U crkvama su uznete molitve za šesnaest nevino postradalih u padu nadstrešnice, dok je narod u tišini poslao poruku sećanja, ali i opomene – da se ovakva bol nikada više ne ponovi.
Narod Eparhije bačke, sabran u veri i bolu, obeležio je šest meseci od tragedije na novosadskoj železničkoj stanici, u kojoj je 1. novembra 2024. godine stradalo šesnaestoro ljudi. Po blagoslovu mitropolita bačkog Irineja, 1. maja 2025. godine, posle jutarnjih bogosluženja, u hramovima Eparhije služen je pomen za nevino postradale.
Uznete su molitve koje nisu bile samo obredne – bile su vapaj naroda, krik duša koje tuguju, pokajanje savesti i tihi plač zajednice koja pamti.
Foto: preuzeto sa spc.rs
U hramovima Eparhije bačke služen polugodišnji pomen za žrtve tragedije u Novom Sadu
Pod svodovima hramova, u kojima su vekovima sabirani vera i nada, sabrili su se i bol i sećanje na Saru, Valentinu i Đorđa Firića iz Kovilja, Milicu Adamović, Sanju Ćirić Arbutinu i Milevu Karanović iz Kaća, Nemanju Komara i Đuru Švonju iz Stepanovićeva, Anđelu Ruman iz Stare Pazove, Miloša Milosavljevića iz Knićanina, Stefana Hrku iz Beograda, Vaska Sazdovskog iz Severne Makedonije, Goranku Racu iz Novog Sada, Vukašina Rakovića iz Bukovca, Anju Radonjić iz Paraćina i Vukašina Crnčevića iz Zmajeva. Njihova imena odzvanjala su među ikonama, dok su sveće tiho gorele za njihove duše – kao što tiho gore molitve pravednika.
Posle pomena u hramovima, tačno u 11.52 časova, tišina je obavila prostor ispred železničke stanice. Na mestu nevino postradalih, narod se sabrao da se još jednom pomoli za duše koje su u nezapamćenoj tragediji okončale svoj ovozemaljski život. Šesnaest minuta bez reči, a svaka sekunda nosila je molitvu, sećanje, suzu i zavet – da se ne zaboravi, da se ne ponovi.
Pomen nije bio samo osvrnuto na prošlost, već i korak ka budućnosti – budućnosti u kojoj je svaki ljudski život svetinja, u kojoj se svaka dužnost obavlja sa svešću o posledicama, i u kojoj se narod seća i kada reflektori utihnu.
Neka večna svetlost obasjava postradale, a molitva Crkve i naroda neka ih uzdigne ka Carstvu nebeskom – tamo gde nema suza, bola, ni nemara, već prebiva samo mir i ljubav večnog Gospoda.
U Crkvi Svetog Georgija, uz molitveno prisustvo mitropolita Irineja, služen je pomen žrtvama tragičnog događaja na novosadskoj železničkoj stanici. Verni narod i sveštenstvo uzneli su molitve za pokoj duša stradalih i brzo ozdravljenje povređenih.
Nakon tragične nesreće u kojoj je život izgubilo 14 ljudi na železničkoj stanici u Novom Sadu, Bogoslovija u Sremskim Karlovcima donela je odluku da svoju slavu i patrona obeleži bdenjem i liturgijom, dok se skup u Srpskom narodnom pozorištu odlaže za januar 2025. godine.
Ranije je patrijarh Porfirije uputio saučešće porodicama čiji članovi su nastradali. On je trada molitveno stao uz unesrećene, naglasivši važnost zajedništva i vere kao utehe u najtežim trenucima.
Vernici su se okupili u Sabornom hramu u Novom Sadu na molitvenom slavlju u čast Svetog Save, dok su mitropolit bački Irinej i episkop Tihon govorili o njegovom delu i duhovnoj zaostavštini.
Na velikom međunarodnom forumu, đakon Vasilije Bursać predstavio višedecenijska iskustva agencije Dobročinstvo, istakavši značaj svetih putovanja, učenja i očuvanja tradicije u izazovima modernog društva.
Otkrijte kako u manastirskoj kuhinji, kroz zajednički trud bratstva i hodočasnika, nastaje posno jelo koje se priprema unapred, bez žurbe, i čuva ukus Hilandara i smisao posta.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Prve zadušnice u godini obeležavaju se 22. februara – saznajte kako da se pripremite, šta je važno doneti u hram i zašto je molitva za pokojnike neizmerno značajna.
Na Keju žrtava Racije, uz molitve je obeležena 83. godišnjica jednog od najtežih zločina u istoriji Novog Sada – pogroma koji je zauvek obeležio grad na Dunavu.
Na velikom međunarodnom forumu, đakon Vasilije Bursać predstavio višedecenijska iskustva agencije Dobročinstvo, istakavši značaj svetih putovanja, učenja i očuvanja tradicije u izazovima modernog društva.
U razgovoru sa apostolskim nuncijem Luiđijem Bjankom u Beogradu, poglavar SPC govorio je o pritiscima, zabranama i pokušajima da se izbriše duhovni i istorijski identitet Srba na Kosovu i Metohiji.
Dok su zvona pozivala na prazničnu radost, nevidljiva ruka je pokušala da preseče vezu između Crkve i vernog naroda: organizovana akcija na mreži otvorila je pitanje ko bira upravo svetinje kao metu i zašto.
Govoreći o prvom arhiepiskopu srpskom kao mirotvorcu i duhovnom orijentiru, poglavar SPC podsetio je da se mir ne stvara dekretima, već u čoveku, i da se vera ne čuva u rečima, nego u životu.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
U besedi za petak sedmice mitara i fariseja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako razlikovati površno znanje koje obmanjuje od istinske mudrosti koja osvetljava srce i oblikuje duh.
Pravoslavna tradicija uči da nema "malih" i "velikih" grehova , već da svaki greh koji opterećuje savest treba izneti, bez obzira na stid, strah ili bojazan od osude.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Antonija Velikog po starom, i Sabor Svetih Tri Jerarha po novom kalendaru. Katolici proslavljaju spomendan Svete Martine i Svete Hijacinte Marescoti, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
