U snažnoj besedi za četvrtak 8. sedmice po Duhovima, jedan od najvećih duhovnika našeg naroda poručuje: telo je samo privremeni omotač, a duša ono s čime ćemo stati pred Boga. Da li smo spremni za taj susret?
U vremenu kada se čovek svakodnevno opija zaboravom večnosti, reči vladike Nikolaja bude dušu kao grom iz vedrog neba. U današnjoj besedi, za četvrtak 8. sedmice po Duhovima, jedan od najvećih duhovnika Srpske crkve 20. veka podseća nas na neizbežni trenutak rastanka s telom i poziva na trezveno promišljanje o sopstvenom kraju.
Poput apostola Petra, koji zna da će uskoro „odbaciti telo“, vladika nas poziva da se, dok smo još u telu, potrudimo za ono što je nepropadljivo – za spasenje duše.
Beseda o sećanju na skori rastanak s telom
Mislim da je pravo dokle sam god u ovome tijelu
da vas opominjem, znajući da ću skoro tijelo
svoje odbaciti kao što mi kaza i Gospod naš
Isus Hristos. (II Pet. 1, 13–14)
Evo dobre opomene teloljubcima, koji su zbog tela zaboravili dušu svoju. Telo se mora odbaciti. Ma kako ga skupim držali, ma koliko dragocenosti o njega obesili, ma koliko ga milovali i nežili, mi ga moramo jednoga dana odbaciti.
O kako je silna i istinita ova reč – odbaciti! Kad se duša odvoji od tela, duša odbacuje telo kao nepotrebno. Kad brodolomnici dostignu na dasci do obale, oni izlaze na obalu a dasku odbacuju. Kad grane proleće, zmija skida sa sebe svlak, i odbacuje ga. Kad leptir izleti iz čaure, čaura se odbacuje. Isto se tako i telo odbacuje, kad duša iz njega izađe.
Neupotrebljivo više i beskorisno, čak i štetno za druge ljude, ono se odbacuje od kuće, odbacuje od grada, odbacuje sa sunca i – zariva se duboko u zemlju. Pomislite na ovo, o raskošni i okićeni, oholi i proždrljivi!
No dok je duša u telu, ona treba da iskoristi telo na svoje spasenje pokoravajući se zakonu Božjem i vršeći delo Božje. Vidite li, kako je apostolova duša trudoljubiva! Dok sam god u ovome tijelu, da vas budim opominjanjem.
Taj posao dao mu je Bog, i on hoće do kraja da ga savesno izvrši, pre nego što morade odbaciti telo.
Potrudimo se, braćo, i mi – prvo da primimo apostolsku opomenu, i drugo da i mi opominjemo ostale, sve ostale, kojima dobra želimo.
Žurno se svi primičemo obali onoga sveta, i žurno se približuje čas kada ćemo tela morati odbaciti i s golom dušom pred Sud Božji izaći.
Šta ćemo reći na Sudu Božjem: na kakve smo ciljeve upotrebili u zemnom životu spravu od zemlje, koja se zove telom?
O Gospode Isuse, Sudijo pravedni, upravi um naš da misli o smrti i Sudu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Iskustva vernika i tvrdnje o neobičnim pojavama koje godinama izazivaju pažnju i polemike.
Svetogorski starac opisuje zašto se vera ne gubi odjednom, nego polako, i zašto se povratak ne dešava preko noći, već kroz godine borbe i upornosti.
Kada je 303. godine car Dioklecijan organizovao progon hrišćana, deseti po redu i najveći ikada, svetitelj je podelio imovinu siromašnima i oslobodio svoje robove.
Stariji muškarac iz Ufe mesecima je obijao hramove tražeći novac za osnovne potrebe, a potom se vraćao na ista mesta, pokušavajući da na neobičan način umiri savest i ispravi ono što je učinio
Dok patrijarh carigradski Vartolomej upozorava na nuklearne rizike i posledice rata u Ukrajini, iz Moskve stižu optužbe koje dodatno produbljuju već narušene odnose među crkvenim centrima moći.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Tumačeći reči apostola Pavla, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za utorak 4. sedmice po Vaskrsu ruši uobičajeno shvatanje moći.
U besedi za ponedeljak 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički jasno povlači granicu između spoljašnje pobožnosti i unutrašnjeg preobražaja koji menja srce, misao i čitav pravac čovekovog života.
U besedi za nedelju treće sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Mojseju, Muhamedu i prirodi kao osloncima koje mnogi prihvataju, ali ih stavlja pred potpuno drugačiji sud.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako privlačne ideje i teorije mogu postati prostor u kome čovek gubi sigurnost duhovnog oslonca i ne primećuje trenutak kada se udaljava od onoga što smatra istinom.
Svetogorski starac opisuje zašto se vera ne gubi odjednom, nego polako, i zašto se povratak ne dešava preko noći, već kroz godine borbe i upornosti.
Stariji muškarac iz Ufe mesecima je obijao hramove tražeći novac za osnovne potrebe, a potom se vraćao na ista mesta, pokušavajući da na neobičan način umiri savest i ispravi ono što je učinio
Dok patrijarh carigradski Vartolomej upozorava na nuklearne rizike i posledice rata u Ukrajini, iz Moskve stižu optužbe koje dodatno produbljuju već narušene odnose među crkvenim centrima moći.
Post se ne ukida zbog slave.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U pouci grčke svetiteljke novog vremena krije se jednostavan, ali zahtevan odgovor na to kako se ostaje miran u svetu koji stalno izaziva reakciju.
Jeromonah Serafim Rouz napustio je filozofska lutanja, osnovao manastir u Platini i svojim knjigama oblikovao generacije vernika širom sveta.
U "Srbskom kuvaru" monaha manastira Krušedol čuva se neobična manastirska verzija jela koja spaja krompir, jabuku i beli mrs u ukus koji i danas iznenađuje, a nastala je u danima kada post nije bio strog.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
