Još jedna legenda tvrdi da tokom takve grmljavine ne treba da se krstimo, a ako smo u blizini mesta u koje je udario grom - to mesto dobro pogledamo jer je tu gromom Svetog Ilije pogođen đavo.
Razna su narodna verovanja vezana za praznik Svetog Ilije - Gromovnika, kako ga još u društvu i nazivaju. Jedno od tih verovanja je i da su Ognjena Marija i Sveti Ilija brat i sestra, o čemu smo već pisali.
Prema narodnim verovanjima, Sveti Ilija putuje u vatrenim kolima koja vuku četiri konja iz čijih nozdrva izlazi plamen, dok grmljavina predstavlja tutnjavu njegovih kola po nebu.
Smatra se da Sveti Ilija nije umro, već da je, u svojim plamenim kočijama, uznešen na nebo, što se često prikazuje na prazničnim ikonama.
Ilija Gromovnik dolazi u najtoplije i najsušnije vreme godine. Veruje se da on odlučuje kada će padati kiša, a kada će biti suša, zbog čega je u seoskim područjima običaj da se na Svetog Iliju ne radi u polju ili vinogradu, kako ne bi navukli gnev svetitelja.
Veruje se i da će - ako na dan Svetog Ilije grmi, biti štete na rodovima oraha i lešnika. Postoji izreka "od Svetog Ilije sunce sve milije", što znači da praznik označava kraj letnjih vrućina.
Na pitanje, kako kometariše narodno verovanje vezano za udar groma tj. oluje - na dan Svetog Ilije, sveštenik kaže sledeće:
- Narod svaku pojavu tumači na svoj način, ali to ne znači da je to hrišćanski. To je za mene efemerna pojava, mnogo je bitno kako se ponašamo kao hrišćani i koliko se svojim delovanjem u životu trudimo da budemo bolji ljudi - kratko je prokomentarisao sveštenik za portal religija.rs
Još jedna legenda tvrdi da tokom takve grmljavine ne treba da se krstimo, a ako smo u blizini mesta u koje je udario grom - to mesto dobro pogledamo jer je tu gromom Svetog Ilije pogođen đavo.
Miloš Stojković, teolog, takođe je prokomentarisao ova verovanja za portal religija.rs.
- To je narodno verovanje. Svaki svetitelj - bilo da je to Sveti Ilija ili neko drugi, upućuje nas ka hrišćanskim vrednostima i istinskom Hristovom putu. A da bismo bili na tom putu, moramo biti deo svete liturgije, deo svetog pričešća i deo života unutar Crkve. Ako jesmo deo Crkve, imaćemo iskušenja, ali ćemo svakako i pobeđivati. Kroz vekove, sve je prolazno i nestaje, samo Crkva i Hristov put ostaju večni. U tome je spas pojedinca i čitavog naroda.
Ističe da narod ima potrebu da svakom svecu da nekakav epitet, kako bi ga približio čovečjoj prirodi.
- Ako smo na Hristovom putu, ne treba da se bojimo ni gromova, jer dobijamo i kišu i radost u pravo vreme. Ali ako se odričemo Hrista, nemojmo se čuditi kada naiđu oluje. Gospod nas opominje, ne zato što nas mrzi, već zato što nas voli. To je pravo hrišćansko tumačenje. Narod je kroz vekove naše svetitelje doživljavao na svoj način. Svaki svetitelj ima nešto čega je zaštitnik - njiva, moreplovaca, putnika... Za svakog svetitelja vezali smo neki epitet - i to jeste narodno verovanje. Ali prava suština je da treba da živimo zajedno sa svetiteljima, da sledimo njihov put. Bog traži trud. Ako se trudimo da budemo na pravom putu i ako taj trud dolazi iz čistog srca - za nas nema zime - zaključuje Miloš Stojković.
Aleksandar Bojanić, teolog, takođe je dao kratku izjavu:
- To je narodno verovanje, zato što se Sveti prorok Ilija uzneo u nebesa, ali to uverenje nema teološku utemeljenost. Čisti ostaci paganizma - kratko je prokomentarisao Bojanić.
