Ovo narod veruje od pamtiveka, a nikada nije bilo tačno: svetac je iz Starog zaveta, a svetica iz vremena Rimskog carstva. Njih ne spajaju krvne veze, već samo narodna mašta i mitski strah od groma i ognja.
U srpskom narodu duboko je ukorenjeno verovanje da su Sveti Ilija i Ognjena Marija brat i sestra – dvoje nebeskih bića koja zajedno upravljaju gromovima, olujama i vatrom. Dok Ilija „bije gromovima“, Marija „pali ognjem“, pa se njihovi praznici, koji se obeležavaju s razmakom od samo tri dana (30. jul i 2. avgust), posmatraju kao nebeski duet strogih kazni i zaštita.
Međutim, kada se zaviri u istoriju i crkveno predanje, postaje jasno da su oni razdvojeni ne samo u značenju – već i u vremenu.
Sveti Ilija – prorok iz Starog zaveta, živeo pre Hrista
Sveti Ilija Tespitski bio je veliki prorok koji je živeo u Izraelu u 9. veku pre Hrista, za vreme cara Ahava. Njegovo ime i delo zapisani su u Starom zavetu, a poznat je po žarkoj veri, borbi protiv idolopoklonstva i čudesnom uznošenju na nebo u ognjenim kolima.
U Pravoslavnoj crkvi poštuje se kao prorok i preteča drugog dolaska Hristovog, a njegov praznik – Ilindan – obeležava se 2. avgusta (po novom kalendaru).
Ognjena Marija – hrišćanska mučenica iz 3. veka
Za razliku od Ilije, Ognjena Marija nije mitsko biće niti sestra iz svetopisamskih vremena, već stvarna hrišćanska svetiteljka – Sveta velikomučenica Marina iz Antiohije.
Živela je u 3. veku posle Hrista, u vreme cara Dioklecijana, kada su hrišćani stradali zbog vere. Marina je, odbivši da se odrekne Hrista, bila izložena ognjenim mukama i posečena mačem – što je u narodu stvorilo sliku svetiteljke povezane s vatrom.
Upravo zbog toga dobila je nadimak Ognjena, a njen praznik, 30. jula, do danas nosi snažnu simboliku – ne pali se vatra, ne radi se u polju, ne izlazi se iz kuće.
Hiljadu godina razlike – ključni dokaz
Kada se uporede biografije ova dva svetitelja, uviđa se da između njih postoji vremenski razmak od više od hiljadu godina: Sveti Ilija – oko 850. godine pre nove ere, a Sveta Marina (Ognjena Marija) – oko 290. godine nove ere.
Dakle, ne samo da nisu mogli biti brat i sestra, već nisu ni živeli u istoj epohi, niti su poticali iz iste civilizacije. Ilija je prorok iz jevrejskog naroda, dok je Marina mučenica iz paganske Antiohije koja je primila hrišćanstvo.
Crkva ih slavi kao pojedinačne ličnosti, svaki sa svojom istorijskom i duhovnom misijom – ali nikada zajedno, niti u porodičnom odnosu.
Kako je nastalo narodno verovanje?
Ova pogrešna predstava o „ognjenim rođenim“ potiče iz predhrišćanskih arhetipova. U slovenskoj mitologiji postojala su božanstva koja su upravljala gromom i vatrom – Perun i njegova sestra ili supruga. Prihvatanjem hrišćanstva, ti mitski elementi preneti su na hrišćanske svetitelje, koji su im bili slični po simbolici.
Tako je Sveti Ilija nasledio osobine Peruna, dok je Sveta Marina dobila ulogu „ženske sile vatre“. Narod je, prirodno, tražio vezu među njima – i izmislio srodstvo koje nikada nije postojalo.
Narodno poštovanje i crkveno učenje – dva sveta
Iako Crkva ne potvrđuje verovanje da su Ognjena Marija i Sveti Ilija brat i sestra, poštuje narodnu pobožnost, kao izraz duhovne potrebe da se sve sile neba objasne i obože. Zato sveštenici često ukazuju na razliku između predanja naroda i vere Crkve, pozivajući vernike da praznike proslavljaju u molitvi, a ne u strahu.
Sveti Ilija i Sveta Marina dele sličnu simboliku – oganj, silu, pravdu. Ali ne dele krv. Ne dele vreme. Ne dele poreklo. Njihovo „srodstvo" postoji samo u narodnoj svesti, u pričama koje su pokušavale da objasne prirodne pojave kroz likove svetaca.
Zato je važno znati: Ilija gromom, Marina ognjem – ali brat i sestra nisu.
Iako ih ne vidimo, prisutni su u svakom važnom trenutku — od stvaranja sveta do naših ličnih borbi, a sveštenik na jednostavan način osvetljava njihovu pravu ulogu.
Na dan Sabora arhangela Gavrila, sabralo se sve — i narod, i molitva, i nebeski mir. Manastir Kovilj, obnovljen u slavi i ljubavi, postao je svedok kako vera obnavlja i dušu i svetinju.
