Prezviter dr Oliver Subotić podelio je snažno iskustvo sa prisutnima na duhovnoj tribini u Parohijskom domu hrama Svetog Aleksandra Nevskog – kako je, umesto leka iz apoteke, pronašao mir i olakšanje kroz reči iz Svetog pisma.
Na duhovnoj tribini održanoj pod nazivom „Pravoslavna antropologija i medicina – čovek između (iz)lečenja i isceljenja“, u Parohijskom domu hrama Svetog Aleksandra Nevskog, prezviter dr Oliver Subotić podelio je sa prisutnima lično i duboko iskustvo koje pokazuje snagu reči Svetog pisma u životu pravoslavnog hrišćanina – ne samo kao duhovne utehe, već i kao izvora stvarnog unutrašnjeg mira i fizičkog blagostanja.
Govoreći o trenutku kada se suočio sa zdravstvenim problemima, otac Oliver je rekao:
– Povremeno imam tahikardiju, i zbog toga sam se obratio lekarima. Ali kada sam se vratio kući, otvorio sam Sveto pismo i počeo da ga čitam. I dogodilo se nešto neverovatno – puls mi se spustio na pedeset. Potpuno sam se umirio. Reči iz Svetog pisma su sila. One preobražavaju, isceljuju. One su svetlost.
Ovo snažno svedočenje izazvalo je duboko razmišljanje među prisutnima na tribini, koja je bila posvećena sagledavanju čoveka kroz prizmu pravoslavne antropologije i savremene medicine. Otac Oliver nije negirao važnost medicinske pomoći, ali je jasno ukazao na dublju dimenziju čovekove celovitosti – onu duhovnu, bez koje nema istinskog zdravlja.
– A koliko mi danas zaista čitamo Sveto pismo? – upitao je prisutne.
– Čitamo novine, tabloide, portale koji nas zatrpavaju stresom. Mi sami sebi pravimo problem. Zato iz duhovne sfere savetujem, čitajte što više Sveto pismo. Neka vam makar ono donese svetlost.
Njegove reči osvetlile su temeljnu istinu pravoslavne vere – da se čovek ne sastoji samo od tela, već i od duše, i da isceljenje mora obuhvatiti oba aspekta. Dok savremena medicina nudi terapije, pravoslavlje poziva na život u Hristu kao na najdublji oblik isceljenja.
Tribina je još jednom podsetila sve prisutne da duhovni mir i vera imaju konkretne posledice na naše fizičko zdravlje – i da reč Božija, kada se iskreno primi, ima snagu da umiri i najuznemirenije srce.
U vremenu kada je stres sveprisutna bolest savremenog sveta, svedočenje oca Olivera Subotića poziva nas na povratak izvorima svetlosti – na čitanje Svetog pisma, ne kao obaveze, već kao svakodnevnog lekovitog susreta sa Bogom.
Jer, kako reče Gospod: „Reči koje vam govorim – duh su i život su.“ (Jn 6,63)
Nakon što ga je stari sveštenik saslušao poručio mu je šta treba da radi.
Pouka koju treba da primenimo, i na taj način olakšamo sebi um od nepotrebnih opterećenja.
Na duhovnoj tribini „Pred izazovom veštačke inteligencije: pogled iz pravoslavne perspektive“, sveštenik Oliver Subotić otkriva najmračnije zamke digitalne ere i poziva vernike da se probude pre nego što tehnologija preuzme um i dušu.
U svojoj besedi za ponedeljak 8.sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički upozorava na posledice zaobilaženja Boga – i otkriva jedini put do istinske blagodati.
Od tajnog darivanja siromaha i tamničkih godina do morskih oluja i prenosa moštiju u Bari – život ovog svetitelja ispisan je delima koja su nadživela vekove i oblikovala duhovni identitet hišćanskog naroda.
Jedna osobina drži dušu otvorenom za Božji dar, a njeno zanemarivanje donosi unutrašnji nemir.
Dela Predraga Dragovića nisu bila samo slike i skulpture, već svedočanstvo istorije, vere i narodne memorije koja i dalje inspiriše nove generacije.
Na veliki pravoslavni praznik, u hramu Svetog kneza Lazara, Britanci su posle dugog duhovnog puta primili krštenje i prvi put se pričestili.
Svetom Nikoli se mole oni koji su u nevolji, bolesni, siromašni, putnici, kao i svi koji traže pravdu, zaštitu i utehu.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Ovaj citat može nam poslužiti kao savršen momenat utemeljenja. Kao siguran oslonac tj. štaka pri hodu, ako smo duhovno izranjavani.
Do sada je posetio 24 zemlje, a njegov motivacioni govor i predavanja je pratilo više od tri miliona ljudi.
Sveti Alfonsus Liguori - biskup i crkveni učitelj, govorio je: "Ako prihvatimo volju Božiju u svemu, bićemo među najsrećnijim ljudima na zemlji i već ovde ćemo imati predznanje o nebeskom miru.
Svojim pripovedanjem naučila je mnoge da veruju u sebe, da se ne opterećuju mišljenjima drugih i da ne sude drugima, već da u njima prepoznaju ono što je lepo i jedinstveno.
Jedna osobina drži dušu otvorenom za Božji dar, a njeno zanemarivanje donosi unutrašnji nemir.
Dela Predraga Dragovića nisu bila samo slike i skulpture, već svedočanstvo istorije, vere i narodne memorije koja i dalje inspiriše nove generacije.
Dom, koji bi trebalo da bude mesto sigurnosti i mira, za mnoge u današnje vreme postaje prostor stalnog straha, napetosti i neizvesnosti.
U besedi za 28. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva gde zaista počinje zlo i kako duh dobrote vlada svime što postoji.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Artičoke, krompir, šargarepa i mirođija u jelu koje spaja mir monaškog života i svakodnevnu trpezu.
Prema njegovim rečima, pogrešno obeležavanje slave može dovesti do gubitka njenog pravog smisla.
