Deca školskog uzrasta bez jasnih moralnih stavova samo su oruđe onih koji imaju više novca i onih koji kontrolišu svetske medije, naveo je poglavar Ruske pravoslavne crkve.
Izdavačka kuća Moskovske Patrijaršije je objavila novu knjigu patrijarha moskovskog i sve Rusije Kirila „Crkva i škola: obrazovanje + vaspitanje = ličnost“.
"Crkva i svetovna pedagogija, uglavnom, imaju jedan zadatak: da vaspitaju ne samo učenog i radno sposobnog čoveka, već i punopravnog čoveka koji živi smisleno i duhovno, koji ima moralnu dimenziju svojih reči i dela, koji donosi korist ne samo sebi, već i svojim bližnjima i svojoj Otadžbini“, napomenuo je ruski patrijarh u predgovoru izdanja. U svojoj novoj knjizi patrijarh Kiril pokreće najvažnija pitanja koja se tiču savremenog obrazovanja u Rusiji. U uvodnom delu pod nazivom „Škola i sistem vrednosti“ stoji:
- Ideologija je prolazna pojava. Kako svedoče naučnici, ideologija ne živi duže od tri-četiri generacije, a zatim umire, čak i ako u njenom razvoju učestvuju ogromne intelektualne snage, kao što je to bio slučaj u Sovjetskom Savezu. Radili su čitavi naučni instituti, branjene su doktorske disertacije, akumuliran je kolosalan naučni potencijal, ali do četvrte generacije sve je bilo gotovo. Devedesetih, u ruševinama Sovjetskog Saveza, doživljavajući razočaranje u sve što je povezano sa prošlošću, počeli su da govore da u školi ne bi trebalo da postoji ideologija - rekao je patrijarh Kiril i dodao:
- Zaista nema potrebe za ideologijom kao sistemom, ali bez ideje je nemoguće odgajati dete! Majka ubacuje ideju u dete kada kaže: „Nemoj da lažeš ni tu devojčicu ni tog dečaka! Ovo su vrlo jednostavna uputstva koja dete upija sa majčinim mlekom, kroz majčinu ljubav. Time se formira njegova ličnost, posebno između treće i pete godine. Pojavljuje se sistem vrednosti bez kojeg je nemoguće odgajati dete. Pa zašto ne želimo da vaspitavamo svoju decu u određenom sistemu vrednosti? Ovde se ne radi o ideološkim klišeima.
OZAN KOSE / AFP / Profimedia
Patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril
Poglavar Ruske pravoslavne crkve dalje kaže da čovek ne treba da traga za novim ideologijama i daje savet:
- Ponekad kažu: potrebna nam je nova ideologija. Nema potrebe za novim ideologijama! Moramo braniti sopstvene vrednosti koje proizilaze iz naše duhovne i kulturne tradicije. To su i tradicije pravoslavlja i tradicije islama – za onaj deo građana koji ispovedaju ovu veru. Ovo je etika vezana za našu veru i našu kulturu. Kako možemo odgajati našu decu van ovog sistema moralnih i duhovnih koordinata? Ništa neće raditi! Dobićemo razorene ljude kojima je vrlo lako manipulisati. Njima će manipulisati oni koji su jači, koji imaju više novca, oni koji kontrolišu svetske medije - kazao je patrijarh Kiril, a potom upozorio:
- Dete odgajano van sistema vrednosti nema sposobnost da razlikuje dobro od zla, jer savremena postmoderna kultura nameće drugačiju tezu: nema objektivnih istina, vaša sopstvena ideja je za vas apsolutna istina. Ali ako želimo da imamo ljude sposobne da stvore porodicu, ako želimo građane koji vole svoju otadžbinu, kako da odbijemo da formiramo ličnost u koordinatnom sistemu određenom našim osnovnim, tradicionalnim, duhovnim, moralnim i kulturnim vrednostima?
