Još jedna legenda tvrdi da tokom takve grmljavine ne treba da se krstimo, a ako smo u blizini mesta u koje je udario grom - to mesto dobro pogledamo jer je tu gromom Svetog Ilije pogođen đavo.
Razna su narodna verovanja vezana za praznik Svetog Ilije - Gromovnika, kako ga još u društvu i nazivaju. Jedno od tih verovanja je i da su Ognjena Marija i Sveti Ilija brat i sestra, o čemu smo već pisali.
Prema narodnim verovanjima, Sveti Ilija putuje u vatrenim kolima koja vuku četiri konja iz čijih nozdrva izlazi plamen, dok grmljavina predstavlja tutnjavu njegovih kola po nebu.
Smatra se da Sveti Ilija nije umro, već da je, u svojim plamenim kočijama, uznešen na nebo, što se često prikazuje na prazničnim ikonama.
Ilija Gromovnik dolazi u najtoplije i najsušnije vreme godine. Veruje se da on odlučuje kada će padati kiša, a kada će biti suša, zbog čega je u seoskim područjima običaj da se na Svetog Iliju ne radi u polju ili vinogradu, kako ne bi navukli gnev svetitelja.
Veruje se i da će - ako na dan Svetog Ilije grmi, biti štete na rodovima oraha i lešnika. Postoji izreka "od Svetog Ilije sunce sve milije", što znači da praznik označava kraj letnjih vrućina.
Na pitanje, kako kometariše narodno verovanje vezano za udar groma tj. oluje - na dan Svetog Ilije, sveštenik kaže sledeće:
- Narod svaku pojavu tumači na svoj način, ali to ne znači da je to hrišćanski. To je za mene efemerna pojava, mnogo je bitno kako se ponašamo kao hrišćani i koliko se svojim delovanjem u životu trudimo da budemo bolji ljudi - kratko je prokomentarisao sveštenik za portal religija.rs
Još jedna legenda tvrdi da tokom takve grmljavine ne treba da se krstimo, a ako smo u blizini mesta u koje je udario grom - to mesto dobro pogledamo jer je tu gromom Svetog Ilije pogođen đavo.
Miloš Stojković, teolog, takođe je prokomentarisao ova verovanja za portal religija.rs.
- To je narodno verovanje. Svaki svetitelj - bilo da je to Sveti Ilija ili neko drugi, upućuje nas ka hrišćanskim vrednostima i istinskom Hristovom putu. A da bismo bili na tom putu, moramo biti deo svete liturgije, deo svetog pričešća i deo života unutar Crkve. Ako jesmo deo Crkve, imaćemo iskušenja, ali ćemo svakako i pobeđivati. Kroz vekove, sve je prolazno i nestaje, samo Crkva i Hristov put ostaju večni. U tome je spas pojedinca i čitavog naroda.
Ističe da narod ima potrebu da svakom svecu da nekakav epitet, kako bi ga približio čovečjoj prirodi.
- Ako smo na Hristovom putu, ne treba da se bojimo ni gromova, jer dobijamo i kišu i radost u pravo vreme. Ali ako se odričemo Hrista, nemojmo se čuditi kada naiđu oluje. Gospod nas opominje, ne zato što nas mrzi, već zato što nas voli. To je pravo hrišćansko tumačenje. Narod je kroz vekove naše svetitelje doživljavao na svoj način. Svaki svetitelj ima nešto čega je zaštitnik - njiva, moreplovaca, putnika... Za svakog svetitelja vezali smo neki epitet - i to jeste narodno verovanje. Ali prava suština je da treba da živimo zajedno sa svetiteljima, da sledimo njihov put. Bog traži trud. Ako se trudimo da budemo na pravom putu i ako taj trud dolazi iz čistog srca - za nas nema zime - zaključuje Miloš Stojković.
Aleksandar Bojanić, teolog, takođe je dao kratku izjavu:
- To je narodno verovanje, zato što se Sveti prorok Ilija uzneo u nebesa, ali to uverenje nema teološku utemeljenost. Čisti ostaci paganizma - kratko je prokomentarisao Bojanić.
BONUS VIDEO: Monah Arsenije: Božija ljubav je nešto najbolje od svega što sam okusio!
U duhu prorokove ognjene reči, Sveti Nikolaj Ohridski I Žičkić napisao je stihove posvećene proroku Iliji, sabravši biblijsku silinu, svetootačko tumačenje i narodnu pobožnost u jedno snažno duhovno svedočanstvo.
Svi običaju vezani za proroka Iliju zapravo su potekli iz onoga što su ljudi nekada davno primetili da se dešava u prirodi i to se dalje prenosilo, kaže otac Ivan za portal religija.rs.
U besedi izgovorenoj 2. avgusta 1974. godine u manastiru Ćelije, Prepodobni Justin Ćelijski govorio je o tome zašto je Ilija ognjeni prorok, kako je vaskrsavao mrtve, spalio vodu i zaključao nebo – ali i zašto će se ponovo pojaviti pred drugi dolazak Hristov.
Bogosluženjima u manastiru Svetog Nikolaja u Pribojskoj Banji i manastiru Svetog Ilije na Jabuci kod Prijepolja, praznik je obeležen molitvenim zanosom, pastirskim poukama i porukom nade – Crkva, iako kušana od sveta, ostaje jedinstvena i živa.
Sveštenički čin primio je 1981. godine u manastiru Kovilju, a tokom službe bio je paroh u više mesta Eparhije bačke.
Bio je rimski oficir, a potom je postao episkop i propovedao Jevanđelje među neznabošcima, uprkos progonima i stradanjima.
Med, slad, suve šljive i orasi spojeni su u starinsku poslasticu koja se vezuje za Trojice-Sergijevu lavru i grad Sergijev Posad.
Pouka velikog svetitelja govori zašto bliskost lako preraste u očekivanje i kako ljubav može da bude pravi temelj odnosa.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Stroge zabrane isplovljavanja blokiraju ulazak u glavne luke, dok mala alternativa u Jerisosu prima tek nekoliko desetina ljudi, ostavljajući hodočasnike iz sveta i Grčke razočarane i bez rešenja.
Olujni vetar u severnom Egeju zaustavio sve hidroglisere i poremetio planove vernika iz Grčke, Kipra, Rumunije i Srbije koji su želeli da se poklone svetinjama Atosa.
Pouka velikog svetitelja govori zašto bliskost lako preraste u očekivanje i kako ljubav može da bude pravi temelj odnosa.
U društvu, u kojem je Isus živeo, udarac nije uvek bio samo fizički čin, objašnjava otac Bane.
U besedi za petak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega čovekov unutrašnji rast zavisi od onoga čime ispunjava svoje srce i kakvu ulogu u tome ima Hristos.
Veliki srpski duhovnik 20. veka govorio je o trenucima kada čovek više ne razume zašto mu se teškoće događaju i kako upravo tada može da sačuva poverenje u Gospoda.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U društvu, u kojem je Isus živeo, udarac nije uvek bio samo fizički čin, objašnjava otac Bane.
U besedi za petak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega čovekov unutrašnji rast zavisi od onoga čime ispunjava svoje srce i kakvu ulogu u tome ima Hristos.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Avtonoma po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Prepodobna Eufrosina Aleksandrijska i Prepodobni Sergije Radonješki. Katolička crkva obeležava Svetog Kleofasa, dok Jevreji večeras dočekuju Sukot, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
