U Novom zavetu se kaže da postoje dva kraljevstva - nebesko i đavolsko. Đavo ili Satana je pali anđeo, koji je, prilikom svog pada, povukao i mnoštvo drugih anđela sa sobom. Isus ga naziva "knezom ovoga sveta“. On je "kušač“ ljudi i nastoji da ih povuče za sobom.
U hrišćanstvu uzrok svakog zla jesu zli duhovi i njihov vođa Satana ili Đavo, koga je Bog najpre stvorio kao blago, dobro, svetlonosno biće, ali usled gordosti i želje da postane veći i od samog Boga, od njega sam i otpao. Oni su danas simbol protivljenja Bogu, Božanskoj volji i Božanskom Promislu i uzrok sve lošeg što se događa.
Zli duhovi donose razdor, mržnju i očaj ljudima i svetu uopšte. Oni su suprotnost Božjoj svetosti, dobroti, pravednosti i ljubavi. Kao suprotnost Duha Svetoga, zli duhovi predstavljaju suprotnost Božjem karakteru, prirodi i volji.
U Novom zavetu se kaže da postoje dva kraljevstva - nebesko i đavolsko. Đavo ili Satana je pali anđeo, koji je, prilikom svog pada, povukao i mnoštvo drugih anđela sa sobom. Isus ga naziva "knezom ovoga sveta“. On je "kušač“ ljudi i nastoji da ih povuče za sobom.
Prikaz Satane kao zmaja se u hrišćanstvu pojavljuje uglavnom pod uticajem Otkrovenja Jovanovog gde se on opisuje kao "aždaja", "stara zmija" i govori kako se zaista borio sa arhanđelom Mihailom. Takođe, opisuje se i kao "lutajući lav koji traži koga će proždrati“, u smislu da samo traži žrtve na ovom svetu.
Cilj Satane i zlih duhova jeste, naprostije rečeno, da nas skrene sa pravog, Božjeg puta, da nas izlaže iskušenjima, da nas teraju na greh, a otac Ljubomir Ranković jednom prilikom je objasnio i kad su oni najaktivniji.
youtube/printscreen/ВИДОВДАН
Otac Ljuba
- Gordost je uvek izvor zlog duha, a zli duh nikad nije toliko zaposlen i toliko aktivan kao što je period časnog posta. Nijedan period u godini nije njemu izazov i nema veće mobilizacije pakla nego što je to vreme časnog posta- počeo je otac Ljuba i nastavio da nema ništa gore po čoveka nego da Gospod pomisli da se neko smatra većim od njega.
- Ja postim, molim se Bogu, idem u crkvu... Čim to pomisliš pao si. Samo kad to, što postiš, moliš se, ideš u crkvu, doživiš kao predragoceni božji dar, nešto što ti je omogućeno, nešto našta te je Gospod uputio, a tebi se pružila prilika, pa te tvoje biće i tvoje duhovne snage dovele tamo, to je pravo.
Kad se desi ovako nešto, samo bi trebalo kaže, zahvaljivati se od sva srca Gospodu.
- Samo zahvaljuj se Bogu i kaži: "Gospode, čime sam to zaslužio da se ja ovde nađem. Ničim, osim tvojom milošću i tvojom ljubavlju. Hvala ti gospode na ovom daru, ne moram više da postojim. Ako ima još podari, i neka bude samo volja tvoja, tvoja milost i ljubav. Tebi se prepuštam i ti me vodi. Ništa sebi ne pripisujem, ništa nije moje... Gospode, sve je tvoj dar, sve je tvoje, a ja sam tu... Drži me i podrži i čini sa mnom ono što smatraš da je najbolje. Ne slušaj moje želje, molitve, htenja, sva su pogrešna i nikakva". Ja tako govorim i nije to teorija - kaže otac Ljuba i dodaje:
- Ja ovo tražim, jer znam da ne znam šta meni treba, i nisam dovoljno razuman i svestan da tražim ono što je za mene dobro, jer sam mali pali čovek. I zato se uvek molim Gospodu da on preuzme mene, da me otme od mene, jer živim u carstvu zlih duhova. Ovo, gde mi živimo, carstvo je Satane, ono koje on je on ponudio Hristu. Mi tu živimo, šta mi tu možemo da znamo- zaključio je otac Ljuba i time i odgovorio kako da se odupremo zlim duhovima kad nas napadnu.
Foto: Gordana Tadić
Ikona Isusa Hrista
A kako se možemo boriti, lako možemo naučiti iz primera kada je Đavo odnosno Satana iskušavao Isusa Hrista u pustinji.
