John Topham / TopFoto.co.uk / Topfoto / ProfimediaTrgovac je na kraju našao svoj Božji hram
Čoveka su obuzeli neopisiv strah i zbunjenost, ali je odlučio da posluša i da ispuni neverovanu zapovest, ali je upao u dilemu u koji hram otići i kome se moliti.
Đavo ili Satana u hriščanstvu predstavlja simbol protivljenja Bogu i kao takav uzrok je svega lošeg što se događa. Cilj Satane i zlih duhova jeste da nas skrene sa pravog, Božjeg puta, da nas izlaže iskušenjima, ali i da za njega postoji "lek" pkazuje o jednom trgovcu iz vremena SSSR.
Nju je za pravoslavlje.ru ispričao protojerej Oleg Stenjajev.
Naime kao je on ispričao, u vreme Sovjetskog Saveza postojao je trgovac koji je živeo prosečnim životom jednog Rusa, nije puno pažnje pridavao veri sve dok ga jedne noći nije probudio glas koji mu je rekao:
- Idi u dom Božji i moli se!
Čoveka su obuzeli neopisiv strah i zbunjenost, ali je odlučio da posluša i da ispuni neverovanu zapovest, ali je upao u dilemu u koji hram otići i kome se moliti.
Živeo je u kraju oko Kitaj-goroda – tada se ovo mesto zvalo Noginov trg – u blizini je bila sinagoga, tu je bio i molitveni dom baptista, pored je bila katolička crkva Svetog Luja, a ako ide pravo trolejbusom – Jelohovska patrijaršijska crkva.
Seo je i razmišljao - bio je mešovite krvi: preci su mu bili i Poljaci, i Jevreji, i Rusi. I bio je u nedoumici: kuda da ide?
Fine Art Images / Heritage Images / Profimedia, Shutterstock
Žena sa metlom je dočekala trgovca ispred crkve
Najbliži kući bili su mu baptisti – u Maloj Trjohsvetiteljskoj ulici, rešio je tamo da ode. Stigao je kod njih baš u vreme kad su se okupili. Čim je ušao videli su da je nov, pa su ga dočekali:
- Dobar dan, dobar dan, dođite na balkon, imamo tu specijalna mesta za goste!
Odveli su ga na balkon i posadili da sedne.
- Evo vam pesmarica – kad budemo pevali i vi otvarajte po brojevima i pevajte s nama.
Sve mu se to veoma svidelo, ali trgovac u njemu je progovorio! Pomislio je: "Nikad nećeš dobiti robu tako jednostavno i jeftino ako je dobra".
Kad mu je došla ova misao on se zbunio: "Ako postoji Bog, mora postojati i đavo; ne bi bilo dobro da mu dopadnem šaka!"
Odlučio je da ode u Arhipovu uličicu u sinagogu – da vidi kako je kod njih. Tamo nije bilo nikakve službe, ali su se vrata otvorila, izašao je jedan starac. Pitao ga je da li je Jevrejin, a kada je rekao da "jeste po majci" odgovorio mu je da je to vrlo dobro.
- Aha, znači košerni Jevrejin, to je vrlo dobro. Izvolite, pokazaću vam glavnu salu.
Uveo ga je, uključio je neku muziku, upalio je svetlo u glavnoj sali... Sve mu je ispričao, poklonio mu je kipu (kapica za molitvu), siduru (mali molitvenik) na ruskim i na hebrejskom.
Opet mu tu nešto nije stimalo, a krenu dalje. Sledeći na redu bio je katalički hram. Rešio je da tu ne ulazi, razmišlao je: "Ipak živim u Rusiji, treba da odem u pravoslavni hram".
I - prva osoba na koju je naišao bila je nezadovoljna žena s krpom koja je žustro prošla pored njega.
Courtesy Everett Collection / Everett / Profimedia
Trgovac je na kraju našao svoj Božji hram
A kad se spremao da ide kod katolika neko mu je pokazao kako se oni krsta: sleva nadesno. I ova baka je krenula sa zogerom prema njemu, on je od straha uzeo i prekrstio se sleva nadesno. A ona:
- Što si se ovamo dovukao, ko si ti?
