Rad "Verskog dobrotvornog starateljstva" zasnovan je na osnovnim neprolaznim hrišćanskim vrednostima ljubavi prema bližnjima.
"Versko dobrotvorno društvo" je osnovano 1967. godine po blagoslovu tadašnjeg patrijarha srpskog Germana. Osnovna svrha delovanja ove dobrotvorne oganizacije je sprovođenje različitih humanitarnih aktivnosti, u cilju pružanja pomoći svima kojima je to potrebno.
Rad "Verskog dobrotvornog starateljstva" zasnovan je na osnovnim neprolaznim hrišćanskim vrednostima ljubavi prema bližnjima.
Na čelu VDS-a je patrijarh Porfirije kao predsednik, koji vrši nadzor i lično ocenjuje sveukupnu delatnost organizacije.
OLIVER BUNIC / AFP / Profimedia
Patrijarh Porfirije je danas na čelu "Verskog dobrotvornog društva"
Jasminka Marjanović, školski psiholog, jedna je od zaposlenih u "Verskom dobrotvornom starateljstvu". Ona objašnjava da ju je dolazak u ovu instituciju prijatno iznenadio.
- Bila sam iznenađena ljudima koji ovde rade i njihovom nemerljivom brigom i empatijom. Oni u svakom trenutku izlaze u susret svakom od ljudi koji dolaze - navodi Marjanović.
Kako objašnjava ova radnica "Verskog dobrotvornog starateljstva", posetioci ustanove ne dolaze samo zbog hrane. U ovoj instituciji, zalogaji hrane hrane i dušu i telo.
- Korisnici prvenstveno dolaze po hranu, ali za njih hrana znači i razgovor, pogled, ljubazan smešak. Oni se raduju zato što ih mi posmatramo kao ljude, jer je današnje vreme takvo da mnogi ljudi ne čuju svoje bližnje - objašnjava ona.
Psiholog ističe da situacija za korisnike dobrotvorne ustanove postaje još teža kada nemaju novčana primanja, što često dovodi do prekida socijalnih veza.
- Kada nemate novca, socijalna mreža puca i ostajete sami. Mi ovde pokušavamo da motivišemo korisnike, pogotovo mlađe koji se bore sa zavisnostima, da krenu na lečenje i posete specijalizovane ustanove - dodaje Marjanović.
Mnogi se u životu suočavaju sa izazovima koji ih mogu slomiti, a čest razlog za pad i neuspeh je upravo nedostatak podrške drugih.
- Mnogi su bili na lečenju, ali su ga napustili. Razlog je jednostavan – nisu imali podršku. Setim se često rečenice iz romana Ernesta Hemingveja "Za kim zvone zvona": 'Nijedan čovek nije ostrvo, sam po sebi celina, već je deo kontinenta i deo zemlje'. Znači, svi smo povezani - zaključuje Jasminka Marjanović, školski psiholog i zaposlena radnica "Verskog dobrotvornog društva".
Manastir Jovanje, smešten u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, postoji još od pre boja na Kosovu 1389. godine, a današnja crkva, posvećena Svetom Jovanu Krstitelju, podignuta je 1957. godine. Poznat je po čudotvornoj ikoni Majke Božje Brzopomoćnice, koju je 1939. godine donio arhimandrit Serafim Rus, a za koju se veruje da pomaže ženama koje žele, a ne mogu da imaju decu.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
