U Novom zavetu se kaže da postoje dva kraljevstva - nebesko i đavolsko. Đavo ili Satana je pali anđeo, koji je, prilikom svog pada, povukao i mnoštvo drugih anđela sa sobom. Isus ga naziva "knezom ovoga sveta“. On je "kušač“ ljudi i nastoji da ih povuče za sobom.
U hrišćanstvu uzrok svakog zla jesu zli duhovi i njihov vođa Satana ili Đavo, koga je Bog najpre stvorio kao blago, dobro, svetlonosno biće, ali usled gordosti i želje da postane veći i od samog Boga, od njega sam i otpao. Oni su danas simbol protivljenja Bogu, Božanskoj volji i Božanskom Promislu i uzrok sve lošeg što se događa.
Zli duhovi donose razdor, mržnju i očaj ljudima i svetu uopšte. Oni su suprotnost Božjoj svetosti, dobroti, pravednosti i ljubavi. Kao suprotnost Duha Svetoga, zli duhovi predstavljaju suprotnost Božjem karakteru, prirodi i volji.
U Novom zavetu se kaže da postoje dva kraljevstva - nebesko i đavolsko. Đavo ili Satana je pali anđeo, koji je, prilikom svog pada, povukao i mnoštvo drugih anđela sa sobom. Isus ga naziva "knezom ovoga sveta“. On je "kušač“ ljudi i nastoji da ih povuče za sobom.
Prikaz Satane kao zmaja se u hrišćanstvu pojavljuje uglavnom pod uticajem Otkrovenja Jovanovog gde se on opisuje kao "aždaja", "stara zmija" i govori kako se zaista borio sa arhanđelom Mihailom. Takođe, opisuje se i kao "lutajući lav koji traži koga će proždrati“, u smislu da samo traži žrtve na ovom svetu.
Cilj Satane i zlih duhova jeste, naprostije rečeno, da nas skrene sa pravog, Božjeg puta, da nas izlaže iskušenjima, da nas teraju na greh, a otac Ljubomir Ranković jednom prilikom je objasnio i kad su oni najaktivniji.
youtube/printscreen/ВИДОВДАН
Otac Ljuba
- Gordost je uvek izvor zlog duha, a zli duh nikad nije toliko zaposlen i toliko aktivan kao što je period časnog posta. Nijedan period u godini nije njemu izazov i nema veće mobilizacije pakla nego što je to vreme časnog posta- počeo je otac Ljuba i nastavio da nema ništa gore po čoveka nego da Gospod pomisli da se neko smatra većim od njega.
- Ja postim, molim se Bogu, idem u crkvu... Čim to pomisliš pao si. Samo kad to, što postiš, moliš se, ideš u crkvu, doživiš kao predragoceni božji dar, nešto što ti je omogućeno, nešto našta te je Gospod uputio, a tebi se pružila prilika, pa te tvoje biće i tvoje duhovne snage dovele tamo, to je pravo.
Kad se desi ovako nešto, samo bi trebalo kaže, zahvaljivati se od sva srca Gospodu.
- Samo zahvaljuj se Bogu i kaži: "Gospode, čime sam to zaslužio da se ja ovde nađem. Ničim, osim tvojom milošću i tvojom ljubavlju. Hvala ti gospode na ovom daru, ne moram više da postojim. Ako ima još podari, i neka bude samo volja tvoja, tvoja milost i ljubav. Tebi se prepuštam i ti me vodi. Ništa sebi ne pripisujem, ništa nije moje... Gospode, sve je tvoj dar, sve je tvoje, a ja sam tu... Drži me i podrži i čini sa mnom ono što smatraš da je najbolje. Ne slušaj moje želje, molitve, htenja, sva su pogrešna i nikakva". Ja tako govorim i nije to teorija - kaže otac Ljuba i dodaje:
- Ja ovo tražim, jer znam da ne znam šta meni treba, i nisam dovoljno razuman i svestan da tražim ono što je za mene dobro, jer sam mali pali čovek. I zato se uvek molim Gospodu da on preuzme mene, da me otme od mene, jer živim u carstvu zlih duhova. Ovo, gde mi živimo, carstvo je Satane, ono koje on je on ponudio Hristu. Mi tu živimo, šta mi tu možemo da znamo- zaključio je otac Ljuba i time i odgovorio kako da se odupremo zlim duhovima kad nas napadnu.