Naime, odmah nakon što je Isus bio kršten Sveti duh ga je odveo u pustinju gde je postio 40 dana i noći. Onda dođe đavo da ga iskušava i to rečima: "Ako si sin Božji pretvori ovo kamenje u hleb da bi mogao jesti"! Isus mu reče: "Ovo je napisano u Božjoj reči: Neće čovek živeti samo od hleba, već od svake reči koja izlazi iz Božjih usta"!
Onda ga Đavo odvede u sveti grad, postavi ga na vrh hrama i reče mu: "Ako si sin Božji, baci se dole jer je u Svetom pismu napisano: Bog će zapovediti svojim anđelima da te ponesu da nogom ne bi o kamen zapeo"! Isus mu reče: "Napisao je i ne iskušavaj Boga svoga"!Onda mu Đavo pokaza sva kraljevstva sveta i svu njihovu slavu i reče: "Daću ti sve ovo ako padneš preda mnom i pokloniš mi se". Isus mu da to odgovori: "Beži od mene Satano, jer u Pismu piše: "Gospodu Bogu klanjaj se i samo njemu služi".
Đavo onda pobeže, a tada dođoše i anđeli i pobinuše se za Isusa.
Bog čoveka vodi ka cilju neobičnim putevima, a ako ima vere ništa nije nemoguće, govori igumanija i jedina monahinja manastira Svetog Hristofora, zadužbine kralja Dragutina iz 13. veka, u Mislođinu, i navodi da je Božji poziv dobila mnogo ranije nego što je putem Gospodnjim krenula, ali da ga tada nije razumela.
Proročanstva tri najveća pravoslavna oca, kada je u pitanju rat na Bliskom Istoku, se često povezuju sa konceptom "Poslednjih vremena“, koji se odnosi na situacije krize i duhovnog preporoda.
Jedna izgovorena reč može delovati zastrašujuće, ali Crkva nas uči da samo greh ima stvarnu moć – pokajanje, Ispovest i život u Tajnama čine svaku dušu nepobedivom pod Božijom zaštitom.
U besedi za 24. ponedeljak po Duhovima, Sveti vladika Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako kroz Hrista dobijamo nasleđe carstva Božijeg i zašto ga ne smemo prokockati poput Isava.
Ajeti 51:20-23 pokazuju kako tragovi Božije prisutnosti postoje u zemlji, u čoveku i u nebesima, pozivajući na introspektivno otkrivanje sopstvene duhovne snage.
Reči jednog od najvećih svetaca pravoslavlja razbijaju iluziju o lakom autoritetu i otkrivaju da je najteža pozicija ona u kojoj čovek mora da predvidi buru, upozori druge i preuzme udarac koji je namenjen njima.
Dok region obeležava 180 godina od objavljivanja njegovog kapitalnog dela, pitanje Njegoševe kanonizacije ponovo se vraća u fokus — zašto je inicijativa iz 2013. godine zaustavljena?
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Sveti Teofan naglašava da zlo ne prestaje ni nakon smrti; ono proganja duše, ali vernike ne treba da bude strah, jer nad njima zlo nema moć. Njihova vera i molitva su kao oružje protiv zlih sila, koje se povlače pred iskrenim duhovnim životom. Poruka je jasna, ukoliko želimo da se oslobodimo zla, moramo biti budni, moliti se i čuvati svoju dušu. Samo na taj način možemo da odbijemo napade i ostanemo snažni u veri. Sveti Teofan nas poziva na trezvenost i borbu, uz uverenje da uz Božju pomoć možemo prevazići svaku prepreku na našem putu ka svetosti.
Čoveka su obuzeli neopisiv strah i zbunjenost, ali je odlučio da posluša i da ispuni neverovanu zapovest, ali je upao u dilemu u koji hram otići i kome se moliti.
Tokom liturgije sa arhijerejima iz Gruzije na Staroj Bežaniji, poglavar SPC ogolio je duhovne zamke savremenog čoveka, upozorio na strasti koje razaraju slobodu i jasno poručio šta je smisao vere.
Mitropolit mileševski podsetio je da se patrijarh Pavle ne pamti zbog govora, već zbog života koji je i danas putokaz -skroman, postojan i nepogrešivo okrenut Hristu.
Donatorsko veče parohije Svetih Ćirila i Metodija pretvorilo se u svedočanstvo vere, nade i plana koji bi uskoro mogao da dovede do kupovine prvog pravoslavnog hrama u Konektikatu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Od progona hrišćana do zemljotresa, ovaj drevni hram je iznova podizao svetlost vere – 16. novembra pravoslavni vernici slave čudesno obnovljeno sveto mesto gde se vekovima čuvaju mošti velikomučenika Georgija.
