Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Za islamske vernike danas počinje Ramazanski bajram ili, kako se još naziva, Fiter bajram – vreme koje dolazi nakon mesec dana posta, odricanja i unutrašnjeg preispitivanja. Taj prelaz iz tišine posta u radost praznika nije nagao, već je pažljivo utkan u obrede i običaje koji naglašavaju zajedništvo.
Praznik započinje bajram-namazom, posebnom molitvom koju vernici obavljaju zajedno, najčešće na otvorenom prostoru, musali ili u centralnim džamijama velikih gradova. Već taj prvi trenutak nosi poruku: Bajram nije privatna radost, već događaj zajednice.
U tom duhu treba razumeti i način čestitanja. Svaki kraj sveta ima svoje specifičnosti, a na balkanskom podneblju postoje tri načina na koja se može čestitati ovaj praznik:
1. Najrasprostranjenija čestitka glasi: „Bajram šerif mubarek olsun“, što znači: „Neka je plemeniti Bajram blagosloven“. Odgovor koji sledi „Alah razi olsun“ („Neka je Bog zadovoljan“) zatvara krug poštovanja i dobrih želja.
2. U savremenoj komunikaciji, naročito među ljudima različitih jezika i kultura, često se koristi i jednostavniji izraz „Eid Mubarak“. Iako kraći, on nosi istu suštinu, želju da praznik bude ispunjen blagoslovom i radošću.
3. Međutim, predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije Muhamed Hamdi Jusufspahić za portal religija.rs ističe da je od izbora reči važnije razumevanje same čestitke i iskrena namera koja stoji iza nje.
- Najbolje je čestitati na svom jeziku, onako kako razumemo. Ne treba se opterećivati niti tražiti izraze na turskom jeziku poput „Bajram šerif mubarek olsun“ ili na arapskom „Eid Mubarak“, već se može jednostavno reći Bajram ili blagdan, jer je značenje isto. Može se kazati: „Bog ti blagoslovio blagdan, komšo. Bog te radovao.“ To je ono što jedni drugima želimo - kaže za portal religija.rs Muhamed Hamdi Jusufspahić.
Ali Bajram se ne zadržava na rečima. Njegova poruka vidi se u svakom detalju: u novoj ili pažljivo odabranoj odeći, u odlascima kod rodbine i u otvorenim vratima doma. Trpeza ima posebno mesto – jela poput sarme i baklave nisu tu samo zbog ukusa, već kao znak zahvalnosti i obilja koje se deli sa drugima.
Tri dana praznovanja imaju svoj ritam. Prvi dan pripada porodici i okupljanju kod najstarijih članova, gde se potvrđuju kontinuitet i poštovanje. Drugi dan donosi tišinu i sećanje – odlazi se na groblja i obeležava Dan šehida. Treći dan vraća živost u susrete sa prijateljima i poznanicima, uz nepisano pravilo da se odnosi učvršćuju i nova prijateljstva rađaju.
Deca, možda i najradosniji učesnici Bajrama, dobijaju slatkiše i poklone, ali i lekciju koja se ne izgovara naglas, da je radost najveća kada se deli.
Zato pravilno čestitati Bajram ne znači samo izgovoriti prave reči. To podrazumeva ton, pogled i spremnost da se drugome poželi dobro bez zadrške. U tom jednostavnom činu, između „Bajram šerif mubarek olsun“ i „Alah razi olsun“, staje cela filozofija praznika: čovek je bliži čoveku onda kada ume da podeli radost.
Vernicima koji danas slave, redakcija portala religija.rs čestita: Bajram-šerif mubarek olsun!
Ajeti 5:75‑76 ukazuju na razliku između poštovanja poslanika i čistog obožavanja, otkrivajući lekciju o ljudskoj skromnosti i božanskoj moći
Ajeti 6:61-62 iz sure El-Enam podsećaju da nijedna duša ne prolazi mimo Allahove volje, da meleki prate svaki trenutak i da svaki vernik mora biti spreman za konačni obračun pred Stvoriteljem.