Foto: Gordana Tadić
Ikona Isusa Hrista
A kako se možemo boriti, lako možemo naučiti iz primera kada je Đavo odnosno Satana iskušavao Isusa Hrista u pustinji.
Naime, odmah nakon što je Isus bio kršten Sveti duh ga je odveo u pustinju gde je postio 40 dana i noći. Onda dođe đavo da ga iskušava i to rečima: "Ako si sin Božji pretvori ovo kamenje u hleb da bi mogao jesti"! Isus mu reče: "Ovo je napisano u Božjoj reči: Neće čovek živeti samo od hleba, već od svake reči koja izlazi iz Božjih usta"!
Onda ga Đavo odvede u sveti grad, postavi ga na vrh hrama i reče mu: "Ako si sin Božji, baci se dole jer je u Svetom pismu napisano: Bog će zapovediti svojim anđelima da te ponesu da nogom ne bi o kamen zapeo"! Isus mu reče: "Napisao je i ne iskušavaj Boga svoga"!Onda mu Đavo pokaza sva kraljevstva sveta i svu njihovu slavu i reče: "Daću ti sve ovo ako padneš preda mnom i pokloniš mi se". Isus mu da to odgovori: "Beži od mene Satano, jer u Pismu piše: "Gospodu Bogu klanjaj se i samo njemu služi".
Đavo onda pobeže, a tada dođoše i anđeli i pobinuše se za Isusa.
Bog čoveka vodi ka cilju neobičnim putevima, a ako ima vere ništa nije nemoguće, govori igumanija i jedina monahinja manastira Svetog Hristofora, zadužbine kralja Dragutina iz 13. veka, u Mislođinu, i navodi da je Božji poziv dobila mnogo ranije nego što je putem Gospodnjim krenula, ali da ga tada nije razumela.
Proročanstva tri najveća pravoslavna oca, kada je u pitanju rat na Bliskom Istoku, se često povezuju sa konceptom "Poslednjih vremena“, koji se odnosi na situacije krize i duhovnog preporoda.
Episkop iz Antiohije mirno je odbio carsku ponudu, krenuo okovan ka Rimu i svojim stradanjem pokazao da hrišćanstvo nije stvar pogodnosti, već vernosti do poslednjeg daha.
Sveta knjiga islama u rukama prvog čoveka najvećeg američkog grada pokreće debate o religijskoj raznolikosti, javnom životu i mestu muslimana u društvu.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Od Adama do proroka Danila, kroz rodoslov, oganj peći i tiho iščekivanje Mesije otkriva se kako je nada sačuvana u vremenima kada je ljudski život malo vredeo, a vera se prenosila kao upaljena sveća kroz mrak.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Sveti Teofan naglašava da zlo ne prestaje ni nakon smrti; ono proganja duše, ali vernike ne treba da bude strah, jer nad njima zlo nema moć. Njihova vera i molitva su kao oružje protiv zlih sila, koje se povlače pred iskrenim duhovnim životom. Poruka je jasna, ukoliko želimo da se oslobodimo zla, moramo biti budni, moliti se i čuvati svoju dušu. Samo na taj način možemo da odbijemo napade i ostanemo snažni u veri. Sveti Teofan nas poziva na trezvenost i borbu, uz uverenje da uz Božju pomoć možemo prevazići svaku prepreku na našem putu ka svetosti.
Čoveka su obuzeli neopisiv strah i zbunjenost, ali je odlučio da posluša i da ispuni neverovanu zapovest, ali je upao u dilemu u koji hram otići i kome se moliti.
Poglavar SPC u svom obraćanju istakao primer mirenja braće nad moštima Svetog Simeona i podsetio da kroz duhovno nasleđe našeg prosvetitelja narod može pronaći put u složenim civilizacijskim i istorijskim iskušenjima.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Svetitelji podsećaju da početak godine nije pitanje slavlja, već trenutak u kojem se preispituju savest, navike i odnos prema Bogu — jer od toga zavisi kakav će trag ostaviti dani koji dolaze.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
