John Topham / TopFoto.co.uk / Topfoto / ProfimediaTrgovac je na kraju našao svoj Božji hram
Čoveka su obuzeli neopisiv strah i zbunjenost, ali je odlučio da posluša i da ispuni neverovanu zapovest, ali je upao u dilemu u koji hram otići i kome se moliti.
Đavo ili Satana u hriščanstvu predstavlja simbol protivljenja Bogu i kao takav uzrok je svega lošeg što se događa. Cilj Satane i zlih duhova jeste da nas skrene sa pravog, Božjeg puta, da nas izlaže iskušenjima, ali i da za njega postoji "lek" pkazuje o jednom trgovcu iz vremena SSSR.
Nju je za pravoslavlje.ru ispričao protojerej Oleg Stenjajev.
Naime kao je on ispričao, u vreme Sovjetskog Saveza postojao je trgovac koji je živeo prosečnim životom jednog Rusa, nije puno pažnje pridavao veri sve dok ga jedne noći nije probudio glas koji mu je rekao:
- Idi u dom Božji i moli se!
Čoveka su obuzeli neopisiv strah i zbunjenost, ali je odlučio da posluša i da ispuni neverovanu zapovest, ali je upao u dilemu u koji hram otići i kome se moliti.
Živeo je u kraju oko Kitaj-goroda – tada se ovo mesto zvalo Noginov trg – u blizini je bila sinagoga, tu je bio i molitveni dom baptista, pored je bila katolička crkva Svetog Luja, a ako ide pravo trolejbusom – Jelohovska patrijaršijska crkva.
Seo je i razmišljao - bio je mešovite krvi: preci su mu bili i Poljaci, i Jevreji, i Rusi. I bio je u nedoumici: kuda da ide?
Fine Art Images / Heritage Images / Profimedia, Shutterstock
Žena sa metlom je dočekala trgovca ispred crkve
Najbliži kući bili su mu baptisti – u Maloj Trjohsvetiteljskoj ulici, rešio je tamo da ode. Stigao je kod njih baš u vreme kad su se okupili. Čim je ušao videli su da je nov, pa su ga dočekali:
- Dobar dan, dobar dan, dođite na balkon, imamo tu specijalna mesta za goste!
Odveli su ga na balkon i posadili da sedne.
- Evo vam pesmarica – kad budemo pevali i vi otvarajte po brojevima i pevajte s nama.
Sve mu se to veoma svidelo, ali trgovac u njemu je progovorio! Pomislio je: "Nikad nećeš dobiti robu tako jednostavno i jeftino ako je dobra".
Kad mu je došla ova misao on se zbunio: "Ako postoji Bog, mora postojati i đavo; ne bi bilo dobro da mu dopadnem šaka!"
Odlučio je da ode u Arhipovu uličicu u sinagogu – da vidi kako je kod njih. Tamo nije bilo nikakve službe, ali su se vrata otvorila, izašao je jedan starac. Pitao ga je da li je Jevrejin, a kada je rekao da "jeste po majci" odgovorio mu je da je to vrlo dobro.
- Aha, znači košerni Jevrejin, to je vrlo dobro. Izvolite, pokazaću vam glavnu salu.
Uveo ga je, uključio je neku muziku, upalio je svetlo u glavnoj sali... Sve mu je ispričao, poklonio mu je kipu (kapica za molitvu), siduru (mali molitvenik) na ruskim i na hebrejskom.
Opet mu tu nešto nije stimalo, a krenu dalje. Sledeći na redu bio je katalički hram. Rešio je da tu ne ulazi, razmišlao je: "Ipak živim u Rusiji, treba da odem u pravoslavni hram".
I - prva osoba na koju je naišao bila je nezadovoljna žena s krpom koja je žustro prošla pored njega.
Courtesy Everett Collection / Everett / Profimedia
Trgovac je na kraju našao svoj Božji hram
A kad se spremao da ide kod katolika neko mu je pokazao kako se oni krsta: sleva nadesno. I ova baka je krenula sa zogerom prema njemu, on je od straha uzeo i prekrstio se sleva nadesno. A ona:
- Što si se ovamo dovukao, ko si ti?
I pritiska ga, pritiska. On je odskočio u stranu, a ona će:
- Kud ćeš? Tu se ne stoji!
