U duhovnoj pesmi koja plamti kao sama vera mučenice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opevao je duhovnu snagu ove svetiteljke – kao primer nepokolebljive ljubavi prema Hristu i trijumfa nad zlom kroz molitvu i trpljenje.
U dubokom prožimanju vere i pesničkog nadahnuća, Sveti vladika Nikolaj Velimirović ostavio je snažno svedočanstvo o duhovnom podvigu Svete Marine – mučenice koja je u narodu poznata kao Ognjena Marija. Njegova pesma o njoj nije samo poetska obrada njenog stradanja, već uzvišena molitva u stihu, isklesana iz duhovnog ognja koji je sagorevao sve što nije bilo dostojno Carstva nebeskog.
Kroz stihove u kojima Sveta Marina govori Hristu u trenutku najtežeg stradanja, vladika Nikolaj ne prikazuje samo istorijsku scenu, već arhetipski čin predanosti. Ona se ne moli za oslobođenje od muka, već da bude osnažena da ih podnese. Njena molitva nije krik očajanja, već tih, postojan glas mučeničke vere:
„Budi blizu mene, snago mučenika,
U ovoj pesmi Sveta mučenica Marina je „kao ovca pred gladnim vucima“, „kao riba bedna, mrežom uhvaćena“, ali njena slabost pred svetom jeste upravo njena snaga pred Bogom. U tome se ogleda pravoslavno shvatanje mučeništva – ne kao poraza, već kao najvišeg oblika pobede kroz Hrista.
Pesma se završava molitvenim usklikom koji bi mogao biti i epitaf svakog hrišćanskog mučenika:
„Na svemu Ti hvala, Gospode i Spase,
Što svakom pomažeš, ko u Te uzda se.“
Ovi stihovi vladike Nikolaja nisu samo pesma o jednoj svetiteljki – oni su putokaz svakome ko trpi, svakome ko veruje, svakome ko se nada u Boga i u Njegovu pravdu. U vremenu kada se istina često zamenjuje za korist, a vera za kompromis, pesma o Ognjenoj Mariji podseća da najčistija svetlost izbija iz tame stradanja.
Marina se sveta Gospodu moljaše,
I suzama toplim molitvu jačaše:
– Gospode Isuse, Bože moj i Spase,
Ti svakom pomažeš, ko u Te uzda se.
Budi blizu mene, blizu moje duše,
Kad neverni počnu telo mi da ruše,
Budi blizu mene, snago mučenika,
Da podnesem muke bez straha i krika.
Kao ovca stojim pred gladnim vucima,
K’o samotna ptica pred mnogim lovcima,
Kao riba bedna, mrežom uhvaćena –
No ja u Te gledam, Gospode spasenja!
Nek rastržu telo k’o jevtinu vreću,
Ja se Tebe, Hriste, otkazati neću;
Volim muke s Tobom no sve trule slasti,
Ja se klanjam, Spase, samo Tvojoj vlasti.
Pobedniče smrti, đavola i ada,
Kroza me ponovi te pobede sada!
Na svemu Ti hvala, Gospode i Spase,
Što svakom pomažeš, ko u Te uzda se.
U narodu je Ognjena Marija poštovana s posebnim strahopoštovanjem. Vladika Nikolaj tom verovanju daje dubinu: oganj Ognjene Marije nije oganj kazne, već oganj očišćenja i vere.
Njegova pesma je istovremeno i ikona u reči – pred njom se ne staje samo da bi se pročitala, već da bi se, kao pred svetinjom, zastalo i pomolilo. Ona je plamen koji greje, a ne sagoreva, koji vodi, a ne zaslepljuje. Plamen mučeničke ljubavi.
Ova kratka molitva Presvetoj Bogorodici i Gospodu Isusu Hristu smiruje srce i donosi nadu u teškim trenucima – pročitajte je u celosti.
Ruska novinarka Aleksandra Gripas otkriva kako joj je molitva, iako tada još nije bila krštena, spasla ćerku od sigurne smrti i zauvek promenila njen život i veru.
Jedna ruka Svete Marine nalazi se u manastiru Vatopedu na Svetoj Gori.
Ovo narod veruje od pamtiveka, a nikada nije bilo tačno: svetac je iz Starog zaveta, a svetica iz vremena Rimskog carstva. Njih ne spajaju krvne veze, već samo narodna mašta i mitski strah od groma i ognja.
U svetinji pored Dunava, gde su vekovima ćutale monaške molitve, postrig monaha Nestora označio je novo poglavlje u istoriji ovog drevnog manastirskog kompleksa.
Ma koliko čovek verovao, smrt je teška za svakoga i izaziva veliku tugu.
Đavo ne može stvoriti ništa novo, ali može iskriviti dobro koje je Bog stvorio.
Starinski recept iz vremena kada domaćice pravile đakonije isključivo od prirodnih sastojaka – kremasti sir, mirisna mirođija i nežna šargarepa spajaju se u predjelo koje oduševljava i oči i nepca, idealno za porodicu i goste.
Dar Gruzijske pravoslavne crkve dočekan je uz molitvu i svečanu liturgiju, spajajući dve pravoslavne zemlje u jedinstvu vere i blagoslova.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
U duhu prorokove ognjene reči, Sveti Nikolaj Ohridski I Žičkić napisao je stihove posvećene proroku Iliji, sabravši biblijsku silinu, svetootačko tumačenje i narodnu pobožnost u jedno snažno duhovno svedočanstvo.
Kad je odbio zadatak da obnovi razoreni manastir, jeromonah Kiprijan nije ni slutio da će iste noći doživeti susret sa Svetom Marinom, koja će mu preneti poruku s neba i otkriti izvor vode „za ceo Andros“.
Sveta Marina rođena je krajem trećeg veka tokom vladavine cara Dioklecijana u Južnoj Anadoliji, u Antiohiji.
Sveta mučenica Marina, koja je među narodom poznata kao Ognjena Marija, ubraja se među velike hrišćanske svetice, a njen dan je u crkvenom kalendaru označen crnim slovom, što govori o posebnom poštovanju koje joj se ukazuje.
Ma koliko čovek verovao, smrt je teška za svakoga i izaziva veliku tugu.
Đavo ne može stvoriti ništa novo, ali može iskriviti dobro koje je Bog stvorio.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 22. Ponedeljak po Duhovima govori o snazi koja nadilazi vreme i prostor, i o jeziku koji prenosi ljubav, radost i unutrašnju svetlost.
Pouke omiljenog patrijarha srpskog nisu bile uputstva, već životni primer – tiha istina koja nas i danas podseća da vera ne živi u propovedi, već u svakodnevnom hodu i ličnom svedočanstvu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 22. Ponedeljak po Duhovima govori o snazi koja nadilazi vreme i prostor, i o jeziku koji prenosi ljubav, radost i unutrašnju svetlost.
Pouke omiljenog patrijarha srpskog nisu bile uputstva, već životni primer – tiha istina koja nas i danas podseća da vera ne živi u propovedi, već u svakodnevnom hodu i ličnom svedočanstvu.
Još od prvih hrišćanskih vekova, večernje označava tihu i svečanu pripremu duše za novi liturgijski dan.
