Rad "Verskog dobrotvornog starateljstva" zasnovan je na osnovnim neprolaznim hrišćanskim vrednostima ljubavi prema bližnjima.
"Versko dobrotvorno društvo" je osnovano 1967. godine po blagoslovu tadašnjeg patrijarha srpskog Germana. Osnovna svrha delovanja ove dobrotvorne oganizacije je sprovođenje različitih humanitarnih aktivnosti, u cilju pružanja pomoći svima kojima je to potrebno.
Rad "Verskog dobrotvornog starateljstva" zasnovan je na osnovnim neprolaznim hrišćanskim vrednostima ljubavi prema bližnjima.
Geslo udruženja
"Kao što se sveća od sveće pali, tako i dobro delo od dobrog dela".
Sveti Vladika Nikolaj
Na čelu VDS-a je patrijarh Porfirije kao predsednik, koji vrši nadzor i lično ocenjuje sveukupnu delatnost organizacije.
OLIVER BUNIC / AFP / Profimedia
Patrijarh Porfirije je danas na čelu "Verskog dobrotvornog društva"
Jasminka Marjanović, školski psiholog, jedna je od zaposlenih u "Verskom dobrotvornom starateljstvu". Ona objašnjava da ju je dolazak u ovu instituciju prijatno iznenadio.
- Bila sam iznenađena ljudima koji ovde rade i njihovom nemerljivom brigom i empatijom. Oni u svakom trenutku izlaze u susret svakom od ljudi koji dolaze - navodi Marjanović.
Kako objašnjava ova radnica "Verskog dobrotvornog starateljstva", posetioci ustanove ne dolaze samo zbog hrane. U ovoj instituciji, zalogaji hrane hrane i dušu i telo.
- Korisnici prvenstveno dolaze po hranu, ali za njih hrana znači i razgovor, pogled, ljubazan smešak. Oni se raduju zato što ih mi posmatramo kao ljude, jer je današnje vreme takvo da mnogi ljudi ne čuju svoje bližnje - objašnjava ona.
Psiholog ističe da situacija za korisnike dobrotvorne ustanove postaje još teža kada nemaju novčana primanja, što često dovodi do prekida socijalnih veza.
- Kada nemate novca, socijalna mreža puca i ostajete sami. Mi ovde pokušavamo da motivišemo korisnike, pogotovo mlađe koji se bore sa zavisnostima, da krenu na lečenje i posete specijalizovane ustanove - dodaje Marjanović.
Mnogi se u životu suočavaju sa izazovima koji ih mogu slomiti, a čest razlog za pad i neuspeh je upravo nedostatak podrške drugih.
- Mnogi su bili na lečenju, ali su ga napustili. Razlog je jednostavan – nisu imali podršku. Setim se često rečenice iz romana Ernesta Hemingveja "Za kim zvone zvona": 'Nijedan čovek nije ostrvo, sam po sebi celina, već je deo kontinenta i deo zemlje'. Znači, svi smo povezani - zaključuje Jasminka Marjanović, školski psiholog i zaposlena radnica "Verskog dobrotvornog društva".
Manastir Jovanje, smešten u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, postoji još od pre boja na Kosovu 1389. godine, a današnja crkva, posvećena Svetom Jovanu Krstitelju, podignuta je 1957. godine. Poznat je po čudotvornoj ikoni Majke Božje Brzopomoćnice, koju je 1939. godine donio arhimandrit Serafim Rus, a za koju se veruje da pomaže ženama koje žele, a ne mogu da imaju decu.
U sabornom hramu Svetog Đorđa u Prizrenu vernici su svedočili neobičnom čudu - suze su počele teku iz očiju Isusa na ikoni, podsećajući nas na neprestanu Božiju prisutnost i ljubav prema narodu na Kosovu i Metohiji.
Rođen je kao Nikolaj Dzanakakis u seljačkoj porodici, u selu Sirikari, u zapadnom delu Krita. U trinaestoj godini roditelji su ga poslali u grad Hanja da izuči berberski zanat. Tada su se kod njega pojavili prvi znaci gube.
Uoči praznika Rođenja Hristovog, srpski patrijarh je u kripti Hrama Svetog Save podelio božićne paketiće deci bez roditeljskog staranja, učenicima bolničkih škola i mališanima iz ugroženih porodica, uputivši im poruku ljubavi, vere i zajedništva.
U crkvi Svetog Jovana Vladimira, uz molitve za nevino postradale, sveštenici i vernici izrazili duboko saosećanje i pozvali na povratak Bogu, kako bi se slične tragedije nikada više ne ponovile.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Zbog zastrašujućih događaja na Bliskom Istoku, koji unose nemir i strah, mnogi se vraćaju rečima svetogorskog monaha iz 20 veka, koje je pre mnogo godina predvideo ono čemu sada svedočimo.
Dimitrije Avdejev, kao pravoslavni hrišćanin i lekar sa 25 godina iskustva, smatra da mnogi psihički poremećaji potiču od grešnog načina života, odnosno od strasti i poroka koji duboko ukorenjuju dušu čoveka.
U sabornom hramu Svetog Đorđa u Prizrenu vernici su svedočili neobičnom čudu - suze su počele teku iz očiju Isusa na ikoni, podsećajući nas na neprestanu Božiju prisutnost i ljubav prema narodu na Kosovu i Metohiji.
U profašističkoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH) na delu je bio ustaški genocid nad Srbima, progon i uništavanje svega što pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Dok se pravoslavne zajednice suočavaju s izazovima očuvanja tradicije i duhovnog vođstva, godina koju smo započeli donosi ključne trenutke u odnosima među crkvama i s globalnim pitanjima koja oblikuju njihov uticaj i misiju.
Teško pogođeni ratnim iskustvima, 22 momka prešla su hiljadu kilometara u potrazi za duhovnim mirom. Njihov četvorodnevni boravak na Atosu pružio im je trenutke utehe i novu snagu za suočavanje sa traumama.
Dok se pravoslavne zajednice suočavaju s izazovima očuvanja tradicije i duhovnog vođstva, godina koju smo započeli donosi ključne trenutke u odnosima među crkvama i s globalnim pitanjima koja oblikuju njihov uticaj i misiju.
Zaboravljena tradicija iz 19. i 20. veka krije duboku simboliku: od sećanja na Kosovo do priča o porodičnoj žrtvi i nepokolebljivoj veri, svedočanstva ministarke Vesne Bratić osvetljavaju značaj crnog vela kao mosta između lične sreće i kolektivne svesti.
