Rad "Verskog dobrotvornog starateljstva" zasnovan je na osnovnim neprolaznim hrišćanskim vrednostima ljubavi prema bližnjima.
"Versko dobrotvorno društvo" je osnovano 1967. godine po blagoslovu tadašnjeg patrijarha srpskog Germana. Osnovna svrha delovanja ove dobrotvorne oganizacije je sprovođenje različitih humanitarnih aktivnosti, u cilju pružanja pomoći svima kojima je to potrebno.
Rad "Verskog dobrotvornog starateljstva" zasnovan je na osnovnim neprolaznim hrišćanskim vrednostima ljubavi prema bližnjima.
Na čelu VDS-a je patrijarh Porfirije kao predsednik, koji vrši nadzor i lično ocenjuje sveukupnu delatnost organizacije.
OLIVER BUNIC / AFP / Profimedia
Patrijarh Porfirije je danas na čelu "Verskog dobrotvornog društva"
Jasminka Marjanović, školski psiholog, jedna je od zaposlenih u "Verskom dobrotvornom starateljstvu". Ona objašnjava da ju je dolazak u ovu instituciju prijatno iznenadio.
- Bila sam iznenađena ljudima koji ovde rade i njihovom nemerljivom brigom i empatijom. Oni u svakom trenutku izlaze u susret svakom od ljudi koji dolaze - navodi Marjanović.
Kako objašnjava ova radnica "Verskog dobrotvornog starateljstva", posetioci ustanove ne dolaze samo zbog hrane. U ovoj instituciji, zalogaji hrane hrane i dušu i telo.
- Korisnici prvenstveno dolaze po hranu, ali za njih hrana znači i razgovor, pogled, ljubazan smešak. Oni se raduju zato što ih mi posmatramo kao ljude, jer je današnje vreme takvo da mnogi ljudi ne čuju svoje bližnje - objašnjava ona.
Psiholog ističe da situacija za korisnike dobrotvorne ustanove postaje još teža kada nemaju novčana primanja, što često dovodi do prekida socijalnih veza.
- Kada nemate novca, socijalna mreža puca i ostajete sami. Mi ovde pokušavamo da motivišemo korisnike, pogotovo mlađe koji se bore sa zavisnostima, da krenu na lečenje i posete specijalizovane ustanove - dodaje Marjanović.
Mnogi se u životu suočavaju sa izazovima koji ih mogu slomiti, a čest razlog za pad i neuspeh je upravo nedostatak podrške drugih.
- Mnogi su bili na lečenju, ali su ga napustili. Razlog je jednostavan – nisu imali podršku. Setim se često rečenice iz romana Ernesta Hemingveja "Za kim zvone zvona": 'Nijedan čovek nije ostrvo, sam po sebi celina, već je deo kontinenta i deo zemlje'. Znači, svi smo povezani - zaključuje Jasminka Marjanović, školski psiholog i zaposlena radnica "Verskog dobrotvornog društva".
Manastir Jovanje, smešten u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, postoji još od pre boja na Kosovu 1389. godine, a današnja crkva, posvećena Svetom Jovanu Krstitelju, podignuta je 1957. godine. Poznat je po čudotvornoj ikoni Majke Božje Brzopomoćnice, koju je 1939. godine donio arhimandrit Serafim Rus, a za koju se veruje da pomaže ženama koje žele, a ne mogu da imaju decu.
Susreti sa srpskim svetinjama i razgovori sa monaštvom pokreću lične odluke koje prevazilaze vojnu misiju – jedan od njih već se priprema za krštenje u manastiru Draganac.
U nekoliko pažljivo biranih rečenica otvoren je prostor za razumevanje i priznanje duhovnog truda. Istovremeno, podseća se da poštovanje ne poznaje granice među ljudima.
Od uspona u vrhu Ruske pravoslavne crkve do raščinjenja, sukoba sa patrijarhom Aleksejem II i razlaza sa mitropolitom Epifanijem, ostavio je iza sebe crkvenu mapu podela čije posledice i dalje potresaju pravoslavni svet.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Od uspona u vrhu Ruske pravoslavne crkve do raščinjenja, sukoba sa patrijarhom Aleksejem II i razlaza sa mitropolitom Epifanijem, ostavio je iza sebe crkvenu mapu podela čije posledice i dalje potresaju pravoslavni svet.
U besedi za petak 4. sedmice velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva kako se ista izdaja Hrista ponavlja i danas, kroz svakodnevne postupke, reči i odluke koje mnogi i ne primećuju.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Od Jalovika do Amerike, protojereja Petra Miloševića vodio je put vere i služenja – osnivač prve srpske pravoslavne crkve u Majamiju, duhovnik kome se verovalo i čovek čije delo nastavlja da živi kroz generacije koje je okupljao i učio.
Monahinja manastira Rukumija u knjizi „Ko posti, dušu gosti“ deli tajnu skromnog, ali izuzetno ukusnog paprikaša, koji svaki zalogaj pretvara u trenutak pažnje, topline i harmonije tokom dana posta.