I pritiska ga, pritiska. On je odskočio u stranu, a ona će:
- Kud ćeš? Tu se ne stoji!
Iskočio je kroz vrata kao oparen, pa sam sebi kaže:
- Ovde je sigurno istinita vera Božja! Iz principa ću dolaziti ovamo. Ako me teraju to znači da im ne nedostaju ljudi, a gomile naroda su samo tamo gde je dobra roba.
Na kraju priče protojerej Oleg Stenjajev zaključuje:
- Evo, smejemo se, a stvarno je tako. Uzgred rečeno, ja od detinjstva idem u hram, rođen sam u venčanom braku, kršten sam osmog dana života, odrastao sam za pevnicom, slikovito govoreći. I kao dečak, pubertetlija i mladić nikad nisam naišao na bilo kakav grub odnos ni u svom hramu, ni u nekom drugom. Nijednom! Mislim da đavo namerno stvara takve situacije za ljude koje ove situacije mogu da pokolebaju. A ako vidi da se čovek na tako nešto neće upecati, on se povuče u stranu, zato što za njega nema ništa gore od poraza.
Prema predanju, ova svetinja nalazila se u Feodorovskom manastiru grada Gorodca u Nižegorodskoj oblasti, kada ga je 1238. godine spalila vojska Batu-kana, a zatim se „javila“ drugi put, ovoga puta stanovnicima Kostrome.
Samoubistvo je smrtni greh i prkos Duhu Svetome. Samoubistvo je utoliko strašniji greh od ubistva, što greh ubistva čovek može još i pokajati, dok za greh samoubistva nema pokajanja., pisao je Sveti Nikolaj.
U Novom zavetu se kaže da postoje dva kraljevstva - nebesko i đavolsko. Đavo ili Satana je pali anđeo, koji je, prilikom svog pada, povukao i mnoštvo drugih anđela sa sobom. Isus ga naziva "knezom ovoga sveta“. On je "kušač“ ljudi i nastoji da ih povuče za sobom.
Kada su bolje pogledali, videli da je devojčica potpuno zdrava. Sve njene rane su nestale. Ovo dete je živelo s neverovatnim bolom od rođenja. Ceo život nije znala ništa, osim bola. Ceo njen život je bio bol, patnja, a Bogorodica ju je iscelila, zaključio je Nektarije Jangston.
Čoveka su obuzeli neopisiv strah i zbunjenost, ali je odlučio da posluša i da ispuni neverovanu zapovest, ali je upao u dilemu u koji hram otići i kome se moliti.
U trenucima kada je božanska ljubav nadjačala ljudsku slabost, Sin Božji je zaplakao zbog sveta. Ove retke scene pokazuju dubinu Njegovog saosećanja prema ljudskom bolu i patnji.
U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu predstavljena je monografija episkopa moravičkog Tihona, monumentalno delo koje otkriva razvoj oltarske pregrade kroz vekove, osvetljavajući ključne trenutke srpske crkvene i umetničke istorije.
Slavski kolač zapravo simboliše Hrista, koji je hleb života, a vino kojim se kolač preliva prilikom osveštavanja označava Hristovu krv, koja je tekla iz njegovih rana. Odmah nakon osveštavanja, ukućani uzimaju po komadić kolača, a zatim ga seku i služe drugim gostima uz ručak.
Sveti Teofan naglašava da su poslenici "vinograda" naša svest i sloboda, koji su odgovorni za prihvatanje Božijih darova i davanje duhovnih plodova. Nasuprot njima, neispravni poslenici predstavljaju one koji koriste hrišćanske vrednosti isključivo za spoljašnje koristi, ne prinoseći Gospodu zaslužene plodove. Gospod šalje poruke savesti, Božiju reč i učitelje kako bi urazumio te neispravne poslenike. Međutim, mnogi ih odbacuju, čak i protiv njega okrećući se u neprijateljstvo. Sveti Teofan upozorava da će na kraju, zločinci doživeti posledice svog neprijateljstva prema Bogu.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Zbog zastrašujućih događaja na Bliskom Istoku, koji unose nemir i strah, mnogi se vraćaju rečima svetogorskog monaha iz 20 veka, koje je pre mnogo godina predvideo ono čemu sada svedočimo.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Slavski kolač zapravo simboliše Hrista, koji je hleb života, a vino kojim se kolač preliva prilikom osveštavanja označava Hristovu krv, koja je tekla iz njegovih rana. Odmah nakon osveštavanja, ukućani uzimaju po komadić kolača, a zatim ga seku i služe drugim gostima uz ručak.
