U crkvama su uznete molitve za šesnaest nevino postradalih u padu nadstrešnice, dok je narod u tišini poslao poruku sećanja, ali i opomene – da se ovakva bol nikada više ne ponovi.
Narod Eparhije bačke, sabran u veri i bolu, obeležio je šest meseci od tragedije na novosadskoj železničkoj stanici, u kojoj je 1. novembra 2024. godine stradalo šesnaestoro ljudi. Po blagoslovu mitropolita bačkog Irineja, 1. maja 2025. godine, posle jutarnjih bogosluženja, u hramovima Eparhije služen je pomen za nevino postradale.
Uznete su molitve koje nisu bile samo obredne – bile su vapaj naroda, krik duša koje tuguju, pokajanje savesti i tihi plač zajednice koja pamti.
Foto: preuzeto sa spc.rs
U hramovima Eparhije bačke služen polugodišnji pomen za žrtve tragedije u Novom Sadu
Pod svodovima hramova, u kojima su vekovima sabirani vera i nada, sabrili su se i bol i sećanje na Saru, Valentinu i Đorđa Firića iz Kovilja, Milicu Adamović, Sanju Ćirić Arbutinu i Milevu Karanović iz Kaća, Nemanju Komara i Đuru Švonju iz Stepanovićeva, Anđelu Ruman iz Stare Pazove, Miloša Milosavljevića iz Knićanina, Stefana Hrku iz Beograda, Vaska Sazdovskog iz Severne Makedonije, Goranku Racu iz Novog Sada, Vukašina Rakovića iz Bukovca, Anju Radonjić iz Paraćina i Vukašina Crnčevića iz Zmajeva. Njihova imena odzvanjala su među ikonama, dok su sveće tiho gorele za njihove duše – kao što tiho gore molitve pravednika.
Posle pomena u hramovima, tačno u 11.52 časova, tišina je obavila prostor ispred železničke stanice. Na mestu nevino postradalih, narod se sabrao da se još jednom pomoli za duše koje su u nezapamćenoj tragediji okončale svoj ovozemaljski život. Šesnaest minuta bez reči, a svaka sekunda nosila je molitvu, sećanje, suzu i zavet – da se ne zaboravi, da se ne ponovi.
Pomen nije bio samo osvrnuto na prošlost, već i korak ka budućnosti – budućnosti u kojoj je svaki ljudski život svetinja, u kojoj se svaka dužnost obavlja sa svešću o posledicama, i u kojoj se narod seća i kada reflektori utihnu.
Neka večna svetlost obasjava postradale, a molitva Crkve i naroda neka ih uzdigne ka Carstvu nebeskom – tamo gde nema suza, bola, ni nemara, već prebiva samo mir i ljubav večnog Gospoda.
U Crkvi Svetog Georgija, uz molitveno prisustvo mitropolita Irineja, služen je pomen žrtvama tragičnog događaja na novosadskoj železničkoj stanici. Verni narod i sveštenstvo uzneli su molitve za pokoj duša stradalih i brzo ozdravljenje povređenih.
Nakon tragične nesreće u kojoj je život izgubilo 14 ljudi na železničkoj stanici u Novom Sadu, Bogoslovija u Sremskim Karlovcima donela je odluku da svoju slavu i patrona obeleži bdenjem i liturgijom, dok se skup u Srpskom narodnom pozorištu odlaže za januar 2025. godine.
Ranije je patrijarh Porfirije uputio saučešće porodicama čiji članovi su nastradali. On je trada molitveno stao uz unesrećene, naglasivši važnost zajedništva i vere kao utehe u najtežim trenucima.
Vernici su se okupili u Sabornom hramu u Novom Sadu na molitvenom slavlju u čast Svetog Save, dok su mitropolit bački Irinej i episkop Tihon govorili o njegovom delu i duhovnoj zaostavštini.
Jerusalimska Patrijaršija upozorava da bi eskalacija sukoba mogla dovesti do oštećenja ili uništenja svetih mesta u Svetoj Zemlji, dok su pristup vernicima i sigurnost monaštva i sveštenstva već ozbiljno ugroženi.
Članovi Dobrovoljnog vatrogasnog društva „Stevan Sinđelić“, gaseći požar na obodu grada, naišli su na prizor pred kojim su zanemeli — ikona Presvete Bogorodice ostala je čitava uprkos požaru.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Prve zadušnice u godini obeležavaju se 22. februara – saznajte kako da se pripremite, šta je važno doneti u hram i zašto je molitva za pokojnike neizmerno značajna.
Na Keju žrtava Racije, uz molitve je obeležena 83. godišnjica jednog od najtežih zločina u istoriji Novog Sada – pogroma koji je zauvek obeležio grad na Dunavu.
Na praznik Prepodobnog Justina, njegov manastir postao je mesto molitvenog sabranja, tihe radosti i snažne poruke o tome kako se nosi krst u savremenom svetu.
U prepunom zemunskom hramu posvećenom Bogorodici, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je svetu liturgiju i u nadahnutoj besedi govorio o snazi pravoslavne vere, njenoj ulozi u životu pojedinca i naroda, te rukopoložio novog sveštenika pred sabornim narodom.
Delo akademika Svetislava Božića „Metohijska pojanja“ izvedeno je pred vrhom Srpske pravoslavne crkve i elitom srpske muzičke scene – pesma pretočena u ton, svetinje u notu, a bol u molitvu.
Episkop bihaćko-petrovački Sergije služio je svetu Liturgiju u manastiru Uspenja Presvete Bogorodice u Himelstiru, svetinji podignutoj na ruševinama evangelističke crkve, koja danas okuplja srpsku dijasporu i čuva pravoslavni identitet daleko od domovine.
Na praznik Prepodobnog Justina, njegov manastir postao je mesto molitvenog sabranja, tihe radosti i snažne poruke o tome kako se nosi krst u savremenom svetu.
O ocu Haritonu za Radio Svetigoru govorili su arhimandrit Mihailo, iguman manastira Sveti Arhangeli kod Prizrena, arhimandrit Danilo, iguman manastira Banjska i arhimandrit Stefan, iguman manastira Zočište.
Nekoliko dana pre počeo je egzodus Srba iz Mostara kada je ovaj grad i dolinu Neretve napustilo oko 30.000 Srba, dok je njih 431 stradalo u tim junskim danima.
O ocu Haritonu za Radio Svetigoru govorili su arhimandrit Mihailo, iguman manastira Sveti Arhangeli kod Prizrena, arhimandrit Danilo, iguman manastira Banjska i arhimandrit Stefan, iguman manastira Zočište.
Nekoliko dana pre počeo je egzodus Srba iz Mostara kada je ovaj grad i dolinu Neretve napustilo oko 30.000 Srba, dok je njih 431 stradalo u tim junskim danima.
Uoči početka posta posvećenog Svetim apostolima Petru i Pavlu, pravoslavni vernici danas se okupljaju u krugu porodice, mole se, praštaju i spremaju srce za vreme uzdržanja, pokajanja i smirenja koje sledi od sutra.
