U svojoj besedi za 10. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava – koliko god Gospod činio čuda i pružao milost, naš odabir da Mu okrenemo leđa može imati strašne posledice.
Šta bi prorok Isaija rekao da danas hoda među nama? U svojoj besedi vladike Nikolaja Velimirovića odjekuju reči koje uznemiruju i opominju: Božja ljubav je neizmerna, ali čak i narod kojem je podario čuda može da Mu okrene leđa.
“Sinove odgojih i podigoh, a oni se odvrgoše Mene”, govori prorok, prizivajući nebesa i zemlju da posvedoče žalbu i gnev koji oseća Gospod. Ova poruka nije samo istorijska – ona je opomena svakome od nas: svakodnevno biramo između svetosti i iskušenja, između vere i idolopoklonstva.
Čujte nebesa i slušaj zemljo, jer
Gnjev, gnjev Božji! U gnjevu odvraća se Bog od naroda izbranog i žali se na nj ostalim stvorenjima Svojim, žali se nebesima i zemlji.
Čujte, angeli moji sveti i slovesni, i čujte sve tvari zemaljske beslovesne! Htedoh narod ovaj učiniti svetim i slovesnim, a on se unizi ispod tvari beslovesnih nečistotom i neblagodarnošću. Nazvah ih sinovima Svojim i uzvisih ih, a oni Mi okretoše leđa i odoše za skvernim idolima!
Gnjev, gnjev Božji, gnjev ljubavi, koja i po hiljaditi put čini dobro gubavcu, no koja i po hiljaditi put biva popljuvana od gubavca.
Kad bi sve mrtve stihije progovorile, mogle bi, sa svim živim tvarima, posvedočiti prevelika čudesa koja jedini i živi Bog učini u Misiru i u pustinji za narod Izrailjski, samo da bi se ovaj narod odvratio od idolopoklonstva i poverovao u jedinoga živoga i svemogućega Boga.
To bi mogla posvedočiti i voda i krv, i kamen i drvo, i tama i oganj, i žabe i muhe, i ptice i zmije, i bolest i smrt, i oblak i dim, i vetar i mana, i bakar i gvožđe, zajedno sa faraonom i mnogobrojnim narodima, čudesno pobeđenim rukom Božjom i uklonjenim s puta narodu Izrailjskom. Pa ipak, taj narod se odvrže od Boga i ode za idolima!
To je strašno viđenje Isaije, sina Amosova, proroka Božjeg. O braćo moja, pomislite, kakvo bi viđenje imao prorok Isaija za nas, kad bi se danas pojavio u našem narodu!
O Gospode, jedini živi i jedini svemoćni, prikuj um i srce naše uz Tebe, Boga istinoga, i sačuvaj nas, sačuvaj nas odstupništva od Tebe. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako da um prestane da luta i postane put ka Bogu, slobodi i unutrašnjem spokoju.
U današnjoj besedi za petak sedme sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički osvetljava tajnu zbog koje mnogi gube Božju naklonost, a retki zadobijaju Njegovu neograničenu milost.
U vremenu kada mnogi osporavaju Božju istinu i rugače se veri, beseda Vladike Nikolaja podseća na neuništivu snagu vere i poziva nas da ostanemo čvrsti pred praznim rečima i lažnim hvalisavcima.
U svojoj besedi za 10. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako strpljenje Boga krije duboku želju za spasenjem svake duše, pozivajući na iskreno pokajanje pre nepovratnog trenutka koji dolazi.
U besedi za 10. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava na iznenadni i neizbežni Sud koji će razotkriti svaku tajnu, razoriti sve prolazno i suditi svakom čoveku posebno – dan Gospodnji.
U besedi za 9. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da nas očekuje trenutak koji će zauvek razdvojiti pravedne od nepravednih, radost od žalosti, svetlost od tame — i da nas taj čas može zateći nespremne.
Njegova slava među Judejima u Vavilonu počela je onda kada je on izobličio dva pohotljiva i nepravedna starca, sudije judejske, i spasao celomudrenu Sosanu (Suzanu) od nepravedne smrti.
Sveti apostol Pavle podseća da Carstvo Božije "nije jelo ni piće" (Rimlj. 14,17), što znači da Bog ne može carstvovati u srcu koje je opterećeno prekomernim ugađanjem telu.
Ljubav je u hrišćanstvu postavljena kao temelj svega.
Horovi pod vođstvom Milene Antović i Katarine Stanković donose toplinu, molitvu i prazničnu čaroliju u kriptu hrama na Vračaru.
Iz knjige „Svetogorski kuvar – Kulinarske priče o svetogorskom životu“ otkrivamo jednostavan recept za posne medenjake na vodi koji zimi mame mirisom i toplinom manastirske trpeze.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
U besedi za 30. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da prava veličina dolazi iz predanosti i krotkosti pred Bogom.
U besedi o Josifu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto zavist, kleveta i poniženje nisu kraj priče, već početak puta na kome Bog sam preuzima reč.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 29. subotu po Duhovima, kroz priču o Jakovu pokazuje da tiha snaga vere može nadvladati strah, nepravdu i otvoriti put spasenju.
Kroz priču o praocu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da je istinska snaga u postojanosti, hrabrosti i tihoj poslušnosti Božjoj volji.
Sveti apostol Pavle podseća da Carstvo Božije "nije jelo ni piće" (Rimlj. 14,17), što znači da Bog ne može carstvovati u srcu koje je opterećeno prekomernim ugađanjem telu.
Ljubav je u hrišćanstvu postavljena kao temelj svega.
Dok se jedni pravdaju da "samo prate", a drugi sa visine osuđuju, sveštenik razbija lažnu podelu i pokazuje kako rijaliti programi utiču na savest, navike i unutrašnji život.
U besedi za 30. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da prava veličina dolazi iz predanosti i krotkosti pred Bogom.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog proroka Ageja po starom kalendaru, Sećanje na 14.000 nevine dece po novom. Katolici slave Svetog Tomu Beketa, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Svetac našeg vremena objasnio je kako iskrena, životna ispovest oslobađa dušu od nevidljivih rana i otvara put ka unutrašnjem miru.
U ajetima 99:1-8 krije se univerzalna poruka: nijedno delo, koliko god sitno, ne prolazi neprimećeno, a Sudnji dan donosi konačnu meru za svaku ljudsku odluku.
