Psiholozi ga zovu poremećaj ličnosti, a Sveti Oci – majkom svih strasti – posledice su iste: gubitak ljubavi, praznina i udaljavanje od Boga.
Narcizam i gordost, iako pripadaju različitim pojmovnim svetovima – jedan psihologiji, drugi teologiji – u svojoj suštini pokazuju duboku srodnost. Oba pojma opisuju preuveličanu usmerenost na sopstveno ja, nesposobnost ili odbijanje da se prepoznaju granice i drugost, kao i razarajuće posledice po zajednicu. Dok psihologija narcizam tretira kao poremećaj ličnosti, teologija gordost prepoznaje kao izvorni greh i – majku svih strasti. Upoređivanjem ova dva ugla dobija se celovitija slika čovekove unutrašnje borbe između smirenja i samouznošenja.
U kliničkoj psihologiji, narcisoidni poremećaj ličnosti (Narcissistic Personality Disorder – NPD) definiše se kroz karakteristike kao što su preterano osećanje sopstvene važnosti, trajna potreba za divljenjem, fantazije o neograničenom uspehu i moći, kao i nedostatak empatije. Narcis teži da u svemu bude centar pažnje, često manipuliše drugima radi potvrde sopstvenog ega, a kada ne dobije očekivano divljenje reaguje gnevom ili prezirom.
Iako savremena psihijatrija ovo sagledava kao disfunkcionalan obrazac ličnosti, posledice narcizma nisu samo individualne već i zajedničke. Narcisoidna ličnost u zajednici proizvodi sukobe, strah i razaranje odnosa. Upravo tu se susreće sa teološkim opisom gordosti.
U hrišćanskom bogoslovlju, gordost je najteži i prvorodni greh. Pad Lucifera iz nebeskih visina dogodio se zbog gordosti: – I reče u srcu svome: izići ću na nebo, više zvezda Božijih podignuću presto svoj… biću kao Višnji – (Is 14,13–14). Isti koren prepoznajemo i u padu prvih ljudi: – Bićete kao bogovi, znajući šta je dobro, a šta zlo – (Post. 3,5).
Gospod Isus Hristos je u Jevanđelju više puta razobličio gordost i narcisoidno samouznošenje fariseja: – Kako možete verovati kad primate slavu jedan od drugoga, a slavu koja je od jedinoga Boga ne tražite? – (Jn 5,44).
U Priči o fariseju i cariniku (Lk 18,9–14) Gospod je jasno pokazao da gordost uništava molitvu, dok smirenje donosi opravdanje: – Svako koji sebe uzvisuje poniziće se, a koji sebe ponizuje uzvisiće se – (Lk 18,14).
Sveti Oci dosledno vide gordost kao – koren svakog greha – (Sv. Jovan Kasijan), a Sveti Jovan Lestvičnik kaže: – Gordost je odricanje od Boga, majka osude i izgnanstvo iz raja. –
Kada se klinički opis narcisoidnog poremećaja uporedi sa teološkim opisom gordosti, uočava se gotovo potpuno poklapanje u suštini. Narcis je okrenut sebi, žudi za divljenjem, nesposoban je za empatiju i ljubav. Gord čovek pak sebe stavlja u centar sveta, prezire druge i umesto Boga stavlja sopstveni ja.
Razlika je u perspektivi:
Psihologija narcizam tumači kao poremećaj ličnosti sa socijalnim posledicama.
Teologija gordost razume kao duhovnu bolest koja prekida zajednicu čoveka sa Bogom i sa bližnjima.
Ipak, ishod je isti: razaranje ličnosti i zajednice. Kao što Jevanđelje kaže: – Svaki dom ili grad koji se razdeli sam u sebi, neće opstati – (Mt 12,25). Narcisoidna ličnost i gordi čovek dele zajedničku sudbinu – unutrašnju prazninu i spoljašnju izolaciju.
Istorijski primer rimskog cara Nerona pokazuje jasnu vezu psihološkog narcizma i teološke gordosti. Njegova opsednutost sopstvenim umetničkim talentom i željom za divljenjem dovela je do tragičnih posledica po narod i državu. Psihološki, on je tipičan narcis; teološki, otelotvorenje gordosti koja razara zajednicu.
I u savremenom svetu, ličnosti sa narcisoidnim strukturama – bilo u politici, medijima ili čak u verskim zajednicama – pokazuju isti obrazac: traženje slave od ljudi, a ne od Boga (up. Jn 5,44). To je upravo ono na šta je Hristos upozoravao kao na najveću opasnost za duhovni život.
