U Novom zavetu se kaže da postoje dva kraljevstva - nebesko i đavolsko. Đavo ili Satana je pali anđeo, koji je, prilikom svog pada, povukao i mnoštvo drugih anđela sa sobom. Isus ga naziva "knezom ovoga sveta“. On je "kušač“ ljudi i nastoji da ih povuče za sobom.
U hrišćanstvu uzrok svakog zla jesu zli duhovi i njihov vođa Satana ili Đavo, koga je Bog najpre stvorio kao blago, dobro, svetlonosno biće, ali usled gordosti i želje da postane veći i od samog Boga, od njega sam i otpao. Oni su danas simbol protivljenja Bogu, Božanskoj volji i Božanskom Promislu i uzrok sve lošeg što se događa.
Zli duhovi donose razdor, mržnju i očaj ljudima i svetu uopšte. Oni su suprotnost Božjoj svetosti, dobroti, pravednosti i ljubavi. Kao suprotnost Duha Svetoga, zli duhovi predstavljaju suprotnost Božjem karakteru, prirodi i volji.
U Novom zavetu se kaže da postoje dva kraljevstva - nebesko i đavolsko. Đavo ili Satana je pali anđeo, koji je, prilikom svog pada, povukao i mnoštvo drugih anđela sa sobom. Isus ga naziva "knezom ovoga sveta“. On je "kušač“ ljudi i nastoji da ih povuče za sobom.
Prikaz Satane kao zmaja se u hrišćanstvu pojavljuje uglavnom pod uticajem Otkrovenja Jovanovog gde se on opisuje kao "aždaja", "stara zmija" i govori kako se zaista borio sa arhanđelom Mihailom. Takođe, opisuje se i kao "lutajući lav koji traži koga će proždrati“, u smislu da samo traži žrtve na ovom svetu.
Cilj Satane i zlih duhova jeste, naprostije rečeno, da nas skrene sa pravog, Božjeg puta, da nas izlaže iskušenjima, da nas teraju na greh, a otac Ljubomir Ranković jednom prilikom je objasnio i kad su oni najaktivniji.
youtube/printscreen/ВИДОВДАН
Otac Ljuba
- Gordost je uvek izvor zlog duha, a zli duh nikad nije toliko zaposlen i toliko aktivan kao što je period časnog posta. Nijedan period u godini nije njemu izazov i nema veće mobilizacije pakla nego što je to vreme časnog posta- počeo je otac Ljuba i nastavio da nema ništa gore po čoveka nego da Gospod pomisli da se neko smatra većim od njega.
- Ja postim, molim se Bogu, idem u crkvu... Čim to pomisliš pao si. Samo kad to, što postiš, moliš se, ideš u crkvu, doživiš kao predragoceni božji dar, nešto što ti je omogućeno, nešto našta te je Gospod uputio, a tebi se pružila prilika, pa te tvoje biće i tvoje duhovne snage dovele tamo, to je pravo.
Kad se desi ovako nešto, samo bi trebalo kaže, zahvaljivati se od sva srca Gospodu.
- Samo zahvaljuj se Bogu i kaži: "Gospode, čime sam to zaslužio da se ja ovde nađem. Ničim, osim tvojom milošću i tvojom ljubavlju. Hvala ti gospode na ovom daru, ne moram više da postojim. Ako ima još podari, i neka bude samo volja tvoja, tvoja milost i ljubav. Tebi se prepuštam i ti me vodi. Ništa sebi ne pripisujem, ništa nije moje... Gospode, sve je tvoj dar, sve je tvoje, a ja sam tu... Drži me i podrži i čini sa mnom ono što smatraš da je najbolje. Ne slušaj moje želje, molitve, htenja, sva su pogrešna i nikakva". Ja tako govorim i nije to teorija - kaže otac Ljuba i dodaje:
- Ja ovo tražim, jer znam da ne znam šta meni treba, i nisam dovoljno razuman i svestan da tražim ono što je za mene dobro, jer sam mali pali čovek. I zato se uvek molim Gospodu da on preuzme mene, da me otme od mene, jer živim u carstvu zlih duhova. Ovo, gde mi živimo, carstvo je Satane, ono koje on je on ponudio Hristu. Mi tu živimo, šta mi tu možemo da znamo- zaključio je otac Ljuba i time i odgovorio kako da se odupremo zlim duhovima kad nas napadnu.
