Još jedna legenda tvrdi da tokom takve grmljavine ne treba da se krstimo, a ako smo u blizini mesta u koje je udario grom - to mesto dobro pogledamo jer je tu gromom Svetog Ilije pogođen đavo.
Razna su narodna verovanja vezana za praznik Svetog Ilije - Gromovnika, kako ga još u društvu i nazivaju. Jedno od tih verovanja je i da su Ognjena Marija i Sveti Ilija brat i sestra, o čemu smo već pisali.
Prema narodnim verovanjima, Sveti Ilija putuje u vatrenim kolima koja vuku četiri konja iz čijih nozdrva izlazi plamen, dok grmljavina predstavlja tutnjavu njegovih kola po nebu.
Smatra se da Sveti Ilija nije umro, već da je, u svojim plamenim kočijama, uznešen na nebo, što se često prikazuje na prazničnim ikonama.
Ilija Gromovnik dolazi u najtoplije i najsušnije vreme godine. Veruje se da on odlučuje kada će padati kiša, a kada će biti suša, zbog čega je u seoskim područjima običaj da se na Svetog Iliju ne radi u polju ili vinogradu, kako ne bi navukli gnev svetitelja.
Veruje se i da će - ako na dan Svetog Ilije grmi, biti štete na rodovima oraha i lešnika. Postoji izreka "od Svetog Ilije sunce sve milije", što znači da praznik označava kraj letnjih vrućina.
Na pitanje, kako kometariše narodno verovanje vezano za udar groma tj. oluje - na dan Svetog Ilije, sveštenik kaže sledeće:
- Narod svaku pojavu tumači na svoj način, ali to ne znači da je to hrišćanski. To je za mene efemerna pojava, mnogo je bitno kako se ponašamo kao hrišćani i koliko se svojim delovanjem u životu trudimo da budemo bolji ljudi - kratko je prokomentarisao sveštenik za portal religija.rs
Još jedna legenda tvrdi da tokom takve grmljavine ne treba da se krstimo, a ako smo u blizini mesta u koje je udario grom - to mesto dobro pogledamo jer je tu gromom Svetog Ilije pogođen đavo.
Miloš Stojković, teolog, takođe je prokomentarisao ova verovanja za portal religija.rs.
- To je narodno verovanje. Svaki svetitelj - bilo da je to Sveti Ilija ili neko drugi, upućuje nas ka hrišćanskim vrednostima i istinskom Hristovom putu. A da bismo bili na tom putu, moramo biti deo svete liturgije, deo svetog pričešća i deo života unutar Crkve. Ako jesmo deo Crkve, imaćemo iskušenja, ali ćemo svakako i pobeđivati. Kroz vekove, sve je prolazno i nestaje, samo Crkva i Hristov put ostaju večni. U tome je spas pojedinca i čitavog naroda.
Ističe da narod ima potrebu da svakom svecu da nekakav epitet, kako bi ga približio čovečjoj prirodi.
- Ako smo na Hristovom putu, ne treba da se bojimo ni gromova, jer dobijamo i kišu i radost u pravo vreme. Ali ako se odričemo Hrista, nemojmo se čuditi kada naiđu oluje. Gospod nas opominje, ne zato što nas mrzi, već zato što nas voli. To je pravo hrišćansko tumačenje. Narod je kroz vekove naše svetitelje doživljavao na svoj način. Svaki svetitelj ima nešto čega je zaštitnik - njiva, moreplovaca, putnika... Za svakog svetitelja vezali smo neki epitet - i to jeste narodno verovanje. Ali prava suština je da treba da živimo zajedno sa svetiteljima, da sledimo njihov put. Bog traži trud. Ako se trudimo da budemo na pravom putu i ako taj trud dolazi iz čistog srca - za nas nema zime - zaključuje Miloš Stojković.
Aleksandar Bojanić, teolog, takođe je dao kratku izjavu:
- To je narodno verovanje, zato što se Sveti prorok Ilija uzneo u nebesa, ali to uverenje nema teološku utemeljenost. Čisti ostaci paganizma - kratko je prokomentarisao Bojanić.
BONUS VIDEO: Monah Arsenije: Božija ljubav je nešto najbolje od svega što sam okusio!
U duhu prorokove ognjene reči, Sveti Nikolaj Ohridski I Žičkić napisao je stihove posvećene proroku Iliji, sabravši biblijsku silinu, svetootačko tumačenje i narodnu pobožnost u jedno snažno duhovno svedočanstvo.
Svi običaju vezani za proroka Iliju zapravo su potekli iz onoga što su ljudi nekada davno primetili da se dešava u prirodi i to se dalje prenosilo, kaže otac Ivan za portal religija.rs.
U besedi izgovorenoj 2. avgusta 1974. godine u manastiru Ćelije, Prepodobni Justin Ćelijski govorio je o tome zašto je Ilija ognjeni prorok, kako je vaskrsavao mrtve, spalio vodu i zaključao nebo – ali i zašto će se ponovo pojaviti pred drugi dolazak Hristov.
Bogosluženjima u manastiru Svetog Nikolaja u Pribojskoj Banji i manastiru Svetog Ilije na Jabuci kod Prijepolja, praznik je obeležen molitvenim zanosom, pastirskim poukama i porukom nade – Crkva, iako kušana od sveta, ostaje jedinstvena i živa.
Restauracija u rimskoj bazilici Svetog Lorenca dovela je do zvanične istrage, otvorivši pitanje da li sveti prostori smeju da nose obrise savremene politike.
Svetog Timoteja su mučki napali i ubili maskirani neznabošci.
Nakon godina nejasnih sudskih upisa i institucionalnih borbi, federalni sud priznao je istorijsko vlasništvo nad Sabornom crkvom Presvete Bogorodice, što se tumači kao važan signal za rešavanje i drugih otvorenih imovinskih pitanja SPC u BiH.
Na liturgiji u hramu Uspenja Presvete Bogorodice u Mladenovcu, mitropolit šumadijski govorio o borbi sa strastima, smislu posta i pokajanju kao ličnom preokretu, a ne spoljašnjoj navici.
Pravoslavlje uči da čovek nikada nije sam, čak i onda kada mu se čini da je ostavljen od ljudi.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Pravoslavlje uči da čovek nikada nije sam, čak i onda kada mu se čini da je ostavljen od ljudi.
Da biste se oslobodili straha, govorio je otac Teognost, treba imati veru, veru ne samo u Boga, jer i demoni veruju i drhte.
U besedi za utorak Sedmice bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako kroz milosrđe, oproštaj i gradnju mira čovek dotiče božansku istinu i otkriva tajne Raja.
Dok svet često nagrađuje nepravdu, podviznik iz Odese iz 20. veka pokazuje kako čuvanje savesti i hodanje “uskim putem” postaje jedini pravi odgovor na okrutnost života.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Recept sa puterom, jajima i citrusnom kremom bogat po ukusu, namenjen danima mrsne trpeze kada se kolači ne mere izgledom, već osećajem koji ostavljaju za stolom.
Iza kratkog čina koji se svake godine 3. februara obavlja u crkvama stoji priča o svetitelju, njegovom mučeništvu i čudu koje je obeležilo jedan od najneobičnijih običaja hrišćanske tradicije.
U besedi za utorak Sedmice bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako kroz milosrđe, oproštaj i gradnju mira čovek dotiče božansku istinu i otkriva tajne Raja.
