John Topham / TopFoto.co.uk / Topfoto / ProfimediaTrgovac je na kraju našao svoj Božji hram
Čoveka su obuzeli neopisiv strah i zbunjenost, ali je odlučio da posluša i da ispuni neverovanu zapovest, ali je upao u dilemu u koji hram otići i kome se moliti.
Đavo ili Satana u hriščanstvu predstavlja simbol protivljenja Bogu i kao takav uzrok je svega lošeg što se događa. Cilj Satane i zlih duhova jeste da nas skrene sa pravog, Božjeg puta, da nas izlaže iskušenjima, ali i da za njega postoji "lek" pkazuje o jednom trgovcu iz vremena SSSR.
Nju je za pravoslavlje.ru ispričao protojerej Oleg Stenjajev.
Naime kao je on ispričao, u vreme Sovjetskog Saveza postojao je trgovac koji je živeo prosečnim životom jednog Rusa, nije puno pažnje pridavao veri sve dok ga jedne noći nije probudio glas koji mu je rekao:
- Idi u dom Božji i moli se!
Čoveka su obuzeli neopisiv strah i zbunjenost, ali je odlučio da posluša i da ispuni neverovanu zapovest, ali je upao u dilemu u koji hram otići i kome se moliti.
Živeo je u kraju oko Kitaj-goroda – tada se ovo mesto zvalo Noginov trg – u blizini je bila sinagoga, tu je bio i molitveni dom baptista, pored je bila katolička crkva Svetog Luja, a ako ide pravo trolejbusom – Jelohovska patrijaršijska crkva.
Seo je i razmišljao - bio je mešovite krvi: preci su mu bili i Poljaci, i Jevreji, i Rusi. I bio je u nedoumici: kuda da ide?
Fine Art Images / Heritage Images / Profimedia, Shutterstock
Žena sa metlom je dočekala trgovca ispred crkve
Najbliži kući bili su mu baptisti – u Maloj Trjohsvetiteljskoj ulici, rešio je tamo da ode. Stigao je kod njih baš u vreme kad su se okupili. Čim je ušao videli su da je nov, pa su ga dočekali:
- Dobar dan, dobar dan, dođite na balkon, imamo tu specijalna mesta za goste!
Odveli su ga na balkon i posadili da sedne.
- Evo vam pesmarica – kad budemo pevali i vi otvarajte po brojevima i pevajte s nama.
Sve mu se to veoma svidelo, ali trgovac u njemu je progovorio! Pomislio je: "Nikad nećeš dobiti robu tako jednostavno i jeftino ako je dobra".
Kad mu je došla ova misao on se zbunio: "Ako postoji Bog, mora postojati i đavo; ne bi bilo dobro da mu dopadnem šaka!"
Odlučio je da ode u Arhipovu uličicu u sinagogu – da vidi kako je kod njih. Tamo nije bilo nikakve službe, ali su se vrata otvorila, izašao je jedan starac. Pitao ga je da li je Jevrejin, a kada je rekao da "jeste po majci" odgovorio mu je da je to vrlo dobro.
- Aha, znači košerni Jevrejin, to je vrlo dobro. Izvolite, pokazaću vam glavnu salu.
Uveo ga je, uključio je neku muziku, upalio je svetlo u glavnoj sali... Sve mu je ispričao, poklonio mu je kipu (kapica za molitvu), siduru (mali molitvenik) na ruskim i na hebrejskom.
Opet mu tu nešto nije stimalo, a krenu dalje. Sledeći na redu bio je katalički hram. Rešio je da tu ne ulazi, razmišlao je: "Ipak živim u Rusiji, treba da odem u pravoslavni hram".
I - prva osoba na koju je naišao bila je nezadovoljna žena s krpom koja je žustro prošla pored njega.
Courtesy Everett Collection / Everett / Profimedia
Trgovac je na kraju našao svoj Božji hram
A kad se spremao da ide kod katolika neko mu je pokazao kako se oni krsta: sleva nadesno. I ova baka je krenula sa zogerom prema njemu, on je od straha uzeo i prekrstio se sleva nadesno. A ona:
- Što si se ovamo dovukao, ko si ti?
I pritiska ga, pritiska. On je odskočio u stranu, a ona će:
- Kud ćeš? Tu se ne stoji!
