NOVI SAD NA OBALI TUGE: Pomen žrtvama strašnog januara 1942.

Na novosadskom Keju žrtava Racije, uz zvuk zvona i molitvenu tišinu, obeležena je osamdeset i treća godišnjica jednog od najtragičnijih događaja u istoriji Novog Sada – Pogroma u Novosadskoj raciji, koji se dogodio u januaru 1942. godine.

Ovaj dan sećanja okupio je predstavnike Srpske pravoslavne crkve, Jevrejske opštine, državnih i pokrajinskih vlasti, diplomatskog kora, potomke nevino stradalih i mnogobrojne Novosađane, koji su svojim prisustvom posvedočili da su uspomena i molitva jače od zaborava.

spc

 

Gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić, u svom obraćanju istakao je značaj kulture sećanja:

- Okupili smo se na dunavskoj obali da odamo dužnu počast i poštovanje žrtvama Pogroma 1942. godine, da se setimo događaja koji je Novi Sad zauvek zavio u crno. Ova hladna dunavska obala i danas nosi univerzalnu poruku čitavom svetu šta može da se dogodi kada pravda i pravo utihnu pred silom osvajača i moćnika - kazao je, a potom istakao:

- Zato je važno da se večno sećamo ovog tragičnog momenta iz prošlosti Novog Sada. Kultura sećanja igra ključnu ulogu u očuvanju identiteta jednog grada i države. Bez nje ne možemo imati pravi odnos prema prošlosti. To sećanje ćemo najbolje čuvati ako budemo pamtili ličnosti koje smo tada izgubili.

spc

 

U nastavku, vrhovni rabin Srbije, Isak Asiel, održao je pomen u ime Jevrejske zajednice Srbije, dok je za pokoj duša postradalih pravoslavnih vernika mitropolit bački gospodin Irinej služio pomen, uz sasluženje episkopa mohačkog Damaskina i novosadskog sveštenstva.

Obraćajući se prisutnima, mitropolit Irinej je naglasio da sećanje na stradalnike nije samo puko prisećanje, već duhovni čin predavanja njihovih duša ljubavi Božjoj.

- Prva i najvažnija dimenzija toga sećanja jeste činjenica da se za njihove duše, za njihov večni život, pokoj i radost u zajednici sa Živim Bogom, molimo svakodnevno, ali posebno na dane sećanja. To znači da mi sećanje ne negujemo niti doživljavamo samo kao sentimentalno ili psihičko stanje, nego i njih i sebe predajemo ljubavi Božjoj, a to je jedino večno sećanje.

spc

 

Takođe, istakao je da odgovornost sećanja nosi i važnu društvenu poruku.

- Mi nemamo pravo na zaborav, s jedne strane, iz pijeteta prema žrtvama, a s druge strane, da bismo bili spremni na to šta se sve može dešavati u budućnosti i da bismo, koliko do nas stoji, ponavljanje zla i zločina sprečavali.

Posle molitvenog pomena, ispred spomenika „Porodicaˮ cveće su položili predstavnici državnog vrha, diplomatskog kora i udruženja potomaka žrtava, a venac sa broda Rečne flotile u Dunav su spustili predstavnici Grada Novog Sada, Jevrejske opštine i Matice romske, uz prisustvo vojnog sveštenika Aleksandra Šarčanskog.

Na taj način, simbolički je obnovljeno sećanje na nevine duše koje su, pre 83 godine, u ledenim januarskim danima, nasilno bačene u tamne dunavske vode.

 

Nakon obeležavanja na Keju žrtava Racije, učesnici komemoracije su se uputili ka novosadskoj plaži „Štrandˮ, gde je kod spomen-ploče žrtvama Racije služen još jedan pomen.

Pomen i molitveno sećanje ostaju večna sveća upaljena za nevine duše postradale u Novosadskoj raciji, podsećajući svakoga ko hodi obalama Dunava da je zlo moguće samo tamo gde nema ljubavi, vere i istinskog sećanja.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara