U crkvama su uznete molitve za šesnaest nevino postradalih u padu nadstrešnice, dok je narod u tišini poslao poruku sećanja, ali i opomene – da se ovakva bol nikada više ne ponovi.
Narod Eparhije bačke, sabran u veri i bolu, obeležio je šest meseci od tragedije na novosadskoj železničkoj stanici, u kojoj je 1. novembra 2024. godine stradalo šesnaestoro ljudi. Po blagoslovu mitropolita bačkog Irineja, 1. maja 2025. godine, posle jutarnjih bogosluženja, u hramovima Eparhije služen je pomen za nevino postradale.
Uznete su molitve koje nisu bile samo obredne – bile su vapaj naroda, krik duša koje tuguju, pokajanje savesti i tihi plač zajednice koja pamti.
Foto: preuzeto sa spc.rs
U hramovima Eparhije bačke služen polugodišnji pomen za žrtve tragedije u Novom Sadu
Pod svodovima hramova, u kojima su vekovima sabirani vera i nada, sabrili su se i bol i sećanje na Saru, Valentinu i Đorđa Firića iz Kovilja, Milicu Adamović, Sanju Ćirić Arbutinu i Milevu Karanović iz Kaća, Nemanju Komara i Đuru Švonju iz Stepanovićeva, Anđelu Ruman iz Stare Pazove, Miloša Milosavljevića iz Knićanina, Stefana Hrku iz Beograda, Vaska Sazdovskog iz Severne Makedonije, Goranku Racu iz Novog Sada, Vukašina Rakovića iz Bukovca, Anju Radonjić iz Paraćina i Vukašina Crnčevića iz Zmajeva. Njihova imena odzvanjala su među ikonama, dok su sveće tiho gorele za njihove duše – kao što tiho gore molitve pravednika.
Posle pomena u hramovima, tačno u 11.52 časova, tišina je obavila prostor ispred železničke stanice. Na mestu nevino postradalih, narod se sabrao da se još jednom pomoli za duše koje su u nezapamćenoj tragediji okončale svoj ovozemaljski život. Šesnaest minuta bez reči, a svaka sekunda nosila je molitvu, sećanje, suzu i zavet – da se ne zaboravi, da se ne ponovi.
Pomen nije bio samo osvrnuto na prošlost, već i korak ka budućnosti – budućnosti u kojoj je svaki ljudski život svetinja, u kojoj se svaka dužnost obavlja sa svešću o posledicama, i u kojoj se narod seća i kada reflektori utihnu.
Neka večna svetlost obasjava postradale, a molitva Crkve i naroda neka ih uzdigne ka Carstvu nebeskom – tamo gde nema suza, bola, ni nemara, već prebiva samo mir i ljubav večnog Gospoda.
U Crkvi Svetog Georgija, uz molitveno prisustvo mitropolita Irineja, služen je pomen žrtvama tragičnog događaja na novosadskoj železničkoj stanici. Verni narod i sveštenstvo uzneli su molitve za pokoj duša stradalih i brzo ozdravljenje povređenih.
Nakon tragične nesreće u kojoj je život izgubilo 14 ljudi na železničkoj stanici u Novom Sadu, Bogoslovija u Sremskim Karlovcima donela je odluku da svoju slavu i patrona obeleži bdenjem i liturgijom, dok se skup u Srpskom narodnom pozorištu odlaže za januar 2025. godine.
Ranije je patrijarh Porfirije uputio saučešće porodicama čiji članovi su nastradali. On je trada molitveno stao uz unesrećene, naglasivši važnost zajedništva i vere kao utehe u najtežim trenucima.
Vernici su se okupili u Sabornom hramu u Novom Sadu na molitvenom slavlju u čast Svetog Save, dok su mitropolit bački Irinej i episkop Tihon govorili o njegovom delu i duhovnoj zaostavštini.
Pozivajući se na svedočanstvo apostola Petra, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za subotu 9. sedmice po Duhovima otkriva zašto se duhovna briga svetih ne završava zemaljskim životom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnu Makrinu po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti sveštenomučenici Makaveji. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Alfonsa Marije de Liguorija, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Na Keju žrtava Racije, uz molitve je obeležena 83. godišnjica jednog od najtežih zločina u istoriji Novog Sada – pogroma koji je zauvek obeležio grad na Dunavu.
Mitropolit mileševski Atanasije služio je pomen Varnavi Rosiću u Pljevljima, ističući da je ovaj arhijerej i posle svoje smrti nastavio delo započeto za života.
U subotu, 4. jula, vernici će se sabrati na svetoj Liturgiji, litiji i pomenu za nevino postradale Srbe Birča i Srednjeg Podrinja, čuvajući kroz zajedničku molitvu uspomenu koja traje više od tri decenije.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je na mestu stradanja jasenovačkih mučenika da reč pripada molitvi, a konačna pobeda životu i Hristu vaskrslom.
Postavka podseća na značaj manastira Visoki Dečani, Gračanice, Pećke patrijaršije i Crkve Bogorodice Ljeviške, koji vekovima čuvaju tragove vere, kulture i istorije srpskog naroda.
Eparhija raško-prizrenska navodi da aktivnosti kod svetinje nisu prethodno najavljene Crkvi i upozorava da obim radova prevazilazi uobičajeno održavanje puta.
Služeći liturgiju u hramu Svetog Atinogena, patrijarh srpski Porfirije poručio je da je snaga onih koji su se borili pre vek i po proisticala iz vere i spremnosti na žrtvu.
Početak radova blagoslovio je mitropolit mileševski Atanasije, a novi gradski prostor podsetiće buduće generacije na patrijarha Varnavu Rosića, rođenog Pljevljaka koji je predvodio SPC u burnim istorijskim vremenima.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
U vremenu kada se brak često posmatra kroz prolazna osećanja ili spoljašnje okolnosti, pravoslavna vera podseća da je njegova snaga u zavetu koji se daje pred Bogom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
