U porti hrama Svetog Save u Molu, uz prisustvo mitropolita i episkopa, obeležen praznik Prenosa moštiju Svetog Irineja Bačkog i svetih mučenika bačkih, a tom prilikom dodeljenasu i visoka priznanja za doprinos crkvenom životu i obnovu svetinja, uz nadahnutu besedu vladika Irineja i Heruvima.
Svečano i molitveno, praznik Prenosa moštiju Svetog Irineja Bačkog – episkopa i ispovednika vere, proslavljen je u porti Svetosavskog hrama u Molu. Ovaj dan, koji je Patron Eparhije bačke, okupio je veliki broj vernika, kao i sveštenstvo i episkope iz više eparhija, u znak dubokog poštovanja prema svetitelju koji je svojim životom i delima ostavio neizbrisiv trag u istoriji pravoslavlja.
SPC / Eparhija bačka
Mitropolit bački Irinej
Svetu arhijerejsku liturgiju služio je mitropolit bački Irinej, uz sasluženje mitropolita budimskog Lukijana, episkopa osečkopoljskog i baranjskog Heruvima, valjevskog Isihija, šabačkog Jeroteja, mohačkog Damaskina, sveštenstva i đakona Eparhije bačke. Svi prisutni sa dubokom verom i poštovanjem obratili su se molitvama Svetom Irineju, ali i svetim mučenicima bačkim, čije je stradanje, kako je episkop Heruvim u svojoj besedi naglasio, "primer kako se kroz veru nosi krst Hristov."
Episkop Heruvim, govoreći o svetim mučenicima bačkim, istakao je kako njihovo stradanje za Hrista nije bilo uzaludno, već je postalo oslonac svim vernicima.
- Dunav i Tisa jesu odneli njihove zemaljske ostatke, ali nisu nikada obrisali sećanje iz naroda o stravičnome stradanju - rekao je episkop Heruvim, podsećajući okupljene da su ti mučenici pokazali kako se dostojanstveno nosi krst Hristov i čuva vera, čak i u najtežim trenucima.
SPC / Eparhija bačka
Svečanost je okupila verni narod iz svih krajeva Eparhije bačke
Posle zaamvone molitve, usledio je čin blagosiljanja slavskih darova u čast Svetog Irineja, kao i osvećenje barjaka crkvenog hora „Sveti Sava Gornjokarlovački“. U nastavku bogosluženja pročitane su odluke mitropolita Irineja i Svetog Arhijerejskog Sinoda o dodeljivanju visokih crkvenih odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama, koje su dale značajan doprinos crkvenom životu i obnovi hramova u eparhiji.
Mitropolit Irinej, u svom obraćanju vernicima, podsetio je na značaj ovakvih svečanosti za duhovni život naroda. „Današnji dan je za nas sve višestruki radosni dan, praznični dan, slavski dan... trudimo se da naše hrišćansko življenje ne bude samo deklarativno, već istinsko, da svojim životom budemo svedoci Gospoda našega“, rekao je mitropolit Irinej, pozvavši sve prisutne da slede put svetitelja i mučenika, čuvajući veru i ljubav u svom srcu.
U molitvenom raspoloženju, okupljeni vernici, među kojima su bili i predstavnici lokalne vlasti i drugih verskih zajednica, prisustvovali su ovom duhovnom događaju, slušajući pojanje crkvenih horova iz Mola, Bečeja i Novog Sada. Ova liturgijska svečanost, uz prisustvo tolikog broja vernih, bila je istinski pokazatelj jedinstva i ljubavi koje pravoslavna vera donosi svojim sledbenicima, uvek sa Hristom u srcu.
Bog čoveka vodi ka cilju neobičnim putevima, a ako ima vere ništa nije nemoguće, govori igumanija i jedina monahinja manastira Svetog Hristofora, zadužbine kralja Dragutina iz 13. veka, u Mislođinu, i navodi da je Božji poziv dobila mnogo ranije nego što je putem Gospodnjim krenula, ali da ga tada nije razumela.
Gradska vlast Praga tražila je od sveštenstva da im sutra vrati ključeve ove crkve, koju su 1924. godine podigli ruski emigranti, izbegli posle Oktobarske revolucije, uz pomoć kralja Aleksandra I i koja je sve do 1947. godine bila pod jurisdikcijom SPC, kako bi je navodno "renovirali", ali u svom dopisu nisu naveli ni rok početka niti završetka radova.
Paroh Boris Čolović zahvalio je episkopu Irineju na dolasku u Hram Svetog Vasilija Ostroškog u Grinzborou, a potom istakao značaj Kola srpskih sestara, koje ove godine obeležava dvadeset godina postojanja. Naglasio je njihov doprinos zajednici i napretku parohije.
Veliki četvrtak obeležila su četiri velika događaja: sveto pranje nogu učenicima, tajna večera, čudesna Isusova molitva i na kraju njegovo izdajstvo i hapšenje.
Razgovor o regionu, stabilnosti i saradnji otvorio je i pitanje uloge Crkve u savremenim odnosima među državama - može li njen glas da utiče tamo gde politika često nailazi na granice.
Većina vernog naroda misli da zna kako se ponašati, ali tokom velikih praznika, poput Vaskrsa, iznenadi ih koliko detalja propuštaju - od ulaska u hram do pričešća i blagoslova.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Na dan Sabora arhangela Gavrila, sabralo se sve — i narod, i molitva, i nebeski mir. Manastir Kovilj, obnovljen u slavi i ljubavi, postao je svedok kako vera obnavlja i dušu i svetinju.
Mitropolit bački govorio je o neiscrpnoj veri, liturgijskom stvaralaštvu i bogoslovskoj jasnoći ave Justina, koja je čvrsto ukorenjena u pravoslavnom predanju, i istakao da su svetitelji živi svedoci Živoga Boga.
Predsednik Srbije uručenjem najvišeg državnog priznanja naglasio doprinos arhijereja očuvanju hrišćanske tradicije, umetnosti i kulturnog identiteta, dok je mitropolit bački istakao skromnost i značaj Crkve u životu naroda.
Razgovor o regionu, stabilnosti i saradnji otvorio je i pitanje uloge Crkve u savremenim odnosima među državama - može li njen glas da utiče tamo gde politika često nailazi na granice.
Nakon složene operacije u Istanbulu i nedelja neizvesnosti, paroh iz Pilice pokazao je kako izgleda kada ljubav prema bližnjem preraste u čin koji menja sudbinu, bez očekivanja priznanja i bez zadrške pred ličnim iskušenjem.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Priča o učeniku koji je bio uz Hrista, a potom otišao svojim putem otvara pitanje slobodne volje, slabosti i propuštene prilike za pokajanje, koje i danas izaziva nemir i preispitivanje.
