DUHOVNI PLAMEN PONOVO GORI U NOVOM SADU: Vladika Irinej prvo predavanje jesenjeg semestra Škole pravoslavne duhovnosti posvetio Svetom Justinu Ćelijskom
Mitropolit bački govorio je o neiscrpnoj veri, liturgijskom stvaralaštvu i bogoslovskoj jasnoći ave Justina, koja je čvrsto ukorenjena u pravoslavnom predanju, i istakao da su svetitelji živi svedoci Živoga Boga.
U svečanoj dvorani Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“, sinoć je oživela duhovnost i bogoslovlje kroz prvo predavanje jesenjeg semestra Škole pravoslavne duhovnosti pri Crkvenoj opštini novosadskoj. Mitropolit bački Irinej, sa svojom prepoznatljivom duhovnom snagom, govorio je o Svetom Justinu Ćelijskom, ličnosti koja i dalje inspiriše verne i sve koji tragaju za istinom.
Pre samog predavanja, protojerej Željko Latinović, nastojatelj Uspenskog hrama u Novom Sadu, u ime organizatora uputio je reči zahvalnosti mitropolitu Irineju što je sa radošću prihvatio poziv da učestvuje u ovom novom ciklusu predavanja. Njegove reči odražavale su toplinu i poštovanje koje je prisutna zajednica gajila prema ovom duhovnom vođi.
Foto: SPC / Eparhija bačka
Mitropolit Irinej je otvorio svoje izlaganje izražavajući radost zbog nastavka prakse održavanja predavanja u okviru Škole pravoslavne duhovnosti, nakon dužeg prekida. Njegove reči o svetom Justinu Ćelijskom bile su prožete dubokim poštovanjem i razumevanjem.
- Svetitelji su živi svedoci Živoga Boga - započeo je mitropolit, naglašavajući kako je Sveti Justin bio jedan od njih. Podsetio je prisutne da Justinovo bogoslovlje nije bilo rezultat pukog teoretisanja, već plod ličnog i dubokog susreta sa Živim Bogočovekom Hristom.
- Njegova teologija je bila opitno, doživljajno i blagodatno bogoslovlje - rekao je mitropolit, osvetljavajući Justinovu sposobnost da kroz molitvu i liturgijski život stvara nove liturgijske tekstove i molitve, koje su odmah nalazile mesto u bogoslužbenoj praksi. Govorio je i o Justinovoj vernosti predanju Crkve, ali i njegovoj sposobnosti da se prilagodi potrebama vremena, što ga čini izuzetnom ličnošću u srpskom bogoslovlju.
Posebno je naglasio odsustvo dvosmislenosti koja često obeležava savremeno srpsko bogoslovlje. Umesto lutanja između Istoka i Zapada, sveti Justin bio je čvrsto ukorenjen u pravoslavnom nasleđu, s jasnoćom i smirenjem.
Foto: SPC / Eparhija bačka
Svečana dvorana Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ bila je ispinjena
Na ovom inspirativnom predavanju prisustvovali su i episkop mohački Damaskin, sveštenici i đakoni Eparhije bačke, kao i mnogobrojni verni narod, koji su se okupili da čuju reči mudrosti i ohrabrenja. Duhovnost je oživela u toj svečanoj dvorani, ostavljajući dubok utisak na sve prisutne i pozivajući ih da se dublje upuste u istraživanje i razumevanje svoje vere.
Ovo predavanje nije samo obnovilo tradiciju Škole pravoslavne duhovnosti, već je i podstaklo sve nas da se zapitamo o našem ličnom bogoslovlju, pozivajući nas da tragamo za dubljim duhovnim istinama koje su uvek prisutne, samo čekaju da budu otkrivene.
U porti hrama Svetog Save u Molu, uz prisustvo mitropolita i episkopa, obeležen praznik Prenosa moštiju Svetog Irineja Bačkog i svetih mučenika bačkih, a tom prilikom dodeljenasu i visoka priznanja za doprinos crkvenom životu i obnovu svetinja, uz nadahnutu besedu vladika Irineja i Heruvima.
Mesto tihog povlačenja u srce molitve, zadužbina Svete Sare čuva sećanje na tri plemenite sestre. Svetinja vekovima privlači verne svojom tajanstvenom i svetlosnom snagom svetih moštiju.
U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu predstavljena je monografija episkopa moravičkog Tihona, monumentalno delo koje otkriva razvoj oltarske pregrade kroz vekove, osvetljavajući ključne trenutke srpske crkvene i umetničke istorije.
Obeležena 140. godišnjica Hrama Svetog arhiđakona Stefana, uz sećanje na 220 godina od Boja na Svileuvi i 250 godina od rođenja popa Luke Lazarevića. Vernici i gosti okupili su se u svečanoj atmosferi, slaveći slavnu prošlost i očuvanje kulturnog nasleđa kroz liturgiju, pesmu i igru.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Na liturgiji u manastiru Vaskrsenja Hristova u Kaću koju su služili dvojica arhijereja, mlada monahinja dobila ime po Justinu Ćelijskom, a vladika Irinej je sabranima otkrio šta znači istinski monaški put.
Na praznik Pedesetnice, mitropolit bački poručio da Crkva živi kroz Duha Svetoga, naglašavajući da se upravo na današnji dan ispunjava božanski plan spasenja čovečanstva i otkriva tajna Svete Trojice.
U crkvama su uznete molitve za šesnaest nevino postradalih u padu nadstrešnice, dok je narod u tišini poslao poruku sećanja, ali i opomene – da se ovakva bol nikada više ne ponovi.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
