, svečana litija i bogat kulturno-umetnički program ispunili su srca sabranih radošću. U molitvenoj poruci upućenoj Patrijarhu Porfiriju i srpskom narodu, poglavar Rumunske pravoslavne crkve izrazio je duboko saučešće povodom nesreće na železničkoj stanici u Novom Sadu i pozvao na zajedničku molitvu za mir duša stradalih i brz oporavak povređenih. Budi deo Religija.rs zajednice. U besedi za četvrtak 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o stradanju pravednika, prolaznoj slavi i sudovima Božjim koji prevazilaze ljudsko razumevanje. Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog mučenika Longina Sotnika po starom kalendaru, dok crkve koje koriste novi kalendar obeležavaju Svetu mučenicu Anastasiju Rimljanku i Prepodobnog Avramija. Katolička crkva spominje Svetog Narcisa Jerusalimskog, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik. Čovek lako počne da veruje da ga njegovi gresi određuju, pa zaboravi na vrline koje mu je Bog podario. Starac Emilijan objašnjava šta nas zaista udaljava od borbe za sopstvenu dušu. Protojerej Andrej Eefanov objašnjava zašto se javljaju ovakve misli, kako da se izborimo sa strahom od gubitka roditelja i kada je važno potražiti stručnu pomoć. Razbijeni spomenici i fotografije pokojnika potresli su nekadašnje stanovnike Vučinića, dok sveštenik Darko Kujundžić upozorava da napadi traju godinama, a Međureligijsko veće BiH traži hitnu istragu. Bog vidi i ono što mi ne možemo. Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti. Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše. U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života." Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Daniel MIHAILESCU / AFP / Profimedia
Credit: Andreas SOLARO / AFP / Profimedia
KAKO SU TRI ZNAMENITE SRPKINJE IZMOLILE OD BAJAZITA MOŠTI SVETE PETKE: U Jašiju završile tako što je jedan Rumun otplatio ceo dug Carigradske partrijašije u zamenu za njih
DANAS JE VAŽNO DA URADIMO JEDNO: Otac Sava Milin otkriva čemu nas uči praznik Svete Petke i kada možemo da celivamo mošti svetiteljke
SVETLOST VERE OBASJALA PLJEVLJA: Reka vernog naroda slila se u dolinu Lima na veličanstvene duhovne svečanosti
PATRIJARH DANILO UPUTIO SAUČEŠĆE SRPSKOM NARODU: "Molimo se da Bog podari mir dušama nastradalih i snagu onima koji tuguju"
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
ZAŠTO LOŠI LJUDI NEKAD ŽIVE BOLJE OD DOBRIH? Vladika Nikolaj objašnjava zašto Bog to dopušta
VERSKI KALENDAR ZA ČETVRTAK 29. OKTOBAR
AKO SE OVAKO PONAŠATE, SAMI SEBE TIHO UBIJATE: Starac Emilijan upozorava na veliku duhovnu zamku
MOJ TATA JE JOŠ ŽIV, A JA GA VEĆ SAHRANJUJEM U MISLIMA! DA LI JE TO PREDSKAZANJE? Sveštenik Andrej odgovara zabrinutoj vernici na pitanje koje muči i mnoge druge
“NE ZNAM KOME SMETAJU MRTVI LJUDI”: Vandali ponovo oskrnavili pravoslavne grobove u BiH
KADA VAS STIGNU NEVOLJE, TUGE I BOLESTI, SAMO OVO URADITE! Savet mati Antonije zlata vredan!
AKO OVO NEMATE U KUĆI, ODMAH GA UNESITE! Mati Antonija kaže da će vas odmah zapljusnuti Božja blagodat i doneti mir celoj porodici!