Iskočio je kroz vrata kao oparen, pa sam sebi kaže:
- Ovde je sigurno istinita vera Božja! Iz principa ću dolaziti ovamo. Ako me teraju to znači da im ne nedostaju ljudi, a gomile naroda su samo tamo gde je dobra roba.
Na kraju priče protojerej Oleg Stenjajev zaključuje:
- Evo, smejemo se, a stvarno je tako. Uzgred rečeno, ja od detinjstva idem u hram, rođen sam u venčanom braku, kršten sam osmog dana života, odrastao sam za pevnicom, slikovito govoreći. I kao dečak, pubertetlija i mladić nikad nisam naišao na bilo kakav grub odnos ni u svom hramu, ni u nekom drugom. Nijednom! Mislim da đavo namerno stvara takve situacije za ljude koje ove situacije mogu da pokolebaju. A ako vidi da se čovek na tako nešto neće upecati, on se povuče u stranu, zato što za njega nema ništa gore od poraza.
Prema predanju, ova svetinja nalazila se u Feodorovskom manastiru grada Gorodca u Nižegorodskoj oblasti, kada ga je 1238. godine spalila vojska Batu-kana, a zatim se „javila“ drugi put, ovoga puta stanovnicima Kostrome.
Samoubistvo je smrtni greh i prkos Duhu Svetome. Samoubistvo je utoliko strašniji greh od ubistva, što greh ubistva čovek može još i pokajati, dok za greh samoubistva nema pokajanja., pisao je Sveti Nikolaj.
U Novom zavetu se kaže da postoje dva kraljevstva - nebesko i đavolsko. Đavo ili Satana je pali anđeo, koji je, prilikom svog pada, povukao i mnoštvo drugih anđela sa sobom. Isus ga naziva "knezom ovoga sveta“. On je "kušač“ ljudi i nastoji da ih povuče za sobom.
Kada su bolje pogledali, videli da je devojčica potpuno zdrava. Sve njene rane su nestale. Ovo dete je živelo s neverovatnim bolom od rođenja. Ceo život nije znala ništa, osim bola. Ceo njen život je bio bol, patnja, a Bogorodica ju je iscelila, zaključio je Nektarije Jangston.
U besedi za utorak 3. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači biblijsku sliku o čoveku koji sigurnost gradi na pogrešnom temelju i zato sopstveni mir pretvara u put ka propasti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Lukilijana i druge s njim po starom, i Svetog Tihona Amatuntskog po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomen Svetog Franje Regisa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka protojereja Valerijana Krečetova otkriva kako se duhovni život ne urušava naglo, već kroz male prekide koji deluju bezazleno, ali vremenom menjaju sve, i zašto je povratak moguć samo kroz upornost bez odlaganja.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Sveti Teofan naglašava da zlo ne prestaje ni nakon smrti; ono proganja duše, ali vernike ne treba da bude strah, jer nad njima zlo nema moć. Njihova vera i molitva su kao oružje protiv zlih sila, koje se povlače pred iskrenim duhovnim životom. Poruka je jasna, ukoliko želimo da se oslobodimo zla, moramo biti budni, moliti se i čuvati svoju dušu. Samo na taj način možemo da odbijemo napade i ostanemo snažni u veri. Sveti Teofan nas poziva na trezvenost i borbu, uz uverenje da uz Božju pomoć možemo prevazići svaku prepreku na našem putu ka svetosti.
U jednom obraćanju otac Oliver Subotić se dotakao palog anđela objašnjavajući da je njegova prevara izvedena u krugovima koji smatraju da on ne postoji, kao i da to đavolu odgovara.
U besedi za utorak 3. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači biblijsku sliku o čoveku koji sigurnost gradi na pogrešnom temelju i zato sopstveni mir pretvara u put ka propasti.
Pouka protojereja Valerijana Krečetova otkriva kako se duhovni život ne urušava naglo, već kroz male prekide koji deluju bezazleno, ali vremenom menjaju sve, i zašto je povratak moguć samo kroz upornost bez odlaganja.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Iz knjige „Ko posti, dušu gosti“ otkrivamo jednostavno posno jelo koje u sebi nosi toplinu manastirske kuhinje i miris domaće, pažljivo pripremljene hrane.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