BONUS VIDEO: Monah Arsenije: Božija ljubav je nešto najbolje od svega što sam okusio!
U duhu prorokove ognjene reči, Sveti Nikolaj Ohridski I Žičkić napisao je stihove posvećene proroku Iliji, sabravši biblijsku silinu, svetootačko tumačenje i narodnu pobožnost u jedno snažno duhovno svedočanstvo.
Svi običaju vezani za proroka Iliju zapravo su potekli iz onoga što su ljudi nekada davno primetili da se dešava u prirodi i to se dalje prenosilo, kaže otac Ivan za portal religija.rs.
U besedi izgovorenoj 2. avgusta 1974. godine u manastiru Ćelije, Prepodobni Justin Ćelijski govorio je o tome zašto je Ilija ognjeni prorok, kako je vaskrsavao mrtve, spalio vodu i zaključao nebo – ali i zašto će se ponovo pojaviti pred drugi dolazak Hristov.
Bogosluženjima u manastiru Svetog Nikolaja u Pribojskoj Banji i manastiru Svetog Ilije na Jabuci kod Prijepolja, praznik je obeležen molitvenim zanosom, pastirskim poukama i porukom nade – Crkva, iako kušana od sveta, ostaje jedinstvena i živa.
Kada čovek srce ispuni poverenjem u Boga, tada i ono što izgleda nepodnošljivo dobija sasvim drugačiji smisao.
Spoj pržene ribe, paradajza, paprike i belog vina krije se u receptu iz "Pravoslavnog posnog kuvara" Nade Marković.
Većina ga je videla bezbroj puta na ikonama, kupolama i bogoslužbenim predmetima, ali retko ko zna kako je ovaj drevni simbol postao jedno od najvažnijih znamenja pravoslavlja.
U besedi za subotu 4. sedmice po Duhovima, Sveti Vladika Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na razliku između prolazne slave i one koja dolazi od Boga.
Probajte kečigu u vinu po receptu iz "Pravoslavnog posnog kuvara", pročitajte kratke jutarnje molitve i pouku Svetog Filareta Moskovskog.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Kada čovek srce ispuni poverenjem u Boga, tada i ono što izgleda nepodnošljivo dobija sasvim drugačiji smisao.
Većina ga je videla bezbroj puta na ikonama, kupolama i bogoslužbenim predmetima, ali retko ko zna kako je ovaj drevni simbol postao jedno od najvažnijih znamenja pravoslavlja.
U besedi za subotu 4. sedmice po Duhovima, Sveti Vladika Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na razliku između prolazne slave i one koja dolazi od Boga.
Probajte kečigu u vinu po receptu iz "Pravoslavnog posnog kuvara", pročitajte kratke jutarnje molitve i pouku Svetog Filareta Moskovskog.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Raketa američkog PVO sistema "patriot" pogodila je kompleks Kijevsko-pečerske lavre, tvrdi Ministarstvo odbrane Rusije.
Pravoslavni vernici čvrsto veruju da mošti svetaca u Kijevsko-pečerskoj lavri imaju snažno isceljujuće dejstvo.
Svetiteljka je govorila o vremenu velikih nevolja, mogućem svetskom ratu i moralnom posrnuću ljudi, ali je njena najvažnija poruka bila da se čovek spasava ljubavlju, smirenjem, trpljenjem i čvrstom verom u Boga.
Društvene mreže, pa i neki sajtovi, puni su „pravila“ koja se predstavljaju kao pravoslavna tradicija. Otkud toliko zabrana, zašto ih ljudi prihvataju kao istinu i šta zapravo poručuje Crkva o postu, praznicima i hrani?
Nešad Durmić iz susednog sela podržao je podizanje pravoslavne crkve brvnare u Priboju, a njegov gest postao je primer dobrosusedstva, poštovanja i pomoći koja prevazilazi verske razlike.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
