Uspešna žena u inostranstvu, unapređenje u karijeri, neplanirana trudnoća – i odluka koja je već bila doneta. Sve do trenutka kada se, doslovno, dogodio Božiji dodir. Dirljiva priča o veri, savesti i čudu koje menja čoveka iz korena.
Na dečjem igralištu u Vašingtonu, usred razdragane graje mališana koji govore ruski i veselo se smeju, dogodilo se jedno poznanstvo koje će se kasnije pretvoriti u svedočanstvo o veri, milosti i snazi majčinske ljubavi. Ruska novinarka Aleksandra Gripas tada je prvi put srela Ninu, majku šestogodišnje devojčice Lare. Gotovo u prolazu, Nina je izgovorila rečenicu koja je zauvek promenila tok tog susreta:
– Slava Bogu za sve! Jer Larina ćerkica možda danas ne bi ni postojala…
Na prvi pogled, Nina deluje kao još jedna uspešna žena u dijaspori. Ali njena priča krije mnogo dublju poruku – onu koja ne dolazi iz razuma, već iz srca.
Unapređenje koje je donelo dilemu
Kako svedoči Aleksandra Gripas za portal pravoslavie.ru, sedam godina ranije Nina je dočekala dugo priželjkivanu vest – ponuđena joj je rukovodeća pozicija u jednoj velikoj banci, sa svim pogodnostima koje uz to idu. Sa suprugom je slavila, potpisala ugovor, planirala budućnost – a već sutradan saznala da je trudna, u četvrtoj nedelji.
Natalia Deriabina/Shutterstock
Majka i dete, ilustracija
Trudnoća nije bila planirana. Njih dvoje jesu želeli decu, ali "ne još sada". Govorili su sebi: "nije vreme". Karijera je bila u usponu, a privatna firma ne prašta porodiljska „zastajkivanja“. Internet portali nudili su racionalna, hladna rešenja: vakumski abortus, brz i „bezbedan“, pokriven osiguranjem.
Odluka je, naizgled razumno, doneta. Roditeljima ništa nisu rekli – znali su da bi ih pokušali odgovoriti. Termin je zakazan. Slobodan dan uzet. Ostalo je samo da srede stan i sačekaju datum…
Udar koji je zaustavio greh
Dan pre planiranog abortusa, Nina je menjala sijalicu na omiljenom abažuru. Ruke su joj bile vlažne, žurila je, a kabl je još bio u utičnici – i dogodilo se. Udar struje ju je oborio. Neprijatna, bodljikava bol prostrujala je kroz celo telo. U strahu i drhtavici pozvala je muža. Kada je došla sebi, prvo pitanje koje su oboje izgovorili bilo je:
– A dete? Da li je dete dobro?
Odmah su otišli u bolnicu. Ultrazvuk je pokazao – sve je u redu. I majka i dete – bez posledica. Na povratku kući, u tišini, gledali su jedno drugo i shvatili: *sutra bismo ubili sopstveno dete.*
– Znači, sutra idemo da ga izbacimo, pa da mirno nastavimo dalje? Letovanje, garderoba, pokloni za roditelje u Rusiji... I to je normalno?
Nešto ih je tada zaustavilo. I to „nešto“ nije bila slučajnost. Bila je to – Ruka Božija.
Prvi koraci ka veri
Nina je odmah pozvala kliniku i otkazala abortus. Kazna zbog otkazivanja je stigla, ali službenici na šalteru kratko je odbrusila:
– Zar stvarno mislite da ću zbog kazne otrčati da ubijem dete koje nosime?
Tada su i roditeljima rekli istinu. Najpre je usledilo iznenađenje, a zatim i blagoslov. Majka nije štedela reči:
– Ostavi tu poziciju! Posao se može naći. A dete – dete ne možeš vratiti!
Schutterstock/Evgeny Atamanenko
Majka i dete, ilustracija
Roditelji su ih uputili na ono najvažnije – da odu u crkvu, zapale sveću Presvetoj Bogorodici i Svetom Nikoli, da se pomole i zahvale što ih je „udar struje zaustavio pre nego što učine greh koji se ne može ispraviti“.