Patrijarh Kiril, takođe, ističe da je škola bez ideje veoma opasna pojava:
- Ako takvu školu stvorimo svojim rukama (a skoro smo je stvorili), ako odbijemo da spojimo proces intelektualnog obrazovanja sa procesom vaspitanja, uradićemo nešto veoma opasno za budućnost našeg naroda i budućnost naše zemlje. Sada je vreme da razmišljamo o našoj školi i zahtevamo da škola oblikuje ne samo intelektualno znanje (i to ne fragmentarno, već na odgovarajućem nivou), već i ličnost - istakao je patrijarh, a onda se pozvao na mudre reči istoričara i svetitelja:
- Izvanredni ruski istoričar Vasilij Osipovič Ključevski je napisao: "Stvarajući uspomenu na Svetog Sergija, mi ispitujemo sebe, preispitujemo svoj moralni fond, koji su nam zaveštali veliki graditelji našeg moralnog poretka. Očuvanje ovog poretka, prenošenje na buduće generacije tog sistema vrednosti, formiranje u ljudima smernica i ideala zasnovanih na duhovnoj tradiciji našeg naroda je najvažniji zadatak domaćeg obrazovnog sistema. To je nemoguće rešiti bez zajedničkih napora Crkve, države i celog društva - rekao je patrijarh Kiril u zaključku.
Trećina građana Rusije traži promene u obrazovnom sistemu, dok naučnik Aleksandr Anufrijenko objašnjava da se definicija čoveka kao bio-socijalnog bića, zasnovana na Darvinovoj teoriji, može smatrati nedovoljnom i potencijalno opasnom.
Čoveka su obuzeli neopisiv strah i zbunjenost, ali je odlučio da posluša i da ispuni neverovanu zapovest, ali je upao u dilemu u koji hram otići i kome se moliti.
Arhimandrit Zaharija iz Tanzanije krenuo je na neobično duhovno putovanje – odrastao je u rimokatoličkoj porodici, susreo se sa pravoslavljem i postao monah, služeći u Rusiji.
Kada šarena jaja izgube pažnju najmlađih, ovaj brz i praktičan recept vraća ih na sto u sasvim drugačijem, primamljivom obliku, bez mnogo truda i sa sastojcima koje već imate.
Od Hertfordšira do Londona, niz bogosluženja i katehetskih susreta doveo je stotine ljudi različitog porekla do iste odluke - da postanu deo pravoslavne zajednice kroz krštenje i prvo učešće u liturgiji.
Posle molitvenog bdenja u Bazilika Svetog Petra, poglavar Rimokatoličke crkve pozvao je na kraj sukoba i povratak dijalogu, dok je predsednik SAD reagovao oštrom porukom u kojoj dovodi u pitanje okolnosti izbora Svetog Oca.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Shi-arhimandrit Ilija preselio se u večnost u 94. godini života, bio je monah manastira Optine pustinje u Rusiji i ispovednik ruskog patrijarha Kirila.
U ovim prostorima brišu se uobičajene granice - dolaze i vernici i oni koji to nisu, privučeni mirom, razgovorom i atmosferom koja ne nameće, već poziva na zadržavanje.
U otvorenom intervjuu patrijarh carigradski osudio, kako kaže, lažne optužbe i propagandu, optužio protivnike da uništavaju jedinstvo pravoslavlja i stvorili "hibrid pod kontrolom Rusije".
Od Hertfordšira do Londona, niz bogosluženja i katehetskih susreta doveo je stotine ljudi različitog porekla do iste odluke - da postanu deo pravoslavne zajednice kroz krštenje i prvo učešće u liturgiji.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
Svečana liturgija, hiljade vernika i snažna beseda pred ćivotom Svetog Vasilija Ostroškog obeležili praznik, uz poruku o veri koja podiže čoveka i onda kada pomisli da više nema snage.
U besedi za ponedeljak Svetle sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se žalost Hristovih učenika preobražava u radost tek kada se Isus pokaže kao pobednik smrti i Živi Gospod.