Dvojica mitropolita, sveštenstvo i vernici iz više eparhija proslavili su slavu svetinje u kojoj vekovima zrači sila Imena Hristovog i isceljuju se ranjene duše.
Jedna ruka Svete Marine nalazi se u manastiru Vatopedu na Svetoj Gori.
Sveti Emilijan je bio jedan od prvih slovenskih hrišćanskih svetitelja i mučenika rimskog perioda.
Prezviter dr Oliver Subotić podelio je snažno iskustvo sa prisutnima na duhovnoj tribini u Parohijskom domu hrama Svetog Aleksandra Nevskog – kako je, umesto leka iz apoteke, pronašao mir i olakšanje kroz reči iz Svetog pisma.
U drugom delu ekskluzivnog intervjua za religija.rs, starešina manastira Svetih arhangela govori o godinama borbe bez mržnje, o veri koja ne traži osvetu, već snagu za oproštaj, i otkriva zašto Srbi na Kosovu nisu zaboravili ko su – ni kome pripadaju.
Posle potresa jačine 8,8 stepeni i razornih talasa koji su pogodili Kamčatku i Kurilska ostrva, naučnici upozoravaju na mogući još jači zemljotres u narednih 30 dana, dok Ruska Pravoslavna Crkva spasava monahe i svetinje iz poplavljenih hramova.
Kad je odbio zadatak da obnovi razoreni manastir, jeromonah Kiprijan nije ni slutio da će iste noći doživeti susret sa Svetom Marinom, koja će mu preneti poruku s neba i otkriti izvor vode „za ceo Andros“.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Bez jaja i putera, a pun bogatog ukusa – isprobajte jednostavan kolač koji donosi mir, radost i nežnu slast u dane posta na ulju.
Kad je odbio zadatak da obnovi razoreni manastir, jeromonah Kiprijan nije ni slutio da će iste noći doživeti susret sa Svetom Marinom, koja će mu preneti poruku s neba i otkriti izvor vode „za ceo Andros“.
Sveta Marina rođena je krajem trećeg veka tokom vladavine cara Dioklecijana u Južnoj Anadoliji, u Antiohiji.
Sveta mučenica Marina, koja je među narodom poznata kao Ognjena Marija, ubraja se među velike hrišćanske svetice, a njen dan je u crkvenom kalendaru označen crnim slovom, što govori o posebnom poštovanju koje joj se ukazuje.
U duhovnoj pesmi koja plamti kao sama vera mučenice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opevao je duhovnu snagu ove svetiteljke – kao primer nepokolebljive ljubavi prema Hristu i trijumfa nad zlom kroz molitvu i trpljenje.
Sveti Emilijan je bio jedan od prvih slovenskih hrišćanskih svetitelja i mučenika rimskog perioda.
Sveta Marina rođena je krajem trećeg veka tokom vladavine cara Dioklecijana u Južnoj Anadoliji, u Antiohiji.
Jedna ruka Svete Marine nalazi se u manastiru Vatopedu na Svetoj Gori.
Posle teških mučenja, pri kojima im je anđeo Božji ublažavao bol, svi biše mačem posečeni, najpre sveštenici i satrudnici Atinogenovi, a potom i sam Atinogen.
Prezviter dr Oliver Subotić podelio je snažno iskustvo sa prisutnima na duhovnoj tribini u Parohijskom domu hrama Svetog Aleksandra Nevskog – kako je, umesto leka iz apoteke, pronašao mir i olakšanje kroz reči iz Svetog pisma.
U drugom delu ekskluzivnog intervjua za religija.rs, starešina manastira Svetih arhangela govori o godinama borbe bez mržnje, o veri koja ne traži osvetu, već snagu za oproštaj, i otkriva zašto Srbi na Kosovu nisu zaboravili ko su – ni kome pripadaju.
Sveta Marina rođena je krajem trećeg veka tokom vladavine cara Dioklecijana u Južnoj Anadoliji, u Antiohiji.
U ekskluzivnom intervjuu, starešina manastira Svetih arhangela kod Prizrena govori o duhovnoj snazi, teškim iskušenjima i rastućem značaju manastira za Srbe na Kosovu i Metohiji.
Ovo narod veruje od pamtiveka, a nikada nije bilo tačno: svetac je iz Starog zaveta, a svetica iz vremena Rimskog carstva. Njih ne spajaju krvne veze, već samo narodna mašta i mitski strah od groma i ognja.
Takođe, snimak prikazuje preplašene stanovnike kako izlaze iz svojih domova na ulice, dok stakla na okolnim zgradama podrhtavaju.
U besedi za sredu 8. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da istina nije sezonska stvar – ona se mora čuti, primiti i ponovo slušati, baš kao što se svakoga dana ore zemlja, ide putem i jede hleb. Bez tog ritma, duša ostaje prazna.