Foto: Gordana Tadić
Ikona Isusa Hrista
A kako se možemo boriti, lako možemo naučiti iz primera kada je Đavo odnosno Satana iskušavao Isusa Hrista u pustinji.
Naime, odmah nakon što je Isus bio kršten Sveti duh ga je odveo u pustinju gde je postio 40 dana i noći. Onda dođe đavo da ga iskušava i to rečima: "Ako si sin Božji pretvori ovo kamenje u hleb da bi mogao jesti"! Isus mu reče: "Ovo je napisano u Božjoj reči: Neće čovek živeti samo od hleba, već od svake reči koja izlazi iz Božjih usta"!
Onda ga Đavo odvede u sveti grad, postavi ga na vrh hrama i reče mu: "Ako si sin Božji, baci se dole jer je u Svetom pismu napisano: Bog će zapovediti svojim anđelima da te ponesu da nogom ne bi o kamen zapeo"! Isus mu reče: "Napisao je i ne iskušavaj Boga svoga"!Onda mu Đavo pokaza sva kraljevstva sveta i svu njihovu slavu i reče: "Daću ti sve ovo ako padneš preda mnom i pokloniš mi se". Isus mu da to odgovori: "Beži od mene Satano, jer u Pismu piše: "Gospodu Bogu klanjaj se i samo njemu služi".
Đavo onda pobeže, a tada dođoše i anđeli i pobinuše se za Isusa.
Bog čoveka vodi ka cilju neobičnim putevima, a ako ima vere ništa nije nemoguće, govori igumanija i jedina monahinja manastira Svetog Hristofora, zadužbine kralja Dragutina iz 13. veka, u Mislođinu, i navodi da je Božji poziv dobila mnogo ranije nego što je putem Gospodnjim krenula, ali da ga tada nije razumela.
Proročanstva tri najveća pravoslavna oca, kada je u pitanju rat na Bliskom Istoku, se često povezuju sa konceptom "Poslednjih vremena“, koji se odnosi na situacije krize i duhovnog preporoda.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak 5. sedmice po Duhovima otvara se slika čoveka koji čini sve što može, ali poslednji korak ostaje izvan njegove vlasti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Metodija po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Jankit. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Tome apostola, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Kada život postane pretežak i izgubi se osećaj smisla, pravoslavno predanje nudi drugačije viđenje: iskušenja nisu znak napuštanja, već put koji se kasnije otkriva kao vođenje kroz veru i istrajnost.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Sveti Teofan naglašava da zlo ne prestaje ni nakon smrti; ono proganja duše, ali vernike ne treba da bude strah, jer nad njima zlo nema moć. Njihova vera i molitva su kao oružje protiv zlih sila, koje se povlače pred iskrenim duhovnim životom. Poruka je jasna, ukoliko želimo da se oslobodimo zla, moramo biti budni, moliti se i čuvati svoju dušu. Samo na taj način možemo da odbijemo napade i ostanemo snažni u veri. Sveti Teofan nas poziva na trezvenost i borbu, uz uverenje da uz Božju pomoć možemo prevazići svaku prepreku na našem putu ka svetosti.
Čoveka su obuzeli neopisiv strah i zbunjenost, ali je odlučio da posluša i da ispuni neverovanu zapovest, ali je upao u dilemu u koji hram otići i kome se moliti.
Protojerej Dejan Krstić razgovarao je sa štićenicima i vaspitačima o Kosovskoj etici, savesti i pokajanju, podsećajući da čovek nije određen samo svojim padovima, već i odlukama koje donosi posle njih.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić, pozivajući se na dokumenta iz 2012. godine, tvrdi da Temeljni ugovor nije odstupio od stava blaženopočivšeg mitropolita crnogorsko-primorskog.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Od brašna, kakaa, mineralne vode i nekoliko uobičajenih namirnica nastaje jednostavna poslastica koja se priprema bez mnogo truda, a ostaje vazdušasta, punog ukusa i prijatne voćne svežine.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
