Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Za islamske vernike danas počinje Ramazanski bajram ili, kako se još naziva, Fiter bajram – vreme koje dolazi nakon mesec dana posta, odricanja i unutrašnjeg preispitivanja. Taj prelaz iz tišine posta u radost praznika nije nagao, već je pažljivo utkan u obrede i običaje koji naglašavaju zajedništvo.
Praznik započinje bajram-namazom, posebnom molitvom koju vernici obavljaju zajedno, najčešće na otvorenom prostoru, musali ili u centralnim džamijama velikih gradova. Već taj prvi trenutak nosi poruku: Bajram nije privatna radost, već događaj zajednice.
U tom duhu treba razumeti i način čestitanja. Svaki kraj sveta ima svoje specifičnosti, a na balkanskom podneblju postoje tri načina na koja se može čestitati ovaj praznik:
1. Najrasprostranjenija čestitka glasi: „Bajram šerif mubarek olsun“, što znači: „Neka je plemeniti Bajram blagosloven“. Odgovor koji sledi „Alah razi olsun“ („Neka je Bog zadovoljan“) zatvara krug poštovanja i dobrih želja.
2. U savremenoj komunikaciji, naročito među ljudima različitih jezika i kultura, često se koristi i jednostavniji izraz „Eid Mubarak“. Iako kraći, on nosi istu suštinu, želju da praznik bude ispunjen blagoslovom i radošću.
3. Međutim, predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije Muhamed Hamdi Jusufspahić za portal religija.rs ističe da je od izbora reči važnije razumevanje same čestitke i iskrena namera koja stoji iza nje.
- Najbolje je čestitati na svom jeziku, onako kako razumemo. Ne treba se opterećivati niti tražiti izraze na turskom jeziku poput „Bajram šerif mubarek olsun“ ili na arapskom „Eid Mubarak“, već se može jednostavno reći Bajram ili blagdan, jer je značenje isto. Može se kazati: „Bog ti blagoslovio blagdan, komšo. Bog te radovao.“ To je ono što jedni drugima želimo - kaže za portal religija.rs Muhamed Hamdi Jusufspahić.
Ali Bajram se ne zadržava na rečima. Njegova poruka vidi se u svakom detalju: u novoj ili pažljivo odabranoj odeći, u odlascima kod rodbine i u otvorenim vratima doma. Trpeza ima posebno mesto – jela poput sarme i baklave nisu tu samo zbog ukusa, već kao znak zahvalnosti i obilja koje se deli sa drugima.
Tri dana praznovanja imaju svoj ritam. Prvi dan pripada porodici i okupljanju kod najstarijih članova, gde se potvrđuju kontinuitet i poštovanje. Drugi dan donosi tišinu i sećanje – odlazi se na groblja i obeležava Dan šehida. Treći dan vraća živost u susrete sa prijateljima i poznanicima, uz nepisano pravilo da se odnosi učvršćuju i nova prijateljstva rađaju.
Deca, možda i najradosniji učesnici Bajrama, dobijaju slatkiše i poklone, ali i lekciju koja se ne izgovara naglas, da je radost najveća kada se deli.
Zato pravilno čestitati Bajram ne znači samo izgovoriti prave reči. To podrazumeva ton, pogled i spremnost da se drugome poželi dobro bez zadrške. U tom jednostavnom činu, između „Bajram šerif mubarek olsun“ i „Alah razi olsun“, staje cela filozofija praznika: čovek je bliži čoveku onda kada ume da podeli radost.
Vernicima koji danas slave, redakcija portala religija.rs čestita: Bajram-šerif mubarek olsun!
Ajeti 5:75‑76 ukazuju na razliku između poštovanja poslanika i čistog obožavanja, otkrivajući lekciju o ljudskoj skromnosti i božanskoj moći
Ajeti 6:61-62 iz sure El-Enam podsećaju da nijedna duša ne prolazi mimo Allahove volje, da meleki prate svaki trenutak i da svaki vernik mora biti spreman za konačni obračun pred Stvoriteljem.
Ajeti sure El-Enam (6:63–64), izdvojeni za 17. mart, razotkrivaju unutrašnji preokret između iskrene molitve u opasnosti i brzog zaborava nakon spasa, otvarajući složenu sliku ljudske nedoslednosti.
Od razgovora sa ocem do vizije neba i Zemlje - ajeti 6:74-75 otkrivaju moć vere, hrabrosti i unutrašnjeg preispitivanja.
Sveti Kiril je predsedavao Trećim vaseljenskim saborom u Efesu 431. godine, na kojem je potvrđeno pravoslavno učenje i osuđeno Nestorijevo.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Arhimandrit Rafail Karelin kaže da se treba uzdržavati od odnosa tokom posta.
Što se više čovek bavi negativnim mislima, to one jače utiču na njegovo raspoloženje, njegove odluke i odnose sa ljudima.
Posle čitanja Jevanđelja, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio o lepoti Božije tvorevine, blagodati Duha Svetog i pozvao vernike da svoju svakodnevicu usklade sa Svetim pismom.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U nekoliko pažljivo biranih rečenica otvoren je prostor za razumevanje i priznanje duhovnog truda. Istovremeno, podseća se da poštovanje ne poznaje granice među ljudima.
Odluka lokalnih islamskih zajednica da proslavu svog praznika prilagode danu žalosti u Gruziji pokazuje međureligijsko poštovanje i solidarnost u zemlji gde muslimani čine značajan deo stanovništva.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Prva tri dana meseca ševala donose posebne molitve, darove za decu i porodične gozbe koje simbolizuju zahvalnost, milosrđe i zajedništvo.
Misa u crkvi San Karlo al Lacareto održana je povodom praznika Presvetog Srca Isusovog, ali je pažnju javnosti privukla zbog duginih boja, spornog natpisa na majici učesnika i rasprava o promenama u delu Crkve u Italiji.
Prvi dan meseca muharema donosi priliku vernicima za molitvu, razmišljanje i duhovnu obnovu, uz poruke o strpljenju, žrtvi i poverenju u Boga koje ovaj značajan datum nosi kroz generacije.
Nakon godina duhovnog traganja i formacije, zaređen je za sveštenika Katoličke crkve u Zagrebu, u slavlju koje je okupilo Crkvu sa pet kontinenata i snažnoj poruci o pozivu koji menja život iz temelja.
Iako se razlikuju po obredima, istoriji i teološkim učenjima, hrišćanstvo, islam i judaizam dele vrednosti koje vekovima oblikuju živote miliona ljudi: mir, milosrđe, porodicu, praštanje i brigu za bližnjeg.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Raketa američkog PVO sistema "patriot" pogodila je kompleks Kijevsko-pečerske lavre, tvrdi Ministarstvo odbrane Rusije.
Pravoslavni vernici čvrsto veruju da mošti svetaca u Kijevsko-pečerskoj lavri imaju snažno isceljujuće dejstvo.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
Podignut kada srpska država više nije postojala, Krušedol je postao utočište vere, čuvar identiteta i večna kuća znamenitih ličnosti.
Probajte šarana na luku po receptu jeromonaha Jeroteja, pročitajte molitve Svetom arhanđelu Varahilu i Anđelu čuvaru, kao i kratku pouku Svetog Filareta Moskovskog.
Jedna od najdubljih pouka ruskog svetitelja otkriva da krst svakog čoveka nije samo simbol stradanja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
