– Svi smo mi samo slabi ljudi, svi smo slabi i nemoćni bez obzira da li neko ima u ovom prolaznom svetu i u kratkom i prolaznom ljudskom životu neku poziciju, neko mesto i misli da ima nekakav značaj, slavu, pare i moć. Sve to suštinski jeste kratkotrajno i ništa ne znači. Ono što znači i što je suština i osnov jeste da li smo razumeli da nas Bog voli i da je on uvek sa nama, da li smo razumeli da ne treba mnogo, već samo jedno Gospode pomiluj i jedno smireno Gospode pomozi, Gospode prosvetli moju tamu, pa da odjedanput, bez obzira gde smo, šta smo, koliko imamo i koliko smo poznati, razumemo da, nalazeći se u ruci Božjoj, u njegovoj ljubavi, mi već sada i ovde možemo da budemo mirni, da imamo radost, da osećamo lepotu.
SPC
Patrijarh Porfirije sa radnicima Verskog dobrotvornog starateljstva u Beogradu.
Patrijarj srpski je dodao da sve to ne zavisi od onoga što je spoljašnje, ne zavisi od onoga što ljudi smatraju da je važno, nego zavisi od toga da li smo videli da je Bog sa nama i da nas voli i da li mi hoćemo da odgovorimo na tu njegovu ljubav. Kaže da u samoj reči bogatstvo postoji Bog.
- Znači, bogat je onaj koji razume da je Bog u njemu i koji ima Boga. Naravno, Boga ima svako zato što je svako Božji, ali to da smo Božji zavisi od toga da li razumemo to ili ne razumevajući hoćemo da nađemo Boga u nečemu gde Bog ne postoji – poručio je patrijarh svojim dragim gostima na ručku, naglasivši:
– Božić je divan praznik. Božić je dan kada treba da se koncentrišemo na događaj koji slavimo. Zamislite vi kakva je to ljubav Božja i ko je naš Bog kada je on postao jedan od nas i od samog svog rođenja prihvatio da bude odbačen, da bude proganjan, da strada, kako bi učestvovao u svemu onome što i mi prolazimo kao ljudi, da bi učestvujući u tome mogao da nas izvede na ravan u kojoj nema ni bola, ni straha, ni uzdisanja, ni plača, ni tuge, nego je samo radost. Dakle, važno je veoma da koliko god da nam je teško, kolika god da su iskušenja, koliki god da su napori potrebni da učinimo i koliko god nevolja treba da potrpimo, važno je da nikada ne ostavimo Boga, da nikada ne ostavimo Hrista, da ga ne zaboravimo i da se potrudimo da nam on bude najvažniji.
SPC
Sala za ručavanje Verskog dobrotvornog starateljstva u Beogradu.
Objašnjava da ako nam Hristos bude najvažniji i ako istrajemo u tom svom stavu i odluci pre ili kasnije, ako izdržimo i istrpimo, doći će lepota i radost za kakvu nismo ni slutili ni zamišljali da može da postoji, koju ne može niko da nam oduzme i ne može da je smesti ni u kakve kategorije, parametre, mere od ovoga sveta.
Patrijarh Porfirije je zatim uputio reči blagodarnosti episkopu topličkom Petru i njegovim saradnicima iz Verskog dobrotovornog starateljstva, a posebno Ketrin Fenslou, osnivaču i predsedniku Humanitarne organozacije Naši Srbi iz Čikaga, na ogromnoj ljubavi koju pokazuju, pre svega, prema Bogu i Crkvi, a tu ljubav potvrđuju i kroz brigu o svojoj braći i sestrama u Beogradu i čitavoj Srbiji:
– Koliko do nas stoji i koliko možemo mi ćemo se truditi uvek da ispunimo ono što Bog od nas traži, a to je da ono što nam je dato vidimo ne kao moje pojedinačno, nego kao svih nas. I vi se trudite koliko do vas stoji da se najpre molite Bogu, da se trudite da umnožavate svoju veru i siguran sam, ako makar napravite jedan mali korak, da će vam se otvoriti neke perspektive za koje niste ni slutili da će biti moguće zbog situacije u kojoj ste se našli. Nikada niko od nas nije izgubljen i nikada niko ne treba da pristane na konačni i poraz zauvek, a pokazatelj da ne pristane na to jeste nada i poverenje u Boga. Znajte da ako je Bog u našem životu na prvom mestu da će onda sve ostalo doći na svoje mesto.
Uoči praznika Rođenja Hristovog, srpski patrijarh je u kripti Hrama Svetog Save podelio božićne paketiće deci bez roditeljskog staranja, učenicima bolničkih škola i mališanima iz ugroženih porodica, uputivši im poruku ljubavi, vere i zajedništva.
U nadahnutoj besedi u crkvi na Staroj Bežaniji, patrijarh srpski Porfirije govorio o izazovima savremenog života, univerzalnoj Božjoj ljubavi i putevima koji vode ka istinskom pomirenju sa sobom, bližnjima i Bogom.
U jubilarnoj godini posvećenoj 850. godišnjici rođenja Svetog Save, patrijarhova božićna poslanica osvetljava put jedinstva, ljubavi i bratoljublja, uz apel za mir na Kosovu i Metohiji i podsećanje na značaj poštovanja mladosti i zajedništva.
Za samo nekoliko nedelja smenjuju se Đurđevdan, Markovdan, Vasilije Ostroški, Spasovdan i niz drugih praznika, uz retka liturgijska poklapanja i gust raspored koji će mnogim porodicama promeniti uobičajene navike.
Razdvajamo autentično svedočanstvo o svetiteljki od mitova, uključujući i priču o navodnom susretu sa Staljinom, i otkrivamo kako je zaista izgledao njen život u vremenu progona i stradanja.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako privlačne ideje i teorije mogu postati prostor u kome čovek gubi sigurnost duhovnog oslonca i ne primećuje trenutak kada se udaljava od onoga što smatra istinom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Jovana Vethopeščernika po starom i Svetog Atanasija Velikog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Atanasija Velikog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Reči svetitelja razotkrivaju zašto ono što vas danas muči nije ni približno veliko kao što izgleda i kako da povratite unutrašnji mir, bez obzira na okolnosti
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Patrijarh Porfirije i Vladimir Kokanović razgovarali su o konkretnim oblicima saradnje Crkve i državne uprave, podršci eparhijama u dijaspori i očuvanju crkvenih i kulturnih dobara koja povezuju srpski narod u regionu i svetu.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako privlačne ideje i teorije mogu postati prostor u kome čovek gubi sigurnost duhovnog oslonca i ne primećuje trenutak kada se udaljava od onoga što smatra istinom.
Reči svetitelja razotkrivaju zašto ono što vas danas muči nije ni približno veliko kao što izgleda i kako da povratite unutrašnji mir, bez obzira na okolnosti
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Prisustvo čestice moštiju Svetog Nektarija Eginskog u prostorijama u kojima se svakodnevno vodi borba za živote pretvorilo je medicinsko okruženje u mesto zajedničke molitve, sabranja i duhovne podrške svim prisutnima.
