Do sada je posetio 24 zemlje, a njegov motivacioni govor i predavanja je pratilo više od tri miliona ljudi.
Australijski govornik, srpskog porekla, Nik Vujičić je zbog genetskog poremećaja rođen bez ruku i nogu.
Kao dečak je prošao kroz mnoga iskušenja, da bi sa 17 godina počeo da drži predavanja o problemima sa kojima se susretao. Tada osniva neprofitnu organizaciju "Život bez udova".
Do sada je posetio 24 zemlje, a njegov motivacioni govor i predavanja je pratilo više od tri miliona ljudi.
Prvu knjigu "Živeti slobodno" objavio je 2010. godine, a snimio je i nekoliko dokumentarnih filmova.
Živi u Kaliforniji, sa suprugom i sinom, a o odnosu sa Bogom je rekao sledeće:
- Molio sam se za ruke i noge. Preklinjao sam Boga da mi da ruke i noge. Plakao sam dok ne zaspim, želeći ruke i noge. Zašto? Zato što sam mislio da će sve biti u redu ako ih dobijem. Ali kasnije shvatiš da niko ne ustane ujutru, pogleda svojih deset prstiju na rukama i nogama - ako ih ima i kaže: "Danas ću imati divan dan jer imam ruke i noge." Niko to ne radi, zar ne?
Nesebično deleći svoju mudrost Nik Vujičić poručuje da Isus Hrist treba da bude naš oslanac, budući da sa njim sve prepreke prevazilazimo lako.
- Ne znam zbog čega ti plačeš. Ne znam kroz kakvu bol prolaziš. Ali mogu da ti kažem ovo - bez obzira na to šta se dešava u tvom životu, Bog ima plan za tebe. Isus nije došao da osudi. Došao je da spasi izgubljene. Ponekad se ono za šta se molimo ne ostvari. Da, to je istina. A ako ti neko kaže drugačije, ne govori istinu. Jer, mnogo puta Bog kaže "ne" i ono što želimo se ne desi. Moj otac, na primer, umro je od raka. Molili smo se za isceljenje. Ali ono što je divno u svemu tome jeste veliko pitanje koje Bog postavlja svakome: "Da li mi veruješ? Poslao sam svog sina, Isusa Hrista, da umre na krstu za tvoje grehe. On je sam sebe vaskrsao iz groba. I ja ću vaskrsnuti tebe kada umreš. Naše blago nije ovde na zemlji. Naše pravo blago je na nebu".
Ističe da ako pustimo Isusa u svoje srce mi dobijamo nemerljivu zaštitu i mračne sile nam ne mogu nauditi.
- I dok ne dođe taj dan, Bog kaže: "Biću s tobom. Nosim te kad ne možeš da hodaš. Isceljujem te putem. Možda neću ukloniti svaku tvoju fizičku bol, ali ću ti dati snagu koja ti je potrebna. Moja blagodat ti je dovoljna. Ja sam s tobom. Nikada te neću ostaviti". Možda ti danas Bog upravo to i pita: "Da li si rekao "da" Isusu?". Jer dokle god ne verujemo Bogu svim srcem i dokle god mu ne damo ključeve svoje kuće - a ne da ga držimo samo kao gosta, ništa se ne menja. Jer gost u tvojoj kući nikada ne otvara vrata. A kad đavo pokuca na tvoja vrata, ako ti držiš ključ, pogađaš ko će da ih otvori?
Navodi da Boga treba da molimo da nam da mir u srcu, kako bismo se izdigli od trenutnih trzavica.
- Daj Isusu ključ svog srca. Reci: "Bože, uzmi sve od mene. Uzmi moju slomljenost. Uzmi moj um. Uzmi moje srce. Uzmi moje grehe. Više ne želim da se oslanjam na svoju snagu i svoj razum. Uđi u moj život. Molim Te, promeni me. Oblikuj me." I danas, ako ne znaš da li ideš u raj, hoću da te pozovem da se pomoliš: "Dragi Bože, uđi u moj život. Grešnik sam. Oprosti mi. Promeni me. Ne želim više da grešim. Želim da živim za tebe. Želim da te upoznam. Daj mi veru i pomozi mi da te upoznam kroz Sveto pismo. Pomozi mi da pronađem crkvu i prijatelje koji će mi pomoći na tom putu. Bože, promeni me. Ispuni me svojim Svetim Duhom. Nauči me da se molim i pokaži mi kako da živim, dan po dan. U Isusovo ime, amin.“
BONUS VIDEO: Na Ilindan 2025 vraćena spomen ploča Vladeti Jerotiću na dom u kome je živeo
Svojim pripovedanjem naučila je mnoge da veruju u sebe, da se ne opterećuju mišljenjima drugih i da ne sude drugima, već da u njima prepoznaju ono što je lepo i jedinstveno. Prezviter dr Oliver Subotić podelio je snažno iskustvo sa prisutnima na duhovnoj tribini u Parohijskom domu hrama Svetog Aleksandra Nevskog – kako je, umesto leka iz apoteke, pronašao mir i olakšanje kroz reči iz Svetog pisma. Sveti Alfonsus Liguori - biskup i crkveni učitelj, govorio je: "Ako prihvatimo volju Božiju u svemu, bićemo među najsrećnijim ljudima na zemlji i već ovde ćemo imati predznanje o nebeskom miru. O podmuklom uticaju, koji zavist ima na ljudsku dušu, govorio je i Sveti vladika Nikolaj Velimirović.
Credit: Attila Volgyi / Polaris / Profimedia
Duhovna riznica
15:23 | 08.07.2025
3 SAVETA ČASNE SESTRE (90) KOJA ĆE VAM ULEPŠATI DAN: Olakšajte sebi život uz ove mudre poruke
Duhovna riznica
23:14 | 30.07.2025
KAKO BEZ TABLETA UMIRITI ORGANIZAM I SPUSTITI PULS: Otac Oliver kroz lično iskustvo ukazao na rešenje koje vodi ka brzom smirenju (VIDEO)
Katoličanstvo
06:00 | 03.08.2025
KAD STRES POČNE DA STISKA, SVETAC SAVETUJE DA URADIMO OVO: Sveti Alfonsus nudi rešenje za modernu bolest
Duhovna riznica
19:47 | 01.08.2025
POSLE OVIH REČENICA SA VAŠEG SRCA ĆE POČETI DA SPADA TERET ZAVISTI: Otac Ljuba podsetio na spasonosne poruke velikana
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Na konferenciji „Hrišćansko-socijalna inicijativa“ istaknuto kako lični odnos s Bogom i delatna ljubav mogu menjati svet i osnažiti zajednicu.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Na konferenciji „Hrišćansko-socijalna inicijativa“ istaknuto kako lični odnos s Bogom i delatna ljubav mogu menjati svet i osnažiti zajednicu.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
U besedi za 30. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o veri koja ne skreće pred opasnošću i o čoveku koji ne vodi narod snagom, već potpunim oslanjanjem na Boga.
Veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava kako možemo sačuvati dušu od nevidljivih napada koji vrebaju svakog nepažljivog čoveka.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog proroka Danila po starom kalendaru, dok se po novom proslavlja Sveta mučenica Anisija Solunska. Katolici i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama, dok Jevreji obeležavaju Asarah B’Tevet, dan strogog posta, žalosti i pokajanja.
