Predsednik MZ i istoimenog sela Gornje Luge u Andrijevici Božo Ćulafić.odlučio da s meštanima sela sagradi crkvu i da na taj način zaustavi nedaće koje godinama zavijaju u crno Gornje Luge.
"Vera nije tek uverenje u to da postoji neka viša sila koja upravlja svetom, već je vera iznad svega i, pre svega, jeste odnos i jeste zajednica", rekao je patrijarh Porfirije, a time se vodi i predsednik Mesne zajednice i istoimenog sela Gornje Luge u Andrijevici Božo Ćulafić.
On je odlučio da s meštanima sela sagradi crkvu i da na taj način zaustavi nesreće koje godinama, kako kaže, zavijaju u crno Gornje Luge
- Rođen sam ovde u dolini Lima, selo Gornje Luge, i veliki deo života sam proveo u inostranstvu, kada sam se vratio, odlučio sam da u selu sagradim crkvu. Od balkanskih ratova pa naovamo naš kraj zadesile su velike tragedije i to je bio jedan od razloga zašto sam se odlučio na ovaj potez - kazao je Ćulafić.
Dugačak je put od ideje do realizacije, a Božo ističe da mu je najbitnije to što su dobili blagoslov od patrijarha.
- Našem selu je nedostajala samo naša pravoslavna srpska crkva, sagradili smo mesnu zajednicu, sredili puteve, napravili mesni dom, uradili kapelu... Ostalo je bilo samo da nam naša Srpska pravoslavna crkva, uz blagoslov patrijarha, da dozvolu da sagradimo Crkvu Svetog preobraženja Gospodnjeg, to je 19. avgust, što smo, na kraju, i dobili. Ispričao sam to našem sveštenstvu i mitropolitu Metodiju, koji je odmah sve dobro razumeo. Rekao sam u jednom svom govoru da želim da se svi preobrazimo, da budemo bolji ljudi, da nam svima bude bolje - istakao je naš sagovornik i dodao:
- Posebno jer je u našem kraju preko 200 mladih izgubilo život od balkanskih ratova, zatim su dva rođena brata nastradala, a nedavno je jedan mladi dečko stradao u požaru. Sve te tragedije su me podstakle da tražim blagoslov da sagradimo crkvu i na kraju sam ga dobio. Želim da na taj način prekinem niz loših stvari koje su nas zadesile, da se čuje zvono u našem selu, da se paroh naš moli svakog dana, imam veru u našu Srpsku pravoslavnu crkvu da nam bude bolje.
Ćulafić poručuje da je novac prikupljen i da izgradnja može da počne:
- Sada smo u fazi priprema, nadam se da ćemo uskoro početi sa gradnjom. Imanje je prevedeno na mitropoliju crnogorsko-primorsku, finansije su obezbeđene, tako da više nema prepreka. Takođe, ako neko želi dodatno da donira novac, može to da učini preko sajta Crkve Svetog preobraženja Gospodnjeg.
Pre početka gradnje svetinje Božo je postavio čak šest krstova u svom kraju.
- Na steni Jerinja glava postavio sam krst na crkvištu. Osveštao ga je sveštenik Milenko Ralević. Postavljen je na 1.700 metara nadmorske visine. Nije to sve, postavili smo i jedan na Piševu, ali i na ulazu u selo u dolini Lima. Takođe i na planini Zeletin, gde je Karađorđe delio svoje barjake, tu se prolila srpska krv, a kaže se: "Od Čakora do Previje nema zemlje krvavije" - zaključuje Ćulafić.
BONUS VIDEO: Na Ilindan 2025 vraćena spomen ploča Vladeti Jerotiću na dom u kome je živeo
Patrijarh Porfirije je načalstvovao 27. jula 2025. godine svetom liturgijom u crkvi Svetog arhangela Gavrila u Beogradu.
Dok ih mnogi doživljavaju kao kaznu, nesreću ili nepravdu, crkveno učenje nas poziva da na iskušenja gledamo drugačijim očima – kao na neophodan put duhovnog sazrevanja.
Srpska pravoslavna crkva oštro demantuje spekulacije o učešću u pregovorima o statusu Kosova i Metohije i upozorava na manipulacije koje dolaze iz istih centara koji teže slabljenju Crkve i srpskog naroda.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da je reč o protivpravnoj i opasnoj odluci jednonacionalnog suda i pozvao vernike i verske vođe širom regiona na molitvu i odbranu mira, pravde i srpskog identiteta u Bosni i Hercegovini
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 10. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Nekada se kuvao bez mnogo komplikovanja, od namirnica koje su bile pri ruci, a upravo spoj povrća, začina i kremastog završetka daje mu poseban karakter.
U vreme cara Prova Trofim i Savatije odbili su da učestvuju u obredu posvećenom Apolonu, dok je senator Dorimedont zbog svoje vere podelio njihovo stradanje.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Episkop Jerotej je u svom pozdravnom slovu zahvalio arhijerejima, sveštenstvu, sestrinstvu manastira, gostima i vernom narodu na radosti evharistijskog sabranja, a prazničnu besedu "proizneo" je vladika Heruvim.
Na jednom zapisu vidi se prilazak naoružanih uniformisanih lica, dok drugi beleži demoliranje ikonostasa i pucanje u svetinju.
Ono što ovu crkvu čini posebnom jeste veličanstveni drveni ikonostas iz 18. veka.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
