U Novom zavetu se kaže da postoje dva kraljevstva - nebesko i đavolsko. Đavo ili Satana je pali anđeo, koji je, prilikom svog pada, povukao i mnoštvo drugih anđela sa sobom. Isus ga naziva "knezom ovoga sveta“. On je "kušač“ ljudi i nastoji da ih povuče za sobom.
U hrišćanstvu uzrok svakog zla jesu zli duhovi i njihov vođa Satana ili Đavo, koga je Bog najpre stvorio kao blago, dobro, svetlonosno biće, ali usled gordosti i želje da postane veći i od samog Boga, od njega sam i otpao. Oni su danas simbol protivljenja Bogu, Božanskoj volji i Božanskom Promislu i uzrok sve lošeg što se događa.
Zli duhovi donose razdor, mržnju i očaj ljudima i svetu uopšte. Oni su suprotnost Božjoj svetosti, dobroti, pravednosti i ljubavi. Kao suprotnost Duha Svetoga, zli duhovi predstavljaju suprotnost Božjem karakteru, prirodi i volji.
U Novom zavetu se kaže da postoje dva kraljevstva - nebesko i đavolsko. Đavo ili Satana je pali anđeo, koji je, prilikom svog pada, povukao i mnoštvo drugih anđela sa sobom. Isus ga naziva "knezom ovoga sveta“. On je "kušač“ ljudi i nastoji da ih povuče za sobom.
Prikaz Satane kao zmaja se u hrišćanstvu pojavljuje uglavnom pod uticajem Otkrovenja Jovanovog gde se on opisuje kao "aždaja", "stara zmija" i govori kako se zaista borio sa arhanđelom Mihailom. Takođe, opisuje se i kao "lutajući lav koji traži koga će proždrati“, u smislu da samo traži žrtve na ovom svetu.
Cilj Satane i zlih duhova jeste, naprostije rečeno, da nas skrene sa pravog, Božjeg puta, da nas izlaže iskušenjima, da nas teraju na greh, a otac Ljubomir Ranković jednom prilikom je objasnio i kad su oni najaktivniji.
youtube/printscreen/ВИДОВДАН
Otac Ljuba
- Gordost je uvek izvor zlog duha, a zli duh nikad nije toliko zaposlen i toliko aktivan kao što je period časnog posta. Nijedan period u godini nije njemu izazov i nema veće mobilizacije pakla nego što je to vreme časnog posta- počeo je otac Ljuba i nastavio da nema ništa gore po čoveka nego da Gospod pomisli da se neko smatra većim od njega.
- Ja postim, molim se Bogu, idem u crkvu... Čim to pomisliš pao si. Samo kad to, što postiš, moliš se, ideš u crkvu, doživiš kao predragoceni božji dar, nešto što ti je omogućeno, nešto našta te je Gospod uputio, a tebi se pružila prilika, pa te tvoje biće i tvoje duhovne snage dovele tamo, to je pravo.
Kad se desi ovako nešto, samo bi trebalo kaže, zahvaljivati se od sva srca Gospodu.
- Samo zahvaljuj se Bogu i kaži: "Gospode, čime sam to zaslužio da se ja ovde nađem. Ničim, osim tvojom milošću i tvojom ljubavlju. Hvala ti gospode na ovom daru, ne moram više da postojim. Ako ima još podari, i neka bude samo volja tvoja, tvoja milost i ljubav. Tebi se prepuštam i ti me vodi. Ništa sebi ne pripisujem, ništa nije moje... Gospode, sve je tvoj dar, sve je tvoje, a ja sam tu... Drži me i podrži i čini sa mnom ono što smatraš da je najbolje. Ne slušaj moje želje, molitve, htenja, sva su pogrešna i nikakva". Ja tako govorim i nije to teorija - kaže otac Ljuba i dodaje:
- Ja ovo tražim, jer znam da ne znam šta meni treba, i nisam dovoljno razuman i svestan da tražim ono što je za mene dobro, jer sam mali pali čovek. I zato se uvek molim Gospodu da on preuzme mene, da me otme od mene, jer živim u carstvu zlih duhova. Ovo, gde mi živimo, carstvo je Satane, ono koje on je on ponudio Hristu. Mi tu živimo, šta mi tu možemo da znamo- zaključio je otac Ljuba i time i odgovorio kako da se odupremo zlim duhovima kad nas napadnu.
Foto: Gordana Tadić
Ikona Isusa Hrista
A kako se možemo boriti, lako možemo naučiti iz primera kada je Đavo odnosno Satana iskušavao Isusa Hrista u pustinji.
Naime, odmah nakon što je Isus bio kršten Sveti duh ga je odveo u pustinju gde je postio 40 dana i noći. Onda dođe đavo da ga iskušava i to rečima: "Ako si sin Božji pretvori ovo kamenje u hleb da bi mogao jesti"! Isus mu reče: "Ovo je napisano u Božjoj reči: Neće čovek živeti samo od hleba, već od svake reči koja izlazi iz Božjih usta"!
Onda ga Đavo odvede u sveti grad, postavi ga na vrh hrama i reče mu: "Ako si sin Božji, baci se dole jer je u Svetom pismu napisano: Bog će zapovediti svojim anđelima da te ponesu da nogom ne bi o kamen zapeo"! Isus mu reče: "Napisao je i ne iskušavaj Boga svoga"!Onda mu Đavo pokaza sva kraljevstva sveta i svu njihovu slavu i reče: "Daću ti sve ovo ako padneš preda mnom i pokloniš mi se". Isus mu da to odgovori: "Beži od mene Satano, jer u Pismu piše: "Gospodu Bogu klanjaj se i samo njemu služi".