Ajeti sure El-Enam (6:63–64), izdvojeni za 17. mart, razotkrivaju unutrašnji preokret između iskrene molitve u opasnosti i brzog zaborava nakon spasa, otvarajući složenu sliku ljudske nedoslednosti.
Od razgovora sa ocem do vizije neba i Zemlje - ajeti 6:74-75 otkrivaju moć vere, hrabrosti i unutrašnjeg preispitivanja.
Pouka ruskog svetitelja govori o trenutku kada nas povreda i ljutnja potpuno savladaju, a sopstvena snaga više nije dovoljna da zaustavi ono što se događa u nama.
Kada je imala tri godine, roditelji su je, prema zavetu, odveli u Jerusalimski hram.
Reč greh dolazi od starog biblijskog izraza koji doslovno znači "promašiti cilj" ili pogrešiti put.
Iako krsni znak predstavlja univerzalni simbol hrišćanske vere, način na koji se vernici osenjuju njime razlikuje se među hrišćanskim tradicijama.
Služenje Bogu ne znači samo oblačenje svetih odeždi i nežno recitovanje refrena akatista, istakao je otac Andrej.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U nekoliko pažljivo biranih rečenica otvoren je prostor za razumevanje i priznanje duhovnog truda. Istovremeno, podseća se da poštovanje ne poznaje granice među ljudima.
U dirljivoj poruci upućenoj islamskim vernicima, poglavar SPC pozvao je na molitvu, razumevanje i građenje društva zasnovanog na vrednostima milosrđa, dobra i međusobnog poštovanja.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio tople reči muslimanskim vernicima povodom Ramazanskog bajrama, ističući važnost ljubavi, razumevanja i zajedništva među ljudima.
Prva tri dana meseca ševala donose posebne molitve, darove za decu i porodične gozbe koje simbolizuju zahvalnost, milosrđe i zajedništvo.
Pored posta, vernici se uzdržavaju i od različitih oblika telesnog zadovoljstva i luksuza, među kojima su intimni odnosi, upotreba kozmetike i parfema, kao i nošenje kožne odeće.
Znak krsta je za vernike podsetnik na veru i Božije prisustvo, a njegovo mesto nije samo u crkvi ili za vreme molitve već i u mnogim svakodnevnim trenucima.
Viktorija Sinis je nekada verovala da joj takav način života donosi slobodu i finansijsku sigurnost, a onda je donela odluku koja joj je promenila život.
Praznik počinje u petak, 11. septembra, a završava se u nedelju, 13. septembra. Tokom tih dana vernici se sećaju stvaranja, preispituju svoje postupke, izgovaraju posebne molitve i kroz drevne običaje simbolično ostavljaju grehe iza sebe.
Reč greh dolazi od starog biblijskog izraza koji doslovno znači "promašiti cilj" ili pogrešiti put.
Iako krsni znak predstavlja univerzalni simbol hrišćanske vere, način na koji se vernici osenjuju njime razlikuje se među hrišćanskim tradicijama.
Među sabranim narodom bilo je dosta bolesnih i nemoćnih, koji su u ovu svetinju došli na molitvu.
Služenje Bogu ne znači samo oblačenje svetih odeždi i nežno recitovanje refrena akatista, istakao je otac Andrej.
"Pomaže Bog“ nije samo forma pozdravljanja pri susretu sa drugim čovekom, već izraz koji ima dublje značenje.
Ako čovek ponižava druge, vređa ih, osuđuje i prema njima pokazuje prezir, ne može očekivati da će takav odnos ostati bez posledica po njegov duhovni život.
Pored posta, vernici se uzdržavaju i od različitih oblika telesnog zadovoljstva i luksuza, među kojima su intimni odnosi, upotreba kozmetike i parfema, kao i nošenje kožne odeće.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
