OSEĆAŠ SE USAMELJENO ČAK I KADA SI MEĐU LJUDIMA? Odgovor svetih otaca će te iznenaditi

U današnje vreme često se može čuti kako se neko žali na usamljenost. Ljudi je najčešće tumače kao osećaj odsustva drugih oko sebe i osećaju da su potpuno sami. Ipak, pravoslavna tradicija nudi dublje tumačenje – usamljenost nije samo fizičko odsustvo ljudi, već stanje srca i duše.

– Udaljavanje od Boga donosi usamljenost – upozorava Sveti Porfirije. To je trenutak kada čovek, i okružen drugima, može osećati prazninu, jer Božanska prisutnost još nije ušla u njegovo srce.

Shutterstock/Mike_shots

 

Usamljenost kao stanje duše, a ne samo tela

Sveti Jovan Zlatoust podseća da izolacija i usamljenost mogu biti prilika za molitvu i razmišljanje:
– „Mnogo puta se Hristos povlačio na planinu sam, da bi nas naučio da, kako bismo se približili Bogu, moramo biti oslobođeni svakog buke i tražiti mirno vreme i mesto, daleko od buke.

Ipak, upozorava nas i na opasnost:

– Đavo napada jače kada vidi da smo izolovani i zatvoreni u sebe. Zato, i pre svega iz ovog razloga, treba da se radujemo zajedno sa drugima, kako ne bismo bili ranjivi pred đavolom.

SPC/Eparhija žička

 

Božja prisutnost menja osećaj samoće

Usamljen je, prema rečima Svetog Nikolaja Velimirovića, samo onaj koji još ne poznaje Boga, čak i ako su svi ljudi oko njega. Svest o Božjem prisustvu ne dopušta da osećaj usamljenosti ili dosade zavlada srcem, ističe Sveti Teofan Egklistos:

– Kada smo sami, ne smemo dozvoliti da vreme prolazi uzaludno. Treba da duhovno koristimo trenutke samoće, usmeravajući um ka Gospodu, molitvi i dobrim mislima. Tako, koliko god kratke bile ove prilike, ispuniće nas duhovnim utehom, nebeskom utehom, koja se ne može uporediti ni sa jednom zemaljskom.

Starac Jefrem iz Skita Svetog Andreja dodaje još dublju perspektivu:

– Ljudi usamljenost tumače kao osećaj odsustva drugih ljudi oko sebe i osećaju da su potpuno sami. Ali Oci je tumače kao odsustvo Svetog Duha u čoveku, tako da on ne oseća da je, kada je potpuno sam, zapravo sa još nekim — da ne kažem troje! Jer, kada je čovek sam, uz njega su anđeo čuvar i Hristos. A ako ubrojimo i neprijatelja koji ga prati iz daljine, to su tri. Dakle, usamljenost nije odsustvo ljudi, već odsustvo Božanske Milosti u čoveku.

On upozorava:

– Postoje ljudi koji, kada su sami, prolaze kroz dramatične trenutke, jer bez milosti ne mogu biti mirni sa sobom. Za njih je usamljenost pakao, jer ih milost ne teši. Zato nastoje da stalno budu među ljudima, gde se stanje privremeno "sakrije", ali ne izleči.

shutterstock.com

 

Molitva i zajednica – lek protiv duhovne samoće

Starac Gavrilo Atoski savetuje:

– Neprekidno prizivajte ime našeg Gospoda Isusa Hrista: 'Gospode Isuse Hriste, smiluj mi se.' I žurite u ovom delu, koliko god vam se čini teško ili neprijatno.“

Savršena svetost se, prema ocu Jefremu Katunakiotskom, ostvaruje u zajednici:

– Mnogi su u zajednici postigli svetost, u pustinji malo njih, vrlo malo. Jer pustinik radi sve po svojoj volji. Savršeno je u zajednici — svi zajedno. Hristos je dao zajednicu: svi zajedno za trpezom, svi zajedno u molitvi, svi zajedno.

Printscreen/Youtube

 

Konačno, starac Tadej Vitovnički podseća:

– Postoje trenuci kada ljudi očajavaju i gube srce, što je na svoj način vrsta ponosa. Ako čovek voli stvari ovoga sveta, sigurno će se suočiti sa razočaranjem, jer u njima neće naći Boga. Svako ponekad oseća usamljenost, čak i među ljudima, dok se ne oslobodi vezanosti za stvari ovoga sveta. Tada dolazi Bog i uteši ga.“

Upravo kroz ove reči Svetih Otaca, pravoslavna tradicija pokazuje da usamljenost nije samo osećaj napuštenosti, već prilika da duhovno rastemo, prizivamo Božju Milost i otvaramo svoje srce za nebesku utehu, čak i kada oko nas nema drugih ljudi.

 

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara