Rad "Verskog dobrotvornog starateljstva" zasnovan je na osnovnim neprolaznim hrišćanskim vrednostima ljubavi prema bližnjima.
"Versko dobrotvorno društvo" je osnovano 1967. godine po blagoslovu tadašnjeg patrijarha srpskog Germana. Osnovna svrha delovanja ove dobrotvorne oganizacije je sprovođenje različitih humanitarnih aktivnosti, u cilju pružanja pomoći svima kojima je to potrebno.
Rad "Verskog dobrotvornog starateljstva" zasnovan je na osnovnim neprolaznim hrišćanskim vrednostima ljubavi prema bližnjima.
Na čelu VDS-a je patrijarh Porfirije kao predsednik, koji vrši nadzor i lično ocenjuje sveukupnu delatnost organizacije.
OLIVER BUNIC / AFP / Profimedia
Patrijarh Porfirije je danas na čelu "Verskog dobrotvornog društva"
Jasminka Marjanović, školski psiholog, jedna je od zaposlenih u "Verskom dobrotvornom starateljstvu". Ona objašnjava da ju je dolazak u ovu instituciju prijatno iznenadio.
- Bila sam iznenađena ljudima koji ovde rade i njihovom nemerljivom brigom i empatijom. Oni u svakom trenutku izlaze u susret svakom od ljudi koji dolaze - navodi Marjanović.
Kako objašnjava ova radnica "Verskog dobrotvornog starateljstva", posetioci ustanove ne dolaze samo zbog hrane. U ovoj instituciji, zalogaji hrane hrane i dušu i telo.
- Korisnici prvenstveno dolaze po hranu, ali za njih hrana znači i razgovor, pogled, ljubazan smešak. Oni se raduju zato što ih mi posmatramo kao ljude, jer je današnje vreme takvo da mnogi ljudi ne čuju svoje bližnje - objašnjava ona.
Psiholog ističe da situacija za korisnike dobrotvorne ustanove postaje još teža kada nemaju novčana primanja, što često dovodi do prekida socijalnih veza.
- Kada nemate novca, socijalna mreža puca i ostajete sami. Mi ovde pokušavamo da motivišemo korisnike, pogotovo mlađe koji se bore sa zavisnostima, da krenu na lečenje i posete specijalizovane ustanove - dodaje Marjanović.
Mnogi se u životu suočavaju sa izazovima koji ih mogu slomiti, a čest razlog za pad i neuspeh je upravo nedostatak podrške drugih.
- Mnogi su bili na lečenju, ali su ga napustili. Razlog je jednostavan – nisu imali podršku. Setim se često rečenice iz romana Ernesta Hemingveja "Za kim zvone zvona": 'Nijedan čovek nije ostrvo, sam po sebi celina, već je deo kontinenta i deo zemlje'. Znači, svi smo povezani - zaključuje Jasminka Marjanović, školski psiholog i zaposlena radnica "Verskog dobrotvornog društva".
Manastir Jovanje, smešten u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, postoji još od pre boja na Kosovu 1389. godine, a današnja crkva, posvećena Svetom Jovanu Krstitelju, podignuta je 1957. godine. Poznat je po čudotvornoj ikoni Majke Božje Brzopomoćnice, koju je 1939. godine donio arhimandrit Serafim Rus, a za koju se veruje da pomaže ženama koje žele, a ne mogu da imaju decu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Na Mitrovdanske zadušnice vernici se sabiraju u molitvi za svoje upokojene, a paroh budvanski otac Slobodan Lukić podseća da pravu vrednost ovog dana ne čine običaji ni sujeverje, već molitva, liturgija i sećanje.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
U besedi za 21. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da samo Bog ostaje živ i krepak, a da svaka duša prepoznaje tu istinu u sopstvenoj žeđi.
Podvižnik iz skita Svetog Andreja kaže kako 33 jedinstvena sastojka u miru moštiju Svetog Dimitrija i ikona Bogorodice Malevske potvrđuju prisustvo Duha Svetoga i vekovima čudesno isceljuju vernike.
Vernici često veruju da izbor venčanog prstena odlučuje o bračnom životu, ali protojerej Andrej Efanov objašnjava zašto prava snaga braka leži u molitvi, ljubavi i međusobnom poštovanju, a ne u spoljašnjim simbolima.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
U besedi za 21. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da samo Bog ostaje živ i krepak, a da svaka duša prepoznaje tu istinu u sopstvenoj žeđi.
Podvižnik iz skita Svetog Andreja kaže kako 33 jedinstvena sastojka u miru moštiju Svetog Dimitrija i ikona Bogorodice Malevske potvrđuju prisustvo Duha Svetoga i vekovima čudesno isceljuju vernike.
