Uspešna žena u inostranstvu, unapređenje u karijeri, neplanirana trudnoća – i odluka koja je već bila doneta. Sve do trenutka kada se, doslovno, dogodio Božiji dodir. Dirljiva priča o veri, savesti i čudu koje menja čoveka iz korena.
Na dečjem igralištu u Vašingtonu, usred razdragane graje mališana koji govore ruski i veselo se smeju, dogodilo se jedno poznanstvo koje će se kasnije pretvoriti u svedočanstvo o veri, milosti i snazi majčinske ljubavi. Ruska novinarka Aleksandra Gripas tada je prvi put srela Ninu, majku šestogodišnje devojčice Lare. Gotovo u prolazu, Nina je izgovorila rečenicu koja je zauvek promenila tok tog susreta:
– Slava Bogu za sve! Jer Larina ćerkica možda danas ne bi ni postojala…
Na prvi pogled, Nina deluje kao još jedna uspešna žena u dijaspori. Ali njena priča krije mnogo dublju poruku – onu koja ne dolazi iz razuma, već iz srca.
Unapređenje koje je donelo dilemu
Kako svedoči Aleksandra Gripas za portal pravoslavie.ru, sedam godina ranije Nina je dočekala dugo priželjkivanu vest – ponuđena joj je rukovodeća pozicija u jednoj velikoj banci, sa svim pogodnostima koje uz to idu. Sa suprugom je slavila, potpisala ugovor, planirala budućnost – a već sutradan saznala da je trudna, u četvrtoj nedelji.
Natalia Deriabina/Shutterstock
Majka i dete, ilustracija
Trudnoća nije bila planirana. Njih dvoje jesu želeli decu, ali "ne još sada". Govorili su sebi: "nije vreme". Karijera je bila u usponu, a privatna firma ne prašta porodiljska „zastajkivanja“. Internet portali nudili su racionalna, hladna rešenja: vakumski abortus, brz i „bezbedan“, pokriven osiguranjem.
Odluka je, naizgled razumno, doneta. Roditeljima ništa nisu rekli – znali su da bi ih pokušali odgovoriti. Termin je zakazan. Slobodan dan uzet. Ostalo je samo da srede stan i sačekaju datum…
Udar koji je zaustavio greh
Dan pre planiranog abortusa, Nina je menjala sijalicu na omiljenom abažuru. Ruke su joj bile vlažne, žurila je, a kabl je još bio u utičnici – i dogodilo se. Udar struje ju je oborio. Neprijatna, bodljikava bol prostrujala je kroz celo telo. U strahu i drhtavici pozvala je muža. Kada je došla sebi, prvo pitanje koje su oboje izgovorili bilo je:
– A dete? Da li je dete dobro?
Odmah su otišli u bolnicu. Ultrazvuk je pokazao – sve je u redu. I majka i dete – bez posledica. Na povratku kući, u tišini, gledali su jedno drugo i shvatili: *sutra bismo ubili sopstveno dete.*
– Znači, sutra idemo da ga izbacimo, pa da mirno nastavimo dalje? Letovanje, garderoba, pokloni za roditelje u Rusiji... I to je normalno?
Nešto ih je tada zaustavilo. I to „nešto“ nije bila slučajnost. Bila je to – Ruka Božija.
Prvi koraci ka veri
Nina je odmah pozvala kliniku i otkazala abortus. Kazna zbog otkazivanja je stigla, ali službenici na šalteru kratko je odbrusila:
– Zar stvarno mislite da ću zbog kazne otrčati da ubijem dete koje nosime?
Tada su i roditeljima rekli istinu. Najpre je usledilo iznenađenje, a zatim i blagoslov. Majka nije štedela reči:
– Ostavi tu poziciju! Posao se može naći. A dete – dete ne možeš vratiti!
Schutterstock/Evgeny Atamanenko
Majka i dete, ilustracija
Roditelji su ih uputili na ono najvažnije – da odu u crkvu, zapale sveću Presvetoj Bogorodici i Svetom Nikoli, da se pomole i zahvale što ih je „udar struje zaustavio pre nego što učine greh koji se ne može ispraviti“.
Od tog dana, Nina i njen muž počinju da odlaze u pravoslavni hram u Vašingtonu. Ispovedaju se, pričešćuju, mole se. Vraćaju se veri koju su u detinjstvu primili – a životom zanemarili.
Posao je sačekao – vera nije
Za razliku od njihovih strahova, poslodavci su Ninu dočekali sa razumevanjem. Sve dok je savesno obavljala zadatke, niko joj nije pravio probleme. A i ako zatreba – nudila se mogućnost prelaska na manje odgovornu poziciju.
