DUHOVNI PLAMEN PONOVO GORI U NOVOM SADU: Vladika Irinej prvo predavanje jesenjeg semestra Škole pravoslavne duhovnosti posvetio Svetom Justinu Ćelijskom
Mitropolit bački govorio je o neiscrpnoj veri, liturgijskom stvaralaštvu i bogoslovskoj jasnoći ave Justina, koja je čvrsto ukorenjena u pravoslavnom predanju, i istakao da su svetitelji živi svedoci Živoga Boga.
U svečanoj dvorani Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“, sinoć je oživela duhovnost i bogoslovlje kroz prvo predavanje jesenjeg semestra Škole pravoslavne duhovnosti pri Crkvenoj opštini novosadskoj. Mitropolit bački Irinej, sa svojom prepoznatljivom duhovnom snagom, govorio je o Svetom Justinu Ćelijskom, ličnosti koja i dalje inspiriše verne i sve koji tragaju za istinom.
Pre samog predavanja, protojerej Željko Latinović, nastojatelj Uspenskog hrama u Novom Sadu, u ime organizatora uputio je reči zahvalnosti mitropolitu Irineju što je sa radošću prihvatio poziv da učestvuje u ovom novom ciklusu predavanja. Njegove reči odražavale su toplinu i poštovanje koje je prisutna zajednica gajila prema ovom duhovnom vođi.
Foto: SPC / Eparhija bačka
Mitropolit Irinej je otvorio svoje izlaganje izražavajući radost zbog nastavka prakse održavanja predavanja u okviru Škole pravoslavne duhovnosti, nakon dužeg prekida. Njegove reči o svetom Justinu Ćelijskom bile su prožete dubokim poštovanjem i razumevanjem.
- Svetitelji su živi svedoci Živoga Boga - započeo je mitropolit, naglašavajući kako je Sveti Justin bio jedan od njih. Podsetio je prisutne da Justinovo bogoslovlje nije bilo rezultat pukog teoretisanja, već plod ličnog i dubokog susreta sa Živim Bogočovekom Hristom.
- Njegova teologija je bila opitno, doživljajno i blagodatno bogoslovlje - rekao je mitropolit, osvetljavajući Justinovu sposobnost da kroz molitvu i liturgijski život stvara nove liturgijske tekstove i molitve, koje su odmah nalazile mesto u bogoslužbenoj praksi. Govorio je i o Justinovoj vernosti predanju Crkve, ali i njegovoj sposobnosti da se prilagodi potrebama vremena, što ga čini izuzetnom ličnošću u srpskom bogoslovlju.
Posebno je naglasio odsustvo dvosmislenosti koja često obeležava savremeno srpsko bogoslovlje. Umesto lutanja između Istoka i Zapada, sveti Justin bio je čvrsto ukorenjen u pravoslavnom nasleđu, s jasnoćom i smirenjem.
Foto: SPC / Eparhija bačka
Svečana dvorana Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ bila je ispinjena
Na ovom inspirativnom predavanju prisustvovali su i episkop mohački Damaskin, sveštenici i đakoni Eparhije bačke, kao i mnogobrojni verni narod, koji su se okupili da čuju reči mudrosti i ohrabrenja. Duhovnost je oživela u toj svečanoj dvorani, ostavljajući dubok utisak na sve prisutne i pozivajući ih da se dublje upuste u istraživanje i razumevanje svoje vere.
Ovo predavanje nije samo obnovilo tradiciju Škole pravoslavne duhovnosti, već je i podstaklo sve nas da se zapitamo o našem ličnom bogoslovlju, pozivajući nas da tragamo za dubljim duhovnim istinama koje su uvek prisutne, samo čekaju da budu otkrivene.
U porti hrama Svetog Save u Molu, uz prisustvo mitropolita i episkopa, obeležen praznik Prenosa moštiju Svetog Irineja Bačkog i svetih mučenika bačkih, a tom prilikom dodeljenasu i visoka priznanja za doprinos crkvenom životu i obnovu svetinja, uz nadahnutu besedu vladika Irineja i Heruvima.
Mesto tihog povlačenja u srce molitve, zadužbina Svete Sare čuva sećanje na tri plemenite sestre. Svetinja vekovima privlači verne svojom tajanstvenom i svetlosnom snagom svetih moštiju.
U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu predstavljena je monografija episkopa moravičkog Tihona, monumentalno delo koje otkriva razvoj oltarske pregrade kroz vekove, osvetljavajući ključne trenutke srpske crkvene i umetničke istorije.
Obeležena 140. godišnjica Hrama Svetog arhiđakona Stefana, uz sećanje na 220 godina od Boja na Svileuvi i 250 godina od rođenja popa Luke Lazarevića. Vernici i gosti okupili su se u svečanoj atmosferi, slaveći slavnu prošlost i očuvanje kulturnog nasleđa kroz liturgiju, pesmu i igru.
Od trenutka krštenja pa sve do poslednjeg dana, reči Simvola vere prate čoveka na njegovom duhovnom putu, podsećajući ga na najdublje istine vere i obećanje večnog života u Carstvu nebeskom.
Opaki Adrijan saznavši da su i Ipatije i Teodul postali hrišćani pod uticajem Leontija, naredi o je da ih bez poštede biju, a potom da im glave odseku.
Kako se ponašati u crkvi da bi duša zaista bila spremna za susret sa Bogom — saveti jednog od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka koji i danas pomažu vernom narodu širom vaseljene.
U najmračnije doba sovjetskog progona, kada su im pretili smrt i glad, ocu Pavlu Bojku se, po svedočenju njegovog sina, takođe sveštenika, javio Sveti Nikola, a potom se pojavio tajanstveni starac koji mu je pokazao put spasenja.
U kripti svetog Nikolaja Srpskog, episkop šabački rukopoložio je dvojicu služitelja i poručio vernicima da liturgija osvećuje ne samo hram, već i svakoga ko joj sa verom pristupa.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Na liturgiji u manastiru Vaskrsenja Hristova u Kaću koju su služili dvojica arhijereja, mlada monahinja dobila ime po Justinu Ćelijskom, a vladika Irinej je sabranima otkrio šta znači istinski monaški put.
Na praznik Pedesetnice, mitropolit bački poručio da Crkva živi kroz Duha Svetoga, naglašavajući da se upravo na današnji dan ispunjava božanski plan spasenja čovečanstva i otkriva tajna Svete Trojice.
U crkvama su uznete molitve za šesnaest nevino postradalih u padu nadstrešnice, dok je narod u tišini poslao poruku sećanja, ali i opomene – da se ovakva bol nikada više ne ponovi.
U kripti svetog Nikolaja Srpskog, episkop šabački rukopoložio je dvojicu služitelja i poručio vernicima da liturgija osvećuje ne samo hram, već i svakoga ko joj sa verom pristupa.
Na liturgiji u manastiru Vaskrsenja Hristova u Kaću koju su služili dvojica arhijereja, mlada monahinja dobila ime po Justinu Ćelijskom, a vladika Irinej je sabranima otkrio šta znači istinski monaški put.
Usrdna molitva majki ima neuništivu snagu u borbi protiv zla i njena reč menja sudbinu cele porodice — otkrijte molitvu koja svakom detetu donosi zaštitu i blagoslov.
