U vremenu kada mnogi osporavaju Božju istinu i rugače se veri, beseda Vladike Nikolaja podseća na neuništivu snagu vere i poziva nas da ostanemo čvrsti pred praznim rečima i lažnim hvalisavcima.
Živimo u vremenu kada se svetinje sve češće dovode u pitanje, a istine bivaju izobličavane, tako da beseda Svetog vladike Nikolaja za 9. subotu po Duhovima odzvanja kao snažan poziv na čuvanje nepokolebljive vere i poštovanja prema Božjoj svetinji. Njegove reči nas podsećaju da se istinska svetinja ne menja ni pred ruganjem, niti pred osporavanjem, jer je Bog nepokolebljiv i nepobediv, kao vetar što odnosi prašinu praznih reči i dela.
U doba brojnih rugača koji se diče svojim „delima“, ova duhovna poruka snažno osvetljava put istinskog poštovanja i strpljivog iščekivanja pravde Božje.
I ovo znajte najpre da će u pošljednje dane doći rugači koji će živeti po svojijem željama. (II Pet, 3, 3)
Da li se ogledalo menja i krivi, kad rugač stoji pred njim smejući se i rugajući se ogledalu? Ne, ogledalo se ne menja i ne krivi, nego ostaje kakvo je i bilo. Ni Bog se, braćo, ne menja i ne krivi, kad mu se rugači smeju i rugaju.
Nepromenljivi i prečisti Bog zna da se rugač samome sebi ruga. Svojim ruganjem svetinji Božjoj rugač sebe krivi i sebe pravi nakazom. A svetinja Božja stoji netaknuta.
O kako su već u naše vreme, u naše dane, pristigli mnogi rugači! Mnogi, premnogi – no njihovo je mnoštvo nemoćnije od Jednog Jedinog. Šta je mnoštvo prašine pred jednim jakim vetrom? Samo treba čekati, naoružan strpljenjem, čekati dok vetar jak ne dune.
Pristigli su mnogi, premnogi rugači koji se rugaju Božjoj reči. Oni nude svoje reči mesto Božjih, nesvete mesto svetih, gnojne mesto zdravih, smrtonosne mesto životvornih. No reč je Božja kao jak vetar, a njihove su reči kao prašina.
Rugači su pristigli, mnogi, premnogi, koji se rugaju Božjim delima, i još će više pristizati. Oni hvale svoja dela iznad Božjih dela i vele da su dela ruku njihovih bolja i razumnija od dela Božjih.
Njihova su dela krađa, jer sve što su dobroga sagradili, sagradili su od Božjeg materijala i prema ugledu na Božje građevine; i sve što su zloga sagradili, sagradili su od đavolskog materijala i po ugledu na đavolske građevine.
Čime se, dakle, hvali prašina? Čime će se hvaliti rugači danas-sutra, kad divlji magarci budu toptali kopitama po grobovima njihovim?
Gospode prečisti, svete su reči Tvoje i silne kao jak vetar, i sveta su dela Tvoja i nema im ni broja ni mere. Gospode prečisti, spasi jezik naš od ruganja, i spasi život naš od rugača. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako da um prestane da luta i postane put ka Bogu, slobodi i unutrašnjem spokoju.
U besedi za utorak 8. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome koji je uslov da smrtnik primi nebesku milost i kako se oslobađanjem od telesnih strasti otvaraju vrata večnom miru i blagodati — poruka koja menja pogled na život i veru.
U besedi za sredu 8. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da istina nije sezonska stvar – ona se mora čuti, primiti i ponovo slušati, baš kao što se svakoga dana ore zemlja, ide putem i jede hleb. Bez tog ritma, duša ostaje prazna.
U snažnoj besedi za četvrtak 8. sedmice po Duhovima, jedan od najvećih duhovnika našeg naroda poručuje: telo je samo privremeni omotač, a duša ono s čime ćemo stati pred Boga. Da li smo spremni za taj susret?
Mnogi veruju da milost Gospodnja briše greh, ali beseda Svetog Nikolaja Žičkog i Ohridskog razotkriva surovu realnost Božije pravde – podsećajući da niko nije iznad Njegove osude.
U besedi za 9. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razobličava ljude koji zrače prividom, a u suštini suše i zavode. Za njih, kaže, nije Bog odredio tamu — sami su je izabrali.
U besedi za petak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega čovekov unutrašnji rast zavisi od onoga čime ispunjava svoje srce i kakvu ulogu u tome ima Hristos.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Avtonoma po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Prepodobna Eufrosina Aleksandrijska i Prepodobni Sergije Radonješki. Katolička crkva obeležava Svetog Kleofasa, dok Jevreji večeras dočekuju Sukot, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Veliki srpski duhovnik 20. veka govorio je o trenucima kada čovek više ne razume zašto mu se teškoće događaju i kako upravo tada može da sačuva poverenje u Gospoda.
Njegove mošti pronađene su dva veka nakon stradanja, a predanje svedoči o isceljenjima koja su se dogodila pred njima.
Teška nesreća dogodila se tokom radova u blizini manastira Iviron, a okolnosti pod kojima je došlo do pada mašine još nisu poznate.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U besedi za ponedeljak 4. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto se iza prividne slobode često krije put koji vodi ka duhovnom rasulu, gubitku smisla i udaljavanju od života.
U svojoj besedi za 12. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako prorok Isaija vidi svet u kome sukobi nestaju, a ljudi se okupljaju u veri, ljubavi i miru.
U besedi za petak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega čovekov unutrašnji rast zavisi od onoga čime ispunjava svoje srce i kakvu ulogu u tome ima Hristos.
U besedi za četvrtak 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega zemaljska dobra ne mogu da daju trajnu sitost i zašto je prava glad ona koja vodi ka Bogu.
U besedi za petak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega čovekov unutrašnji rast zavisi od onoga čime ispunjava svoje srce i kakvu ulogu u tome ima Hristos.
Veliki srpski duhovnik 20. veka govorio je o trenucima kada čovek više ne razume zašto mu se teškoće događaju i kako upravo tada može da sačuva poverenje u Gospoda.
Teška nesreća dogodila se tokom radova u blizini manastira Iviron, a okolnosti pod kojima je došlo do pada mašine još nisu poznate.
Od srebroljublja i gordosti do neblagodarnosti i ravnodušnosti, svetogorski starac nabraja ponašanja koja se lako prikriju iza svakodnevnih navika, a čoveka mogu udaljiti od Boga i drugih ljudi.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U pojedinim danima crkveni tipik dopušta umerenu upotrebu vina, ali se ti propisi ne mogu poistovetiti sa savremenim shvatanjem alkohola.
Policija je uhapsila 31-godišnjeg državljanina Ukrajine, dok nadležni organi utvrđuju sve okolnosti napada i njegov mogući motiv.
Oštra pouka ave Justina Popovića ne ostavlja prostor za opravdanja, već svakoga suočava sa pitanjem kako svojim postupcima služi Bogu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