Nina je nastavila da radi. Osećala se dobro. I svake nedelje, sa zahvalnošću i suzama u očima, odlazila u crkvu. Zahvaljivala je Presvetoj Bogorodici za onaj udar struje koji joj je promenio život.
Danas njena ćerkica Lara pažljivo i ozbiljno stoji pred ikonama, pali sveće, krsti se. Nedeljom oblači najlepšu haljinicu i požuruje roditelje – da ne zakasne na Svetu Liturgiju.
A Nina? Nina danas čeka drugo dete. Ova nova trudnoća došla je u njihov dom – sa molitvom i radošću.
U svetu u kojem se uspeh često meri karijerom, a ne ljubavlju, svedočanstvo ove majke podseća nas da nije svaka odluka plod razuma. Ponekad je potrebno da nas nešto „prodrma“ – da bismo se prenuli, oslušnuli svoje srce i sagledali ono što zaista vredi. Jer život – svaki život – nije prepreka. On je dar. Najveći.
Parlament Ujedinjenog Kraljevstva usvojio je zakon koji legalizuje prekid trudnoće i nakon 24. nedelje, bez ikakvih medicinskih indikacija. Pravoslavni hrišćani upozoravaju: ovo nije napredak, već ozakonjeno čedomorstvo i gašenje savesti u samim temeljima društva.
Jedni od onih koji su svoje čudo pronašli u porti manastira, dok su molili svece - da umole Boga da im podari porod, su Slobodan i Jelena Gemaljević - supružnici iz Kragujevca.
Ruska novinarka Aleksandra Gripas otkriva kako joj je molitva, iako tada još nije bila krštena, spasla ćerku od sigurne smrti i zauvek promenila njen život i veru.
Na svečanosti „Privrednika“ uz blagoslov patrijarha srpskog i decenije istorijske predanosti, učenici i studenti iz cele Hrvatske primili su podršku koja spaja obrazovanje, kulturu i zajednicu, otvarajući im vrata ka novim prilikama.
Uz pažljivo sečenje, miris ruzmarina i nekoliko osnovnih sastojaka, obična namirnica dobija novu formu i postaje jelo koje spaja meru, ukus i tišinu pravoslavnog posta.
Gospod vidi trud čoveka, njegovu borbu sa sobom i njegovu želju da živi po veri, i takav trud donosi duhovne plodove koji se često šire i na porodicu i na buduće naraštaje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
I među verujućima se događa prekid trudnoće, a tada ostaje teško pitanje koje ne prestaje da progoni roditelje – gde odlaze nevine duše? Protojerej Aleksandar Ermulin govori o složenosti ovog pitanja i Božjem promislu.
Emotivni stihovi autorke Dragane D. Mirković u izvođenju mlade Jane Koprivice promoviše humanitarnu inicijativu "Dom za mame", donoseći poruku nade i vere za sve žene u teškim životnim okolnostima.
Gospod vidi trud čoveka, njegovu borbu sa sobom i njegovu želju da živi po veri, i takav trud donosi duhovne plodove koji se često šire i na porodicu i na buduće naraštaje.
Mitropolit Antonije Blum ostavio je za sobom riznicu beseda i svedočanstava koja nas podsećaju da se vera najdublje pokazuje onda kada smo spremni da damo i ono što nam je poslednje.
Saopštenje Sinoda krila tzv. CPC koje predvodi mitropolit Mihailo otvara raspravu o promeni crkvenog kalendara, ali i donosi oštre kazne drugom krilu iste organizacije, uz teške optužbe, poništavanje crkvenih obreda.
Porušeni spomenici kod Obilića nisu samo vandalski čin, već upozorenje koje uznemirava čitavu zajednicu i otvara pitanje dokle traje bezbednost onih koji su sahranjeni, ali i onih koji su ostali.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Saopštenje Sinoda krila tzv. CPC koje predvodi mitropolit Mihailo otvara raspravu o promeni crkvenog kalendara, ali i donosi oštre kazne drugom krilu iste organizacije, uz teške optužbe, poništavanje crkvenih obreda.
Porušeni spomenici kod Obilića nisu samo vandalski čin, već upozorenje koje uznemirava čitavu zajednicu i otvara pitanje dokle traje bezbednost onih koji su sahranjeni, ali i onih koji su ostali.
U besedi za 28. sredu po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da je izvor svega što je pravedno i blagotvorno samo Bog, dok zlo dolazi iz ljudskog srca, i objašnjava zašto je važno prepoznati pravu prirodu Stvoritelja.