KAKO PREPOZNATI KOJI LJUDI SU BLAGORODNI, A KOJI SU ZLORODNI: Sveti Nektarije objašnjava da se to lako može utvrditi po osobinama koje neko poseduje
KAD PALITE SVEĆE, JEDNU OBAVEZNO NAMENITE ZA OVE LJUDE: Otac Aleksandar tvrdi da ćete se tako zaštiti od svakog zla
GDE U DOMU TREBA DA STOJI FOTOGRAFIJA POKOJNIKA: Otac Stefan upozorava da joj na jednom zidu nikako nije mesto
U besedi za četvrtak 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o stradanju pravednika, prolaznoj slavi i sudovima Božjim koji prevazilaze ljudsko razumevanje.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog mučenika Longina Sotnika po starom kalendaru, dok crkve koje koriste novi kalendar obeležavaju Svetu mučenicu Anastasiju Rimljanku i Prepodobnog Avramija. Katolička crkva spominje Svetog Narcisa Jerusalimskog, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Čovek lako počne da veruje da ga njegovi gresi određuju, pa zaboravi na vrline koje mu je Bog podario. Starac Emilijan objašnjava šta nas zaista udaljava od borbe za sopstvenu dušu.
Rimski vojnik prisustvovao je raspeću na Golgoti, a kada je posvedočio vaskrsenju, njegovi protivnici pokušali su da ga ućutkaju.
Protojerej Andrej Eefanov objašnjava zašto se javljaju ovakve misli, kako da se izborimo sa strahom od gubitka roditelja i kada je važno potražiti stručnu pomoć.
Razbijeni spomenici i fotografije pokojnika potresli su nekadašnje stanovnike Vučinića, dok sveštenik Darko Kujundžić upozorava da napadi traju godinama, a Međureligijsko veće BiH traži hitnu istragu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnom učenju, odnos prema bližnjem zauzima važno mesto u duhovnom životu.
U društvu, u kojem je Isus živeo, udarac nije uvek bio samo fizički čin, objašnjava otac Bane.
Niko od ljudi nije savršen i niko ne može drugome pružiti sve ono za čim njegovo srce čezne.
Ako čovek ponižava druge, vređa ih, osuđuje i prema njima pokazuje prezir, ne može očekivati da će takav odnos ostati bez posledica po njegov duhovni život.
U besedi za četvrtak 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o stradanju pravednika, prolaznoj slavi i sudovima Božjim koji prevazilaze ljudsko razumevanje.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog mučenika Longina Sotnika po starom kalendaru, dok crkve koje koriste novi kalendar obeležavaju Svetu mučenicu Anastasiju Rimljanku i Prepodobnog Avramija. Katolička crkva spominje Svetog Narcisa Jerusalimskog, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Čovek lako počne da veruje da ga njegovi gresi određuju, pa zaboravi na vrline koje mu je Bog podario. Starac Emilijan objašnjava šta nas zaista udaljava od borbe za sopstvenu dušu.
Protojerej Andrej Eefanov objašnjava zašto se javljaju ovakve misli, kako da se izborimo sa strahom od gubitka roditelja i kada je važno potražiti stručnu pomoć.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
Prepodobna mati Paraskeva, koja se smatra se i zaštitnicom žena i nemoćnih, jedna je od najpoštovanijih svetiteljki u srpskom narodu.
Uzbudljiva priča o Tari i njenim drugarima, neobičnoj tajni na krovu zgrade i pouci Prepodobne mati Paraskeve da se prava ljubav prema Bogu pokazuje brigom za druge.
Od molbi za zdravlje i duševni mir do molitava za porodicu i pokoj upokojenih, donosimo tri molitve Prepodobnoj mati Paraskevi, kao i video-snimak molitve koju sveštenici čitaju nad njenim moštima.
Prepodobni Nikodim savetuje i da čovek češće razmišlja o smrti i zamišlja ono što bi ga tada moglo snaći.
U besedi za sredu 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ni oganj, ni grob, ni protok vremena ne mogu osujetiti vaskrsenje, ali i zbog čega dobra dela ostaju trajno svedočanstvo čovekovog života pred Bogom.
Nepravda i tuđa zloba mogu da probude bes i želju za osvetom, ali pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako da sačuvamo unutrašnji mir i ne dozvolimo da tuđi postupci upravljaju našim srcem.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News