Od tog dana, Nina i njen muž počinju da odlaze u pravoslavni hram u Vašingtonu. Ispovedaju se, pričešćuju, mole se. Vraćaju se veri koju su u detinjstvu primili – a životom zanemarili.
Posao je sačekao – vera nije
Za razliku od njihovih strahova, poslodavci su Ninu dočekali sa razumevanjem. Sve dok je savesno obavljala zadatke, niko joj nije pravio probleme. A i ako zatreba – nudila se mogućnost prelaska na manje odgovornu poziciju.
Nina je nastavila da radi. Osećala se dobro. I svake nedelje, sa zahvalnošću i suzama u očima, odlazila u crkvu. Zahvaljivala je Presvetoj Bogorodici za onaj udar struje koji joj je promenio život.
Danas njena ćerkica Lara pažljivo i ozbiljno stoji pred ikonama, pali sveće, krsti se. Nedeljom oblači najlepšu haljinicu i požuruje roditelje – da ne zakasne na Svetu Liturgiju.
A Nina? Nina danas čeka drugo dete. Ova nova trudnoća došla je u njihov dom – sa molitvom i radošću.
U svetu u kojem se uspeh često meri karijerom, a ne ljubavlju, svedočanstvo ove majke podseća nas da nije svaka odluka plod razuma. Ponekad je potrebno da nas nešto „prodrma“ – da bismo se prenuli, oslušnuli svoje srce i sagledali ono što zaista vredi. Jer život – svaki život – nije prepreka. On je dar. Najveći.
Parlament Ujedinjenog Kraljevstva usvojio je zakon koji legalizuje prekid trudnoće i nakon 24. nedelje, bez ikakvih medicinskih indikacija. Pravoslavni hrišćani upozoravaju: ovo nije napredak, već ozakonjeno čedomorstvo i gašenje savesti u samim temeljima društva.
Jedni od onih koji su svoje čudo pronašli u porti manastira, dok su molili svece - da umole Boga da im podari porod, su Slobodan i Jelena Gemaljević - supružnici iz Kragujevca.
Ruska novinarka Aleksandra Gripas otkriva kako joj je molitva, iako tada još nije bila krštena, spasla ćerku od sigurne smrti i zauvek promenila njen život i veru.
Kremast, mirisan i bogat, ovaj namaz od nekoliko dostupnih sastojaka odlično se slaže sa vrućom projom, hlebom, ali i kao dodatak jutarnjem ili glavnom obroku.
Svetinja čiji su temelji osvećeni 2008. godine nalazi se nadomak četiri fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu, a u njoj se bogoslužbeni život odvija već više od deset godina.
Od neprestane potrage za sigurnošću i zadovoljstvom do tišine, molitve i prihvatanja sopstvenog Krsta, put izlaska iz unutrašnjeg nemira počinje tamo gde savremeni čovek najmanje očekuje.
Pred novim hramom Sabora Svetog arhangela Gavrila patrijarha srpskog dočekali mitropolit Hrizostom, arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i brojni verni narod.
U besedi za subotu 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je svojom rečju i životom razotkrivao zlo i upozorava na strah zbog kojeg čovek ćuti pred onim što zna da nije dobro.
Pored odabira odeće za bebu i kume ili kuma, podjednako je važno i biranje imena za dete, što bi trebalo biti pažljivo promišljeno, uzimajući u obzir tradiciju i značaj imena, kako bi bilo u skladu sa hrišćanskim vrednostima i istorijom.
Strah roditelja da su zakasnili često izgleda nepodnošljivo, ali reči starca Serafima otkrivaju zašto se put vere ne prekida - čak i kad se čini da je zauvek napušten.
Od neprestane potrage za sigurnošću i zadovoljstvom do tišine, molitve i prihvatanja sopstvenog Krsta, put izlaska iz unutrašnjeg nemira počinje tamo gde savremeni čovek najmanje očekuje.
U besedi za subotu 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je svojom rečju i životom razotkrivao zlo i upozorava na strah zbog kojeg čovek ćuti pred onim što zna da nije dobro.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
