– Svi smo mi samo slabi ljudi, svi smo slabi i nemoćni bez obzira da li neko ima u ovom prolaznom svetu i u kratkom i prolaznom ljudskom životu neku poziciju, neko mesto i misli da ima nekakav značaj, slavu, pare i moć. Sve to suštinski jeste kratkotrajno i ništa ne znači. Ono što znači i što je suština i osnov jeste da li smo razumeli da nas Bog voli i da je on uvek sa nama, da li smo razumeli da ne treba mnogo, već samo jedno Gospode pomiluj i jedno smireno Gospode pomozi, Gospode prosvetli moju tamu, pa da odjedanput, bez obzira gde smo, šta smo, koliko imamo i koliko smo poznati, razumemo da, nalazeći se u ruci Božjoj, u njegovoj ljubavi, mi već sada i ovde možemo da budemo mirni, da imamo radost, da osećamo lepotu.
SPC
Patrijarh Porfirije sa radnicima Verskog dobrotvornog starateljstva u Beogradu.
Patrijarj srpski je dodao da sve to ne zavisi od onoga što je spoljašnje, ne zavisi od onoga što ljudi smatraju da je važno, nego zavisi od toga da li smo videli da je Bog sa nama i da nas voli i da li mi hoćemo da odgovorimo na tu njegovu ljubav. Kaže da u samoj reči bogatstvo postoji Bog.
- Znači, bogat je onaj koji razume da je Bog u njemu i koji ima Boga. Naravno, Boga ima svako zato što je svako Božji, ali to da smo Božji zavisi od toga da li razumemo to ili ne razumevajući hoćemo da nađemo Boga u nečemu gde Bog ne postoji – poručio je patrijarh svojim dragim gostima na ručku, naglasivši:
– Božić je divan praznik. Božić je dan kada treba da se koncentrišemo na događaj koji slavimo. Zamislite vi kakva je to ljubav Božja i ko je naš Bog kada je on postao jedan od nas i od samog svog rođenja prihvatio da bude odbačen, da bude proganjan, da strada, kako bi učestvovao u svemu onome što i mi prolazimo kao ljudi, da bi učestvujući u tome mogao da nas izvede na ravan u kojoj nema ni bola, ni straha, ni uzdisanja, ni plača, ni tuge, nego je samo radost. Dakle, važno je veoma da koliko god da nam je teško, kolika god da su iskušenja, koliki god da su napori potrebni da učinimo i koliko god nevolja treba da potrpimo, važno je da nikada ne ostavimo Boga, da nikada ne ostavimo Hrista, da ga ne zaboravimo i da se potrudimo da nam on bude najvažniji.
SPC
Sala za ručavanje Verskog dobrotvornog starateljstva u Beogradu.
Objašnjava da ako nam Hristos bude najvažniji i ako istrajemo u tom svom stavu i odluci pre ili kasnije, ako izdržimo i istrpimo, doći će lepota i radost za kakvu nismo ni slutili ni zamišljali da može da postoji, koju ne može niko da nam oduzme i ne može da je smesti ni u kakve kategorije, parametre, mere od ovoga sveta.
Patrijarh Porfirije je zatim uputio reči blagodarnosti episkopu topličkom Petru i njegovim saradnicima iz Verskog dobrotovornog starateljstva, a posebno Ketrin Fenslou, osnivaču i predsedniku Humanitarne organozacije Naši Srbi iz Čikaga, na ogromnoj ljubavi koju pokazuju, pre svega, prema Bogu i Crkvi, a tu ljubav potvrđuju i kroz brigu o svojoj braći i sestrama u Beogradu i čitavoj Srbiji:
– Koliko do nas stoji i koliko možemo mi ćemo se truditi uvek da ispunimo ono što Bog od nas traži, a to je da ono što nam je dato vidimo ne kao moje pojedinačno, nego kao svih nas. I vi se trudite koliko do vas stoji da se najpre molite Bogu, da se trudite da umnožavate svoju veru i siguran sam, ako makar napravite jedan mali korak, da će vam se otvoriti neke perspektive za koje niste ni slutili da će biti moguće zbog situacije u kojoj ste se našli. Nikada niko od nas nije izgubljen i nikada niko ne treba da pristane na konačni i poraz zauvek, a pokazatelj da ne pristane na to jeste nada i poverenje u Boga. Znajte da ako je Bog u našem životu na prvom mestu da će onda sve ostalo doći na svoje mesto.
Uoči praznika Rođenja Hristovog, srpski patrijarh je u kripti Hrama Svetog Save podelio božićne paketiće deci bez roditeljskog staranja, učenicima bolničkih škola i mališanima iz ugroženih porodica, uputivši im poruku ljubavi, vere i zajedništva.
U nadahnutoj besedi u crkvi na Staroj Bežaniji, patrijarh srpski Porfirije govorio o izazovima savremenog života, univerzalnoj Božjoj ljubavi i putevima koji vode ka istinskom pomirenju sa sobom, bližnjima i Bogom.
U jubilarnoj godini posvećenoj 850. godišnjici rođenja Svetog Save, patrijarhova božićna poslanica osvetljava put jedinstva, ljubavi i bratoljublja, uz apel za mir na Kosovu i Metohiji i podsećanje na značaj poštovanja mladosti i zajedništva.
Zašto ljudi vole da traže znakove u snovima, datumima i običajima, gde se nalazi granica između simbola i sujeverja i zbog čega Crkva upozorava da svetinje ne mogu biti "magijska zaštita".
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
U prestonicu stižu relikvije neprocenjive vrednosti, vezane za Svetog Savu i najdublje slojeve srpske tradicije, uoči izložbe koja će trajati do sredine leta i koja se već najavljuje kao događaj koji prevazilazi uobičajene kulturne okvire.
U kripti zavetnog hrama vernici, prosvetitelji i akademici okupili su se da poslušaju reči patrijarha Porfirija o neiscrpnoj mudrosti prvog srpskog arhiepiskopa, njegovom prosvetiteljstvu i značaju za savremeni život i vrednosti zajednice.
Zašto ljudi vole da traže znakove u snovima, datumima i običajima, gde se nalazi granica između simbola i sujeverja i zbog čega Crkva upozorava da svetinje ne mogu biti "magijska zaštita".
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Većina ga je videla bezbroj puta na ikonama, kupolama i bogoslužbenim predmetima, ali retko ko zna kako je ovaj drevni simbol postao jedno od najvažnijih znamenja pravoslavlja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
