DUHOVNI PLAMEN PONOVO GORI U NOVOM SADU: Vladika Irinej prvo predavanje jesenjeg semestra Škole pravoslavne duhovnosti posvetio Svetom Justinu Ćelijskom
Mitropolit bački govorio je o neiscrpnoj veri, liturgijskom stvaralaštvu i bogoslovskoj jasnoći ave Justina, koja je čvrsto ukorenjena u pravoslavnom predanju, i istakao da su svetitelji živi svedoci Živoga Boga.
U svečanoj dvorani Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“, sinoć je oživela duhovnost i bogoslovlje kroz prvo predavanje jesenjeg semestra Škole pravoslavne duhovnosti pri Crkvenoj opštini novosadskoj. Mitropolit bački Irinej, sa svojom prepoznatljivom duhovnom snagom, govorio je o Svetom Justinu Ćelijskom, ličnosti koja i dalje inspiriše verne i sve koji tragaju za istinom.
Pre samog predavanja, protojerej Željko Latinović, nastojatelj Uspenskog hrama u Novom Sadu, u ime organizatora uputio je reči zahvalnosti mitropolitu Irineju što je sa radošću prihvatio poziv da učestvuje u ovom novom ciklusu predavanja. Njegove reči odražavale su toplinu i poštovanje koje je prisutna zajednica gajila prema ovom duhovnom vođi.
Foto: SPC / Eparhija bačka
Mitropolit Irinej je otvorio svoje izlaganje izražavajući radost zbog nastavka prakse održavanja predavanja u okviru Škole pravoslavne duhovnosti, nakon dužeg prekida. Njegove reči o svetom Justinu Ćelijskom bile su prožete dubokim poštovanjem i razumevanjem.
- Svetitelji su živi svedoci Živoga Boga - započeo je mitropolit, naglašavajući kako je Sveti Justin bio jedan od njih. Podsetio je prisutne da Justinovo bogoslovlje nije bilo rezultat pukog teoretisanja, već plod ličnog i dubokog susreta sa Živim Bogočovekom Hristom.
- Njegova teologija je bila opitno, doživljajno i blagodatno bogoslovlje - rekao je mitropolit, osvetljavajući Justinovu sposobnost da kroz molitvu i liturgijski život stvara nove liturgijske tekstove i molitve, koje su odmah nalazile mesto u bogoslužbenoj praksi. Govorio je i o Justinovoj vernosti predanju Crkve, ali i njegovoj sposobnosti da se prilagodi potrebama vremena, što ga čini izuzetnom ličnošću u srpskom bogoslovlju.
Posebno je naglasio odsustvo dvosmislenosti koja često obeležava savremeno srpsko bogoslovlje. Umesto lutanja između Istoka i Zapada, sveti Justin bio je čvrsto ukorenjen u pravoslavnom nasleđu, s jasnoćom i smirenjem.
Foto: SPC / Eparhija bačka
Svečana dvorana Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ bila je ispinjena
Na ovom inspirativnom predavanju prisustvovali su i episkop mohački Damaskin, sveštenici i đakoni Eparhije bačke, kao i mnogobrojni verni narod, koji su se okupili da čuju reči mudrosti i ohrabrenja. Duhovnost je oživela u toj svečanoj dvorani, ostavljajući dubok utisak na sve prisutne i pozivajući ih da se dublje upuste u istraživanje i razumevanje svoje vere.
Ovo predavanje nije samo obnovilo tradiciju Škole pravoslavne duhovnosti, već je i podstaklo sve nas da se zapitamo o našem ličnom bogoslovlju, pozivajući nas da tragamo za dubljim duhovnim istinama koje su uvek prisutne, samo čekaju da budu otkrivene.
U porti hrama Svetog Save u Molu, uz prisustvo mitropolita i episkopa, obeležen praznik Prenosa moštiju Svetog Irineja Bačkog i svetih mučenika bačkih, a tom prilikom dodeljenasu i visoka priznanja za doprinos crkvenom životu i obnovu svetinja, uz nadahnutu besedu vladika Irineja i Heruvima.
Mesto tihog povlačenja u srce molitve, zadužbina Svete Sare čuva sećanje na tri plemenite sestre. Svetinja vekovima privlači verne svojom tajanstvenom i svetlosnom snagom svetih moštiju.
U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu predstavljena je monografija episkopa moravičkog Tihona, monumentalno delo koje otkriva razvoj oltarske pregrade kroz vekove, osvetljavajući ključne trenutke srpske crkvene i umetničke istorije.
Obeležena 140. godišnjica Hrama Svetog arhiđakona Stefana, uz sećanje na 220 godina od Boja na Svileuvi i 250 godina od rođenja popa Luke Lazarevića. Vernici i gosti okupili su se u svečanoj atmosferi, slaveći slavnu prošlost i očuvanje kulturnog nasleđa kroz liturgiju, pesmu i igru.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Protojerej Aleksej Mitjušin objašnjava da li ovaj čin ima veze sa spasenjem, može li se obaviti nakon sahrane i kako vernici treba da učestvuju u molitvenom ispraćaju pokojnika.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
Car Likinije naredio je najstrašnije mučenje, ali ni vatra ni bol nisu slomili njihove reči – „Mi smo hrišćani“. Danas ih slavimo kao svetitelje čija hrabrost nadahnjuje vekovima.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Proslava je počela večernjim bogosluženjem i promocijom spomen-knjige, nastavljena svečanom liturgijom i obraćanjima arhijereja, a završena koncertom ansambla Fenički biseri pred punom dvoranom Kulturnog centra u Baru.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U besedi za utorak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o vlasti da položi život i ponovo ga uzme, otkrivajući dubinu Njegove žrtve i ljubavi prema ljudima.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu velikomučenicu Jefimiju po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Kirijaka Otšelnika. Katolička crkva obeležava Svete arhanđele Mihajla, Gavrila i Rafaila. Jevreji obeležavaju četvrti dan Sukota, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
