O podmuklom uticaju, koji zavist ima na ljudsku dušu, govorio je i Sveti vladika Nikolaj Velimirović.
Otac Ljuba Ranković, podelio je važnu poruku sa brojnim vernicima - koji ga prate i na društvenoj mreži Instagram.
Postavio je važno pitanje svojim pratiocima, a onda dao i odgovor na njega citirajući velikane, koji su prepoznali težninu tematike - koja je bila povod njegovog obraćanja.
- Koji greh čini čoveka đavolom? Odgovor je - zavist. Sveti Vasilije Veliki piše: "Može li šta biti pogubnije od te bolesti - od zavisti, to je pustošenje života, skrnavljenje prirode, mržnja prema onome što nam je dato od Boga, protivljenje Bogu nesnosno zlo, nauk zmji, demonski pronalazak, iščadije neprijatelja, zaruke adskih muka."
Potom se otac Ljuba osvrnuo na poruku, koju nam je ostavio Sveti Jovan Zlatousti.
- A Sveti Jovan Zlatousti veli sledeće: "Zavist čoveka čini đavolom, divljim demonom, tako se zbilo i prvo ubistvo u raju - kada je Kajin ubio Avelja."
Podsetio je da je o zavisti govorila i književnica Isidora Sekulić.
- A mudra Isidora Sekulić sažela je to u poučnu sentencu: "Ono što ja nemam nije nešto što drugi ima - nego ono što meni nije dato."
Za kraj otac Ljuba poručuje samo jedno:
- Čuvajte se zavisti - adske zmije.
O podmuklom uticaju, koji zavist ima na ljudsku dušu, govorio je i Sveti vladika Nikolaj Velimirović.
"Zavidi li lekar bolesniku? Ne zavidi. Ni pravednik ne zavidi grešniku. Ako ne znaš da li si pravedan, ispitaj srce svoje: da li zavidiš grešniku? Ako zavidiš, onda nisi pravednik; ako ne zavidiš - onda se raduj, pravedniče Božji. Bolesnik bolesniku može zavideti; bolesnik zdravom može zavideti - ali zdrav bolesnome ne zavidi. Ni pravedan grešnom ne zavidi. Lekar poznaje smrtonosnu bolest kod svog bolesnika i, znajući to, sažaljeva ga - a ne zavidi mu. I pravednik poznaje bolest greha, jezovitu i smrtonosnu, pa ne zavidi grešniku, nego sažaljeva ga."
BONUS VIDEO: Iguman Mihailo iz manastira Svetih arhangela kod Prizrena o iskušenjima života na Kosovu i Metohiji
Svi običaju vezani za Svetog Iliju zapravo su potekli iz onoga što su ljudi nekada davno primetili da se dešava u prirodi i to se dalje prenosilo, kaže otac Ivan.
U tišini ove svetinje, podignute na imanju koje je pobožni bračni par Lacković darovao Crkvi, krikovi se pretvaraju u molitve, a svedočanstva o čudesnim isceljenjima svakim danom su sve brojnija.
Živeo je kao ognjeni svedok istine, uzneo se na nebo bez smrti i, prema predanju, čuva se za poslednje dane.
U besedi za subotu 8. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto je svaki dan prilika da se opredelite na pravu stranu istorije.
Kratka i snažna, molitva Proroku Iliji vekovima se prenosila usmenim predanjem, ali je tokom vremena često bila skraćivana i menjana. Donosimo autentične reči koje monasi uznose pred tron Božiji u tišini manastira Ostrog.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Bez jaja i putera, a pun bogatog ukusa – isprobajte jednostavan kolač koji donosi mir, radost i nežnu slast u dane posta na ulju.
Svi običaju vezani za Svetog Iliju zapravo su potekli iz onoga što su ljudi nekada davno primetili da se dešava u prirodi i to se dalje prenosilo, kaže otac Ivan.
U besedi za subotu 8. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto je svaki dan prilika da se opredelite na pravu stranu istorije.
Kratka i snažna, molitva Proroku Iliji vekovima se prenosila usmenim predanjem, ali je tokom vremena često bila skraćivana i menjana. Donosimo autentične reči koje monasi uznose pred tron Božiji u tišini manastira Ostrog.
Dok su vernici širom Evrope zatečeni, Evangelistička crkva u Nemačkoj odlučuje da ozvaniči poliamorne veze između više odraslih osoba. Pravoslavni pogled na ovu odluku upozorava da kada svetinja postane eksperiment, u opasnosti je sama duhovna osnova čoveka.
U tišini ove svetinje, podignute na imanju koje je pobožni bračni par Lacković darovao Crkvi, krikovi se pretvaraju u molitve, a svedočanstva o čudesnim isceljenjima svakim danom su sve brojnija.
O podmuklom uticaju, koji zavist ima na ljudsku dušu, govorio je i Sveti vladika Nikolaj Velimirović.
Iguman manastira Sveti arhangeli, već 35 godina čuvar svetinje kod Prizrena, otkriva kako prisustvo svakog čoveka obnavlja manastire, zašto vera raste iz poniženja i kako se Srbi u južnoj pokrajini više uzdaju u molitvu nego u politiku.
Srpska pravoslavna crkva oštro demantuje spekulacije o učešću u pregovorima o statusu Kosova i Metohije i upozorava na manipulacije koje dolaze iz istih centara koji teže slabljenju Crkve i srpskog naroda.
Hrišćansko predanje prepoznaje i snove kao potencijalna duhovna upozorenja ili poruke, ističe sveštenik.
Uspešna žena u inostranstvu, unapređenje u karijeri, neplanirana trudnoća – i odluka koja je već bila doneta. Sve do trenutka kada se, doslovno, dogodio Božiji dodir. Dirljiva priča o veri, savesti i čudu koje menja čoveka iz korena.
Dok psiholozi bes vide kao posledicu unutrašnje napetosti savremenog života, pravoslavlje ga prepoznaje kao duhovno stanje koje, ako se ne obuzda, nanosi štetu i okolini i duši.