Đavo onda pobeže, a tada dođoše i anđeli i pobinuše se za Isusa.
Bog čoveka vodi ka cilju neobičnim putevima, a ako ima vere ništa nije nemoguće, govori igumanija i jedina monahinja manastira Svetog Hristofora, zadužbine kralja Dragutina iz 13. veka, u Mislođinu, i navodi da je Božji poziv dobila mnogo ranije nego što je putem Gospodnjim krenula, ali da ga tada nije razumela.
Proročanstva tri najveća pravoslavna oca, kada je u pitanju rat na Bliskom Istoku, se često povezuju sa konceptom "Poslednjih vremena“, koji se odnosi na situacije krize i duhovnog preporoda.
Ističući zajednički bol i podršku u teškim vremenima, mitropolit Antonije deli svoje utiske o poseti srpskim zemljama i razmišljanja o aktuelnim pitanjima pravoslavnog sveta, o Ukrajini i Kosovu i Metohiji, naglašavajući ulogu Crkve u očuvanju istine i pravde.
Delove su precizno iseckali kako ne bi uništili umetnost, a u Izrael će biti vraćan nakon izložbe i trajno izložen na mestu gde je pronađen, dok će zatvorenici iz Megida biće premešteni u drugi zatvor nakon povratka mozaika.
Iguman manastira Podmaine upozorio je na rizik od kocke, koja stvara zavisnost i vodi ka stalnom stvaranju dugova, uz ozbiljan uticaj na sve sfere života, uključujući brakove i imovinu.
Protojerej Saša Petrović objašnjava da, iako kropljenje nije u potpunosti pravilno, vernici koji su kršteni na taj način, a nisu za to odgovorni, mogu nastaviti živeti crkvenim životom i primiti Božiju blagodat koja nadoknađuje eventualni nedostatak u obredu.
Freskopis manastira Sopoćani je toliko lep i nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a sa neizmernom lepotom istog su se složili istoričari umetnosti 60-ih godina prošlog veka.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Sveti Teofan naglašava da zlo ne prestaje ni nakon smrti; ono proganja duše, ali vernike ne treba da bude strah, jer nad njima zlo nema moć. Njihova vera i molitva su kao oružje protiv zlih sila, koje se povlače pred iskrenim duhovnim životom. Poruka je jasna, ukoliko želimo da se oslobodimo zla, moramo biti budni, moliti se i čuvati svoju dušu. Samo na taj način možemo da odbijemo napade i ostanemo snažni u veri. Sveti Teofan nas poziva na trezvenost i borbu, uz uverenje da uz Božju pomoć možemo prevazići svaku prepreku na našem putu ka svetosti.
Čoveka su obuzeli neopisiv strah i zbunjenost, ali je odlučio da posluša i da ispuni neverovanu zapovest, ali je upao u dilemu u koji hram otići i kome se moliti.
Sveti Teofan upućuje na protivrečnosti u ljudskom ponašanju, koje se ogledaju u tome da ljudi, iako svesni postojanja zla i greha, odbacuju istinu i biraju put samouništenja. Zanimljivo je i to što ljudi koji ne veruju, kao i oni koji su "strastoljupci", često odbacuju postojanje Satane i nečistih duhova, što je samo još jedno iskušenje koje dolazi od tame – to su, kako Sveti Teofan kaže, "nečisti duhovi“ koji obmanjuju ljude i šire mračnu, zabludnu filozofiju o svetu. Sveti Teofan tako upozorava na opasnost odbacivanja vere i duhovnih istina, naglašavajući da, iako ljudski um može biti obmanut, istina je uvek prisutna.
Ističući zajednički bol i podršku u teškim vremenima, mitropolit Antonije deli svoje utiske o poseti srpskim zemljama i razmišljanja o aktuelnim pitanjima pravoslavnog sveta, o Ukrajini i Kosovu i Metohiji, naglašavajući ulogu Crkve u očuvanju istine i pravde.
Proslava je započela molitveno u Sabornom hramu Uspenija Presvete Bogorodice, uz poziv mitropolita šumadijskog i oca Zorana na dublje razumevanje vere i služenja, u vremenu punom izazova i nesigurnosti, a nastavila se slavskom trpezom i hrišćanskom radošću.
Predsednik Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije, mitropolit Antonije uručio je prestižno odlikovanje mitropolitu banjalučkom, priznajući njegov izuzetan rad na povezivanju srpskog i ruskog pravoslavlja.
Put 45. poglavara Srpske pravoslavne crkve od malenog sela kod Čačka do patrijaraškog trona bio je obeležen istrajnošću, žrtvom i neprestanom molitvom, a njegovo nasleđe živi u srcima vernika širom pravoslavnog sveta.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Monasi manastira Grigorijata sa Svete Gore snažno su se usprotivili predlogu patrijarha Vartolomeja i Carigradske patrijaršije, u godišnjem izdanju publikacije "Orthodoxos Typos", detaljno obrazlažući ključne razlike između pravoslavne i katoličke proslave Vaskrsa, koje čuvaju veru i svetootačko predanje.
Nakon što su jednom generalu lekari rekli da operaciju na srcu ne žele da izvedu zbog komplikovanosti, on je spas potražio od Svetog Vasilija Ostroškog.
Pored odabira odeće za bebu i kume ili kuma, podjednako je važno i biranje imena za dete, što bi trebalo biti pažljivo promišljeno, uzimajući u obzir tradiciju i značaj imena, kako bi bilo u skladu sa hrišćanskim vrednostima i istorijom.