Narcizam u kliničkoj psihologiji i gordost u teologiji dve su strane iste stvarnosti: zatvorenosti čoveka u sebe. Oba pojma ukazuju na odsustvo smirenja, empatije i ljubavi. Jevanđelje nam pokazuje put isceljenja: – Naučite se od mene, jer sam ja krotak i smiren srcem, i naći ćete pokoj dušama svojim – (Mt 11,29).
Terapija narcizma psihološkim sredstvima i lečenje gordosti duhovnim putem susreću se u jednoj istoj tački: u potrebi da čovek napusti samozatvorenost i otvori se za drugoga – za bližnjeg i za Boga. Jer, kako kaže apostol Pavle: – Ljubav ne traži svoje – (1. Kor. 13,5). To je najdublji odgovor i psihološkoj i duhovnoj bolesti samouznošenja.
Svetac objašnjava kako nas prazna radoznalost i suvišne informacije neprimetno odvode u gordost, oduzimaju mir srca i zatvaraju put ka spasenju — i kako se od toga možemo zaštititi.
Pravoslavni svetitelji i starci otkrivaju da usamljenost nije fizička odsutnost drugih, već praznina duše koju jedino Božja Milost može ispuniti, dok molitva i unutrašnji mir pretvaraju samoću u duhovnu snagu.
U pravoslavlju molitva nije vezana za položaj tela ili vreme - ona je dar hrabrog i trezvenog srca, suza koje čuvamo u tajnosti i unutrašnji razgovor koji oblikuje dušu u svetlu vrlina.
Sveti oci otkrivaju zašto je svako koketiranje sa okultnim savez sa zlom – iza astrologije, numerologije i „pozitivne energije“ krije se ista sila koja vodi u duhovnu tamu. Postoji samo jedan izlaz, i on ne dolazi od čoveka.
Snimak koji kruži društvenim mrežama podigao je prašinu - zbog jednog zagrljaja u dvorištu džamije sada im preti kazna za javno vređanje verskih vrednosti.
Cela životna borba današnjeg čoveka, ma kako bila obučena u moderne pojmove, zapravo je potraga za mirom.
Bitka protiv greha nije naša - pobeda dolazi od Gospoda.
Otkrijte recept iz kuvara Katarine Popović Midžine štampanog 1877, koji vekovima krasi srpske trpeze - hrskave maviše čuvaju duh doma, praznika i zajedništva, prenoseći radost s generacije na generaciju.
Psiholozi ga zovu poremećaj ličnosti, a Sveti Oci – majkom svih strasti – posledice su iste: gubitak ljubavi, praznina i udaljavanje od Boga.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Cela životna borba današnjeg čoveka, ma kako bila obučena u moderne pojmove, zapravo je potraga za mirom.
U besedi za 13. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički govori o skrivenim okovima greha i o sili Hrista koja oslobađa i iz najdubljeg mraka – jačoj od smrti i ada.
Sveti oci otkrivaju zašto je svako koketiranje sa okultnim savez sa zlom – iza astrologije, numerologije i „pozitivne energije“ krije se ista sila koja vodi u duhovnu tamu. Postoji samo jedan izlaz, i on ne dolazi od čoveka.
Pravoslavna duhovnost, kroz vekove, upozorava da um – ako nije obuzdan molitvom i trezvenošću – može postati bojno polje na kojem se vodi najteža bitka.
Snimak koji kruži društvenim mrežama podigao je prašinu - zbog jednog zagrljaja u dvorištu džamije sada im preti kazna za javno vređanje verskih vrednosti.
Obe uče da postoji samo jedan Bog i da su ljudi najuzvišenija stvorenja na zemlji, sposobna i za dobro i za zlo.
U Novom Sаdu Bаumhorn je pre grаdnje sinаgoge izgrаdio Menrаtovu pаlаtu i Zgrаdu štedionice nа sаdаšnjem Trgu slobode.
Mati Nedelja govori kako joj je bolest postala prilika za obraćenje mnogih ljudi i potvrda da Gospod sve preobražava na korist čoveka.
Kako su se na grobu apostola počela da dešavaju mnogobrojna čudesa, naročito isceljenja bolesnih, počeo je da se uvećava i broj hrišćana, a to je naljutilo neznabošce.
Sveti oci otkrivaju zašto je svako koketiranje sa okultnim savez sa zlom – iza astrologije, numerologije i „pozitivne energije“ krije se ista sila koja vodi u duhovnu tamu. Postoji samo jedan izlaz, i on ne dolazi od čoveka.
Poslušanje, koje ona ističe kao stub duhovnog života, često je i najveći izazov.