Sudija je tada poslao neke razvratne mladiće, da je oskrnave. Strahujući od beščašća, Haritina se pomolila Bogu, sa željom da je što pre uzme kako je razvratnici ne bi zlostavljavali. Umrla je dok se na kolenima molila.
Sveti Teofan sugeriše da je ovo odsustvo volje za verom možda duboko ukorenjeno u ljudskoj prirodi i da je ono neodvojivo od uticaja "oca tame“, što simbolizuje mračne sile koje deluju protiv svetlosti i istine. Njegova misao poziva na preispitivanje vlastitih stavova i otvorenost prema duhovnoj istini, dok istovremeno upozorava na zaslepljenost koja dolazi od sumnje i nevoljnosti da se poveruje.
Na kraju, on nas podseća da istina može biti jednostavna, ali da je ljudska sklonost da se odbaci ili iskrivi često komplikovanija od same istine.
Čitavog života je pomagao narod i Srpsku crkvu, pa ga je narod veoma voleo i poštovao, smatrajući ga za živog svetitelja. Upokojio se oko 1543. godine. Supruga Jelena i njegov verni narod sahranili su ga na brdu Đuntir.
U trenucima kada je božanska ljubav nadjačala ljudsku slabost, Sin Božji je zaplakao zbog sveta. Ove retke scene pokazuju dubinu Njegovog saosećanja prema ljudskom bolu i patnji.
Sveti Teofan naglašava da su poslenici "vinograda" naša svest i sloboda, koji su odgovorni za prihvatanje Božijih darova i davanje duhovnih plodova. Nasuprot njima, neispravni poslenici predstavljaju one koji koriste hrišćanske vrednosti isključivo za spoljašnje koristi, ne prinoseći Gospodu zaslužene plodove. Gospod šalje poruke savesti, Božiju reč i učitelje kako bi urazumio te neispravne poslenike. Međutim, mnogi ih odbacuju, čak i protiv njega okrećući se u neprijateljstvo. Sveti Teofan upozorava da će na kraju, zločinci doživeti posledice svog neprijateljstva prema Bogu.
Svaki svešteni sasud, od putira do kadionice, nosi duboku duhovnu poruku i simbolizuje Božiju milost među vernicima. Sveštenik Svetouspenjskog hrama u Kragujevcu objašnjava na koji način se koriste i kakvu poruku nose ovi sveti predmeti.
U svečanom ambijentu, pobednici i njihovi roditelji podelili su radost, dok su njihovi osmesi simbolizovali jedinstvo i ljubav koja jača našu zajednicu kroz tradiciju i veru.
Granata ispaljena sa ciljem da uništi ovo sveto mesto, prošla kroz ogradu i ušla u crkvu, ali nikada nije eksplodirala – analiza posle rata pokazala je da je bila potpuno ispravna.
Posle arhijerejske liturgije, mitropolit zvorničko-tuzlanski odlikovao je veliki broj dobrotvora koji su doprineli obnovi ove svetinje, a u besedi pozvao na mir i zajedništvo.
U svečanom ambijentu, pobednici i njihovi roditelji podelili su radost, dok su njihovi osmesi simbolizovali jedinstvo i ljubav koja jača našu zajednicu kroz tradiciju i veru.
Mesto tihog povlačenja u srce molitve, zadužbina Svete Sare čuva sećanje na tri plemenite sestre. Svetinja vekovima privlači verne svojom tajanstvenom i svetlosnom snagom svetih moštiju.
Mitropolit zvorničko-tuzlanski kroz stihove otkriva da nas tokom 2025. godine čeka svet pun napetosti, lažnog mira i opasnih kompromisa, a ključno je ostati veran pravoslavnoj veri i Hristovom Carstvu.