Iskočio je kroz vrata kao oparen, pa sam sebi kaže:
- Ovde je sigurno istinita vera Božja! Iz principa ću dolaziti ovamo. Ako me teraju to znači da im ne nedostaju ljudi, a gomile naroda su samo tamo gde je dobra roba.
Na kraju priče protojerej Oleg Stenjajev zaključuje:
- Evo, smejemo se, a stvarno je tako. Uzgred rečeno, ja od detinjstva idem u hram, rođen sam u venčanom braku, kršten sam osmog dana života, odrastao sam za pevnicom, slikovito govoreći. I kao dečak, pubertetlija i mladić nikad nisam naišao na bilo kakav grub odnos ni u svom hramu, ni u nekom drugom. Nijednom! Mislim da đavo namerno stvara takve situacije za ljude koje ove situacije mogu da pokolebaju. A ako vidi da se čovek na tako nešto neće upecati, on se povuče u stranu, zato što za njega nema ništa gore od poraza.
Prema predanju, ova svetinja nalazila se u Feodorovskom manastiru grada Gorodca u Nižegorodskoj oblasti, kada ga je 1238. godine spalila vojska Batu-kana, a zatim se „javila“ drugi put, ovoga puta stanovnicima Kostrome.
Samoubistvo je smrtni greh i prkos Duhu Svetome. Samoubistvo je utoliko strašniji greh od ubistva, što greh ubistva čovek može još i pokajati, dok za greh samoubistva nema pokajanja., pisao je Sveti Nikolaj.
U Novom zavetu se kaže da postoje dva kraljevstva - nebesko i đavolsko. Đavo ili Satana je pali anđeo, koji je, prilikom svog pada, povukao i mnoštvo drugih anđela sa sobom. Isus ga naziva "knezom ovoga sveta“. On je "kušač“ ljudi i nastoji da ih povuče za sobom.
Kada su bolje pogledali, videli da je devojčica potpuno zdrava. Sve njene rane su nestale. Ovo dete je živelo s neverovatnim bolom od rođenja. Ceo život nije znala ništa, osim bola. Ceo njen život je bio bol, patnja, a Bogorodica ju je iscelila, zaključio je Nektarije Jangston.
Od prazničnih trpeza u pravoslavnim, katoličkim i muslimanskim domovima do modernih kuhinja – otkrijte kako se priprema ova poslastica od belanaca, meda i oraha koja je nekada bila simbol svečanosti i slatkog užitka.
U besedi za 19. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto strah pred Bogom nije teret, već snaga, i kako radost koja dolazi od Njega nadživljava sve prolazno.
Naizgled obični svećnjaci sa dve i tri sveće nose poruku staru vekovima — kroz njih se otkriva tajna Hristovih priroda i Svete Trojice, ali i snaga vere koja osvetljava dušu.
Reči iz sure Gafir (ajeti 14–17) podsećaju da iskrena molitva ne poznaje ljudske sudove, da je Božiji autoritet iznad svega i da će Sudnji dan ogoliti svaku istinu.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Sveti Teofan naglašava da zlo ne prestaje ni nakon smrti; ono proganja duše, ali vernike ne treba da bude strah, jer nad njima zlo nema moć. Njihova vera i molitva su kao oružje protiv zlih sila, koje se povlače pred iskrenim duhovnim životom. Poruka je jasna, ukoliko želimo da se oslobodimo zla, moramo biti budni, moliti se i čuvati svoju dušu. Samo na taj način možemo da odbijemo napade i ostanemo snažni u veri. Sveti Teofan nas poziva na trezvenost i borbu, uz uverenje da uz Božju pomoć možemo prevazići svaku prepreku na našem putu ka svetosti.
U jednom obraćanju otac Oliver Subotić se dotakao palog anđela objašnjavajući da je njegova prevara izvedena u krugovima koji smatraju da on ne postoji, kao i da to đavolu odgovara.
U besedi za 19. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto strah pred Bogom nije teret, već snaga, i kako radost koja dolazi od Njega nadživljava sve prolazno.
Naizgled obični svećnjaci sa dve i tri sveće nose poruku staru vekovima — kroz njih se otkriva tajna Hristovih priroda i Svete Trojice, ali i snaga vere koja osvetljava dušu.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Nakon teksta objavljenog u „Vijestima”, Mitropolija je javno demantovala navode i ukazala na pogrešno tumačenje izjava sveštenika i — kako ističu — „sračunate neistine” koje se o Crkvi plasiraju.
