U vremenu kada mnogi osporavaju Božju istinu i rugače se veri, beseda Vladike Nikolaja podseća na neuništivu snagu vere i poziva nas da ostanemo čvrsti pred praznim rečima i lažnim hvalisavcima.
Živimo u vremenu kada se svetinje sve češće dovode u pitanje, a istine bivaju izobličavane, tako da beseda Svetog vladike Nikolaja za 9. subotu po Duhovima odzvanja kao snažan poziv na čuvanje nepokolebljive vere i poštovanja prema Božjoj svetinji. Njegove reči nas podsećaju da se istinska svetinja ne menja ni pred ruganjem, niti pred osporavanjem, jer je Bog nepokolebljiv i nepobediv, kao vetar što odnosi prašinu praznih reči i dela.
U doba brojnih rugača koji se diče svojim „delima“, ova duhovna poruka snažno osvetljava put istinskog poštovanja i strpljivog iščekivanja pravde Božje.
I ovo znajte najpre da će u pošljednje dane doći rugači koji će živeti po svojijem željama. (II Pet, 3, 3)
Da li se ogledalo menja i krivi, kad rugač stoji pred njim smejući se i rugajući se ogledalu? Ne, ogledalo se ne menja i ne krivi, nego ostaje kakvo je i bilo. Ni Bog se, braćo, ne menja i ne krivi, kad mu se rugači smeju i rugaju.
Nepromenljivi i prečisti Bog zna da se rugač samome sebi ruga. Svojim ruganjem svetinji Božjoj rugač sebe krivi i sebe pravi nakazom. A svetinja Božja stoji netaknuta.
O kako su već u naše vreme, u naše dane, pristigli mnogi rugači! Mnogi, premnogi – no njihovo je mnoštvo nemoćnije od Jednog Jedinog. Šta je mnoštvo prašine pred jednim jakim vetrom? Samo treba čekati, naoružan strpljenjem, čekati dok vetar jak ne dune.
Pristigli su mnogi, premnogi rugači koji se rugaju Božjoj reči. Oni nude svoje reči mesto Božjih, nesvete mesto svetih, gnojne mesto zdravih, smrtonosne mesto životvornih. No reč je Božja kao jak vetar, a njihove su reči kao prašina.
Rugači su pristigli, mnogi, premnogi, koji se rugaju Božjim delima, i još će više pristizati. Oni hvale svoja dela iznad Božjih dela i vele da su dela ruku njihovih bolja i razumnija od dela Božjih.
Njihova su dela krađa, jer sve što su dobroga sagradili, sagradili su od Božjeg materijala i prema ugledu na Božje građevine; i sve što su zloga sagradili, sagradili su od đavolskog materijala i po ugledu na đavolske građevine.
Čime se, dakle, hvali prašina? Čime će se hvaliti rugači danas-sutra, kad divlji magarci budu toptali kopitama po grobovima njihovim?
Gospode prečisti, svete su reči Tvoje i silne kao jak vetar, i sveta su dela Tvoja i nema im ni broja ni mere. Gospode prečisti, spasi jezik naš od ruganja, i spasi život naš od rugača. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako da um prestane da luta i postane put ka Bogu, slobodi i unutrašnjem spokoju.
U besedi za utorak 8. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome koji je uslov da smrtnik primi nebesku milost i kako se oslobađanjem od telesnih strasti otvaraju vrata večnom miru i blagodati — poruka koja menja pogled na život i veru.
U besedi za sredu 8. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da istina nije sezonska stvar – ona se mora čuti, primiti i ponovo slušati, baš kao što se svakoga dana ore zemlja, ide putem i jede hleb. Bez tog ritma, duša ostaje prazna.
U snažnoj besedi za četvrtak 8. sedmice po Duhovima, jedan od najvećih duhovnika našeg naroda poručuje: telo je samo privremeni omotač, a duša ono s čime ćemo stati pred Boga. Da li smo spremni za taj susret?
Mnogi veruju da milost Gospodnja briše greh, ali beseda Svetog Nikolaja Žičkog i Ohridskog razotkriva surovu realnost Božije pravde – podsećajući da niko nije iznad Njegove osude.
U besedi za 9. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razobličava ljude koji zrače prividom, a u suštini suše i zavode. Za njih, kaže, nije Bog odredio tamu — sami su je izabrali.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja upozorava roditelje da se prve godine ne mogu vratiti i objašnjava zašto ono što dete tada čuje i vidi često postaje temelj njegovih budućih izbora, navika i odnosa prema dobru.
U vreme strašnih progona hrišćana za vreme cara Dioklecijana, glas o hrabroj devojčici stigao je do namesnika Volusijana.
Nikos Oikonomopulos opisao je događaj koji smatra čudesnim i koji je, kako tvrdi, zabeležen pred kamerama.
Uz podršku Eparhije timočke i domaćina iz Grčke, porodice su devet dana uživale na obalama Egejskog mora, obilazile svetinje Olimpijske regije i iz Soluna ponele uspomene koje će dugo pamtiti.
Iako se smatra vrhuncem liturgijskog života, među vernicima ima i onih koji pričešću pristupaju olako, ne obraćajući dovoljno pažnje na duhovnu pripremu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U besedi za četvrtak 4. sedmice po Duhovima Sveti Kololaj Ohridski i Žički podseća da se ljudska moć, bogatstvo i slava pretvaraju u prah, dok dela zasnovana na pravdi i veri ostavljaju trag koji nadživljava i najmoćnija carstva.
U besedi za sredu 4. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Božjem staranju i objašnjava zašto iskušenja mogu biti put ka ispravljanju i duhovnom sazrevanju.
U besedi zasnovanoj na knjizi Priča Solomonovih, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva kako se strah i želja ne završavaju u čovekovoj unutrašnjosti, već se vraćaju kao iskustvo koje oblikuje njegov život i sudbinu.
U besedi za ponedeljak 4. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto se iza prividne slobode često krije put koji vodi ka duhovnom rasulu, gubitku smisla i udaljavanju od života.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja upozorava roditelje da se prve godine ne mogu vratiti i objašnjava zašto ono što dete tada čuje i vidi često postaje temelj njegovih budućih izbora, navika i odnosa prema dobru.
U vreme strašnih progona hrišćana za vreme cara Dioklecijana, glas o hrabroj devojčici stigao je do namesnika Volusijana.
Nikos Oikonomopulos opisao je događaj koji smatra čudesnim i koji je, kako tvrdi, zabeležen pred kamerama.
Iako se smatra vrhuncem liturgijskog života, među vernicima ima i onih koji pričešću pristupaju olako, ne obraćajući dovoljno pažnje na duhovnu pripremu.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Raketa američkog PVO sistema "patriot" pogodila je kompleks Kijevsko-pečerske lavre, tvrdi Ministarstvo odbrane Rusije.
Pravoslavni vernici čvrsto veruju da mošti svetaca u Kijevsko-pečerskoj lavri imaju snažno isceljujuće dejstvo.
Povodom četiri decenije služenja Crkvi, patrijarh moskovski i sve Rusije osvrnuo se na životni put patrijarha srpskog i njegovu arhijerejsku službu.
Iz knjige „Pravoslavni posni kuvar“ Nade Marković donosimo recept za drugačiji posni obrok na ulju, u kojem se prokelj obavijen hrskavim testom pretvara u ukusno jelo jednostavne pripreme.
Božić, Vaskrs, Bogojavljenje i druge velike praznike prate brojna narodna tumačenja i običaji, ali crkveno učenje njihov smisao vidi u duhovnoj poruci, a ne u predskazanjima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
