Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Za islamske vernike danas počinje Ramazanski bajram ili, kako se još naziva, Fiter bajram – vreme koje dolazi nakon mesec dana posta, odricanja i unutrašnjeg preispitivanja. Taj prelaz iz tišine posta u radost praznika nije nagao, već je pažljivo utkan u obrede i običaje koji naglašavaju zajedništvo.
Praznik započinje bajram-namazom, posebnom molitvom koju vernici obavljaju zajedno, najčešće na otvorenom prostoru, musali ili u centralnim džamijama velikih gradova. Već taj prvi trenutak nosi poruku: Bajram nije privatna radost, već događaj zajednice.
U tom duhu treba razumeti i način čestitanja. Svaki kraj sveta ima svoje specifičnosti, a na balkanskom podneblju postoje tri načina na koja se može čestitati ovaj praznik:
1. Najrasprostranjenija čestitka glasi: „Bajram šerif mubarek olsun“, što znači: „Neka je plemeniti Bajram blagosloven“. Odgovor koji sledi „Alah razi olsun“ („Neka je Bog zadovoljan“) zatvara krug poštovanja i dobrih želja.
2. U savremenoj komunikaciji, naročito među ljudima različitih jezika i kultura, često se koristi i jednostavniji izraz „Eid Mubarak“. Iako kraći, on nosi istu suštinu, želju da praznik bude ispunjen blagoslovom i radošću.
3. Međutim, predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije Muhamed Hamdi Jusufspahić za portal religija.rs ističe da je od izbora reči važnije razumevanje same čestitke i iskrena namera koja stoji iza nje.
- Najbolje je čestitati na svom jeziku, onako kako razumemo. Ne treba se opterećivati niti tražiti izraze na turskom jeziku poput „Bajram šerif mubarek olsun“ ili na arapskom „Eid Mubarak“, već se može jednostavno reći Bajram ili blagdan, jer je značenje isto. Može se kazati: „Bog ti blagoslovio blagdan, komšo. Bog te radovao.“ To je ono što jedni drugima želimo - kaže za portal religija.rs Muhamed Hamdi Jusufspahić.
Ali Bajram se ne zadržava na rečima. Njegova poruka vidi se u svakom detalju: u novoj ili pažljivo odabranoj odeći, u odlascima kod rodbine i u otvorenim vratima doma. Trpeza ima posebno mesto – jela poput sarme i baklave nisu tu samo zbog ukusa, već kao znak zahvalnosti i obilja koje se deli sa drugima.
Tri dana praznovanja imaju svoj ritam. Prvi dan pripada porodici i okupljanju kod najstarijih članova, gde se potvrđuju kontinuitet i poštovanje. Drugi dan donosi tišinu i sećanje – odlazi se na groblja i obeležava Dan šehida. Treći dan vraća živost u susrete sa prijateljima i poznanicima, uz nepisano pravilo da se odnosi učvršćuju i nova prijateljstva rađaju.
Deca, možda i najradosniji učesnici Bajrama, dobijaju slatkiše i poklone, ali i lekciju koja se ne izgovara naglas, da je radost najveća kada se deli.
Zato pravilno čestitati Bajram ne znači samo izgovoriti prave reči. To podrazumeva ton, pogled i spremnost da se drugome poželi dobro bez zadrške. U tom jednostavnom činu, između „Bajram šerif mubarek olsun“ i „Alah razi olsun“, staje cela filozofija praznika: čovek je bliži čoveku onda kada ume da podeli radost.
Vernicima koji danas slave, redakcija portala religija.rs čestita: Bajram-šerif mubarek olsun!
Ajeti 5:75‑76 ukazuju na razliku između poštovanja poslanika i čistog obožavanja, otkrivajući lekciju o ljudskoj skromnosti i božanskoj moći
Ajeti 6:61-62 iz sure El-Enam podsećaju da nijedna duša ne prolazi mimo Allahove volje, da meleki prate svaki trenutak i da svaki vernik mora biti spreman za konačni obračun pred Stvoriteljem.
Ajeti sure El-Enam (6:63–64), izdvojeni za 17. mart, razotkrivaju unutrašnji preokret između iskrene molitve u opasnosti i brzog zaborava nakon spasa, otvarajući složenu sliku ljudske nedoslednosti.
Od razgovora sa ocem do vizije neba i Zemlje - ajeti 6:74-75 otkrivaju moć vere, hrabrosti i unutrašnjeg preispitivanja.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U besedi za petak 4. sedmice velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva kako se ista izdaja Hrista ponavlja i danas, kroz svakodnevne postupke, reči i odluke koje mnogi i ne primećuju.
Prva tri dana meseca ševala donose posebne molitve, darove za decu i porodične gozbe koje simbolizuju zahvalnost, milosrđe i zajedništvo.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Sedam svetih mučenika hersonskih po starom i Svetog novomučenika Mirona po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Sv. Klementa Aleksandrijskog, muslimani slave Bajram, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Optinski podvižnik objašnjava zašto neki ljudi moraju da odu od nas i kako da u tome pronađemo mir umesto gorčine.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Prva tri dana meseca ševala donose posebne molitve, darove za decu i porodične gozbe koje simbolizuju zahvalnost, milosrđe i zajedništvo.
Nežne mesne loptice u kiselkastom sosu, nekada su se spremali pod sačem, a danas svojim mirisom i ukusom i dalje okupljaju porodicu oko stola – posebno na prvi dan Ramazanskog bajrama
Prva tri dana meseca ševala donose posebne molitve, darove za decu i porodične gozbe koje simbolizuju zahvalnost, milosrđe i zajedništvo.
Od razgovora sa ocem do vizije neba i Zemlje - ajeti 6:74-75 otkrivaju moć vere, hrabrosti i unutrašnjeg preispitivanja.
Ajeti sure El-Enam (6:63–64), izdvojeni za 17. mart, razotkrivaju unutrašnji preokret između iskrene molitve u opasnosti i brzog zaborava nakon spasa, otvarajući složenu sliku ljudske nedoslednosti.
Ajeti 6:61-62 iz sure El-Enam podsećaju da nijedna duša ne prolazi mimo Allahove volje, da meleki prate svaki trenutak i da svaki vernik mora biti spreman za konačni obračun pred Stvoriteljem.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Sećanje na upokojene prirodan je deo života i vere.
U jeku međunarodnih tenzija i poremećaja u avio-saobraćaju, hiljade vernika i crkvene delegacije iz Evrope i Bliskog istoka dolaze 22. marta 2026. godine da odaju počast blaženopočivšem vođi Gruzijske crkve.
Otkrijte kako ovo tradicionalno arapsko jelo od sočne piletine i aromatičnog povrća u tren oka postaje zvezda porodične trpeze.
