– Svi smo mi samo slabi ljudi, svi smo slabi i nemoćni bez obzira da li neko ima u ovom prolaznom svetu i u kratkom i prolaznom ljudskom životu neku poziciju, neko mesto i misli da ima nekakav značaj, slavu, pare i moć. Sve to suštinski jeste kratkotrajno i ništa ne znači. Ono što znači i što je suština i osnov jeste da li smo razumeli da nas Bog voli i da je on uvek sa nama, da li smo razumeli da ne treba mnogo, već samo jedno Gospode pomiluj i jedno smireno Gospode pomozi, Gospode prosvetli moju tamu, pa da odjedanput, bez obzira gde smo, šta smo, koliko imamo i koliko smo poznati, razumemo da, nalazeći se u ruci Božjoj, u njegovoj ljubavi, mi već sada i ovde možemo da budemo mirni, da imamo radost, da osećamo lepotu.
SPC
Patrijarh Porfirije sa radnicima Verskog dobrotvornog starateljstva u Beogradu.
Patrijarj srpski je dodao da sve to ne zavisi od onoga što je spoljašnje, ne zavisi od onoga što ljudi smatraju da je važno, nego zavisi od toga da li smo videli da je Bog sa nama i da nas voli i da li mi hoćemo da odgovorimo na tu njegovu ljubav. Kaže da u samoj reči bogatstvo postoji Bog.
- Znači, bogat je onaj koji razume da je Bog u njemu i koji ima Boga. Naravno, Boga ima svako zato što je svako Božji, ali to da smo Božji zavisi od toga da li razumemo to ili ne razumevajući hoćemo da nađemo Boga u nečemu gde Bog ne postoji – poručio je patrijarh svojim dragim gostima na ručku, naglasivši:
– Božić je divan praznik. Božić je dan kada treba da se koncentrišemo na događaj koji slavimo. Zamislite vi kakva je to ljubav Božja i ko je naš Bog kada je on postao jedan od nas i od samog svog rođenja prihvatio da bude odbačen, da bude proganjan, da strada, kako bi učestvovao u svemu onome što i mi prolazimo kao ljudi, da bi učestvujući u tome mogao da nas izvede na ravan u kojoj nema ni bola, ni straha, ni uzdisanja, ni plača, ni tuge, nego je samo radost. Dakle, važno je veoma da koliko god da nam je teško, kolika god da su iskušenja, koliki god da su napori potrebni da učinimo i koliko god nevolja treba da potrpimo, važno je da nikada ne ostavimo Boga, da nikada ne ostavimo Hrista, da ga ne zaboravimo i da se potrudimo da nam on bude najvažniji.
SPC
Sala za ručavanje Verskog dobrotvornog starateljstva u Beogradu.
Objašnjava da ako nam Hristos bude najvažniji i ako istrajemo u tom svom stavu i odluci pre ili kasnije, ako izdržimo i istrpimo, doći će lepota i radost za kakvu nismo ni slutili ni zamišljali da može da postoji, koju ne može niko da nam oduzme i ne može da je smesti ni u kakve kategorije, parametre, mere od ovoga sveta.
Patrijarh Porfirije je zatim uputio reči blagodarnosti episkopu topličkom Petru i njegovim saradnicima iz Verskog dobrotovornog starateljstva, a posebno Ketrin Fenslou, osnivaču i predsedniku Humanitarne organozacije Naši Srbi iz Čikaga, na ogromnoj ljubavi koju pokazuju, pre svega, prema Bogu i Crkvi, a tu ljubav potvrđuju i kroz brigu o svojoj braći i sestrama u Beogradu i čitavoj Srbiji:
– Koliko do nas stoji i koliko možemo mi ćemo se truditi uvek da ispunimo ono što Bog od nas traži, a to je da ono što nam je dato vidimo ne kao moje pojedinačno, nego kao svih nas. I vi se trudite koliko do vas stoji da se najpre molite Bogu, da se trudite da umnožavate svoju veru i siguran sam, ako makar napravite jedan mali korak, da će vam se otvoriti neke perspektive za koje niste ni slutili da će biti moguće zbog situacije u kojoj ste se našli. Nikada niko od nas nije izgubljen i nikada niko ne treba da pristane na konačni i poraz zauvek, a pokazatelj da ne pristane na to jeste nada i poverenje u Boga. Znajte da ako je Bog u našem životu na prvom mestu da će onda sve ostalo doći na svoje mesto.
Uoči praznika Rođenja Hristovog, srpski patrijarh je u kripti Hrama Svetog Save podelio božićne paketiće deci bez roditeljskog staranja, učenicima bolničkih škola i mališanima iz ugroženih porodica, uputivši im poruku ljubavi, vere i zajedništva.
U nadahnutoj besedi u crkvi na Staroj Bežaniji, patrijarh srpski Porfirije govorio o izazovima savremenog života, univerzalnoj Božjoj ljubavi i putevima koji vode ka istinskom pomirenju sa sobom, bližnjima i Bogom.
U jubilarnoj godini posvećenoj 850. godišnjici rođenja Svetog Save, patrijarhova božićna poslanica osvetljava put jedinstva, ljubavi i bratoljublja, uz apel za mir na Kosovu i Metohiji i podsećanje na značaj poštovanja mladosti i zajedništva.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Konona Isavrijskog po starom i Svetog Kirila Jerusalimskog po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetog Ćirila Jeruzalemskog, muslimani su u mesecu ramazana, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Pouka velikog duhovnika otkriva kako prepoznati lažne pastire i očuvati veru, čak i kada pobožnost bledi pred zabludama i nasiljem nad duhovnim stadom.
Životni put od trenutka kada mu je episkop nagovestio patrijaraški put, preko godina provedenih u jedinoj bogosloviji pod pritiskom režima, do vremena kada je krštavao hiljade i mirio zavađene.
Gruzijska pravoslavna crkva, pod njegovim čvrstim vođstvom, tokom pandemije nije zatvarala crkve, nije prekidala bogosluženja, a ulice su bile osvećivane svetom vodom.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Konona Isavrijskog po starom i Svetog Kirila Jerusalimskog po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetog Ćirila Jeruzalemskog, muslimani su u mesecu ramazana, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Pouka velikog duhovnika otkriva kako prepoznati lažne pastire i očuvati veru, čak i kada pobožnost bledi pred zabludama i nasiljem nad duhovnim stadom.
Životni put od trenutka kada mu je episkop nagovestio patrijaraški put, preko godina provedenih u jedinoj bogosloviji pod pritiskom režima, do vremena kada je krštavao hiljade i mirio zavađene.
Gruzijska pravoslavna crkva, pod njegovim čvrstim vođstvom, tokom pandemije nije zatvarala crkve, nije prekidala bogosluženja, a ulice su bile osvećivane svetom vodom.
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Iguman manastira Podmaine u hramu Svetog Save u Bileći preneo važne pouke o poverenju u Boga i ljubavi prema bližnjima, ističući kako vera pomaže da se prevaziđu životne nevolje i osnaži duh u danima posta.
