O podmuklom uticaju, koji zavist ima na ljudsku dušu, govorio je i Sveti vladika Nikolaj Velimirović.
Otac Ljuba Ranković, podelio je važnu poruku sa brojnim vernicima - koji ga prate i na društvenoj mreži Instagram.
Postavio je važno pitanje svojim pratiocima, a onda dao i odgovor na njega citirajući velikane, koji su prepoznali težninu tematike - koja je bila povod njegovog obraćanja.
- Koji greh čini čoveka đavolom? Odgovor je - zavist. Sveti Vasilije Veliki piše: "Može li šta biti pogubnije od te bolesti - od zavisti, to je pustošenje života, skrnavljenje prirode, mržnja prema onome što nam je dato od Boga, protivljenje Bogu nesnosno zlo, nauk zmji, demonski pronalazak, iščadije neprijatelja, zaruke adskih muka."
Potom se otac Ljuba osvrnuo na poruku, koju nam je ostavio Sveti Jovan Zlatousti.
- A Sveti Jovan Zlatousti veli sledeće: "Zavist čoveka čini đavolom, divljim demonom, tako se zbilo i prvo ubistvo u raju - kada je Kajin ubio Avelja."
Podsetio je da je o zavisti govorila i književnica Isidora Sekulić.
- A mudra Isidora Sekulić sažela je to u poučnu sentencu: "Ono što ja nemam nije nešto što drugi ima - nego ono što meni nije dato."
Za kraj otac Ljuba poručuje samo jedno:
- Čuvajte se zavisti - adske zmije.
O podmuklom uticaju, koji zavist ima na ljudsku dušu, govorio je i Sveti vladika Nikolaj Velimirović.
"Zavidi li lekar bolesniku? Ne zavidi. Ni pravednik ne zavidi grešniku. Ako ne znaš da li si pravedan, ispitaj srce svoje: da li zavidiš grešniku? Ako zavidiš, onda nisi pravednik; ako ne zavidiš - onda se raduj, pravedniče Božji. Bolesnik bolesniku može zavideti; bolesnik zdravom može zavideti - ali zdrav bolesnome ne zavidi. Ni pravedan grešnom ne zavidi. Lekar poznaje smrtonosnu bolest kod svog bolesnika i, znajući to, sažaljeva ga - a ne zavidi mu. I pravednik poznaje bolest greha, jezovitu i smrtonosnu, pa ne zavidi grešniku, nego sažaljeva ga."
BONUS VIDEO: Iguman Mihailo iz manastira Svetih arhangela kod Prizrena o iskušenjima života na Kosovu i Metohiji
Kremast, mirisan i bogat, ovaj namaz od nekoliko dostupnih sastojaka odlično se slaže sa vrućom projom, hlebom, ali i kao dodatak jutarnjem ili glavnom obroku.
Svetinja čiji su temelji osvećeni 2008. godine nalazi se nadomak četiri fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu, a u njoj se bogoslužbeni život odvija već više od deset godina.
Od neprestane potrage za sigurnošću i zadovoljstvom do tišine, molitve i prihvatanja sopstvenog Krsta, put izlaska iz unutrašnjeg nemira počinje tamo gde savremeni čovek najmanje očekuje.
Pred novim hramom Sabora Svetog arhangela Gavrila patrijarha srpskog dočekali mitropolit Hrizostom, arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i brojni verni narod.
U besedi za subotu 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je svojom rečju i životom razotkrivao zlo i upozorava na strah zbog kojeg čovek ćuti pred onim što zna da nije dobro.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
On je to objasnio u emisiji "Agape", koja se emitovala na televiziji "Studio B", gde je redovno gostovao i odgovarao na razna pitanja koja muče savremenog čoveka.
Od neprestane potrage za sigurnošću i zadovoljstvom do tišine, molitve i prihvatanja sopstvenog Krsta, put izlaska iz unutrašnjeg nemira počinje tamo gde savremeni čovek najmanje očekuje.
U besedi za subotu 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je svojom rečju i životom razotkrivao zlo i upozorava na strah zbog kojeg čovek ćuti pred onim što zna da nije dobro.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Mekan i mirisan, ovaj oblik tamjana koristi se u pravoslavnim hramovima i domovima, a njegov način izrade vezuje se za svetogorsku tradiciju.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Bio je rimski oficir, a potom je postao episkop i propovedao Jevanđelje među neznabošcima, uprkos progonima i stradanjima.
Mekan i mirisan, ovaj oblik tamjana koristi se u pravoslavnim hramovima i domovima, a njegov način izrade vezuje se za svetogorsku tradiciju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
