Ruska pravoslavna crkva/tatarstanska mitropolija,Freepik
I među verujućima se događa prekid trudnoće, a tada ostaje teško pitanje koje ne prestaje da progoni roditelje – gde odlaze nevine duše? Protojerej Aleksandar Ermulin govori o složenosti ovog pitanja i Božjem promislu.
Pravoslavna crkva u svom učenju jasno i nedvosmisleno osuđuje abortus, smatrajući ga prekidom života koji Bog daruje. Život, prema Svetom Pismu i Svetom Predanju, počinje od začeća, a svaki pokušaj njegovog prekidanja predstavlja greh protiv Boga i Njegove zapovesti: „Ne ubij“.
Ipak, i među verujućima se, nažalost, događa da dođe do namernog prekida trudnoće. A tada, naročito majke, ali i očevi, ostaju sami sa teškim mislima i grižom savesti, među kojima se često izdvaja jedno pitanje koje proganja – gde odlaze duše nerođene dece?
Na ovo bolno i složeno pitanje odgovara protojerej Aleksandar Ermulin, ističući da Crkva po ovom pitanju nema jedinstven dogmatski stav:
– Ovo je veoma složeno pitanje. Zašto? Zato što Crkva po tom pitanju nema jedinstveno mišljenje. Dakle, ne postoji nikakav dogmat ili neka – kao što, na primer, rade katolici – dogmatska konstitucija. Oni, kada okupe svoje sabore, potom donesu takva zvanična dokumenta. Kod nas nema takvog jedinstvenog dokumenta, niti postoji potpuno saglasno mišljenje svetih otaca Crkve. Mislim da vaše pitanje, uzgred budi rečeno, podstiče ozbiljnu bogoslovsku raspravu.
printskrin youtube/ Новости Татарстан 24
Protojerej Aleksandar Ermulin
Mesto pokoja ili rajske dveri?
Otac Aleksandar naglašava da, iako Crkva još nema zvaničan opštecrkveni odgovor, o ovom pitanju možemo razmišljati ovako:
– Budući da to dete, pošto nije ni u čemu krivo – zapravo, ono još nije ni rođeno – nije učinilo nijedan svesni greh, teško je poverovati da bi takva deca mogla otići na mesto nekog paklenog mučenja. Jednostavno, nema razloga za to, nema za šta da budu osuđena.
S druge strane, važno je razumeti da ona takođe nisu učinila ništa što bi im otvorilo rajske dveri. Zato mislim da Bog ima neki Svoj promisaoni plan o tome. On verovatno ima neko mesto pokoja, gde se ona nalaze u stanju radosti, mira i utehe.
U svom odgovoru, otac Aleksandar dodaje i ozbiljnu opomenu roditeljima, posebno onima koji svesno prekidaju trudnoću:
– Abortus je, u krajnjoj liniji, „muško lice“ – to je ipak veoma ozbiljan podsetnik na to kako su pogrešno živeli. Zato, dragi prijatelji, setimo se još jednom kakvu odgovornost nose roditelji te nerođene dece, jer im je Gospod dao to dete, a oni iz nekog svog sebičnog nagona nisu mogli da ga rode, odgaje i učine dostojnim hrišćaninom – zaključuje otac Aleksandar, prenosi portal foma.ru.
U pravoslavnom razumevanju, konačan sud o dušama nerođene dece pripada samo Bogu, Koji poznaje i srca roditelja i tajne puteve Svoga promisla. No, odgovornost za darovani život ostaje sveta i neizbrisiva – i u ovom, i u budućem veku.
Uspešna žena u inostranstvu, unapređenje u karijeri, neplanirana trudnoća – i odluka koja je već bila doneta. Sve do trenutka kada se, doslovno, dogodio Božiji dodir. Dirljiva priča o veri, savesti i čudu koje menja čoveka iz korena.
Pravoslavni hrišćanin je pozvan da neprestano radi na sebi - ne da bi bio bolji od drugih, već da bi bio bliži onome što je čovečno i božansko u njemu.
Sveti Jovan Lestvičnik je o požudi govorio kao o obmanjivačici čula, poroku koji ne priznaje granice, požaru koji se raspiruje dodirima, pogledima, mirisima i rečima.
Svetogorski starac objašnjava zašto sveta tajna ispovesti nije puko nabrajanje grešnih pomisli i kako duhovna budnost može doneti mir i duhovno jačanje.
U selu Ljubižda, nakon gotovo tri decenije tišine, raseljeni meštani su se ponovo sabrali oko svog hrama, pretvarajući bogosluženje u snažnu poruku opstanka Srba na Kosovu i Metohiji.
Napustiti Svetu liturgiju bez ozbiljnog razloga smatra se velikim grehom, jer se time pokazuje nemar prema svetinji i prekida zajedništvo u najuzvišenijem trenutku sabranja Crkve.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Parlament Ujedinjenog Kraljevstva usvojio je zakon koji legalizuje prekid trudnoće i nakon 24. nedelje, bez ikakvih medicinskih indikacija. Pravoslavni hrišćani upozoravaju: ovo nije napredak, već ozakonjeno čedomorstvo i gašenje savesti u samim temeljima društva.
U vremenu kada medicina hladno određuje granicu života, otac Ugrin donosi surovu istinu o abortusu, otvarajući pitanje koje svako društvo mora da postavi sebi: koliko daleko smo spremni da idemo u ime prava na izbor?
Svetogorski starac objašnjava zašto sveta tajna ispovesti nije puko nabrajanje grešnih pomisli i kako duhovna budnost može doneti mir i duhovno jačanje.
Napustiti Svetu liturgiju bez ozbiljnog razloga smatra se velikim grehom, jer se time pokazuje nemar prema svetinji i prekida zajedništvo u najuzvišenijem trenutku sabranja Crkve.
Nakon niza tvrdnji o"„selidbi" i navodnoj nelegalnoj izgradnji, Eparhija raško-prizrenska prvi put sistematski iznosi odluke Sabora, zakonske dozvole i stručna mišljenja, odbacujući optužbe koje su uzburkale javnost.
U besedi za subotu mesopusne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da reč kojom je Gospod oblikovao svet i danas deluje – pročišćava, vodi i oplemenjuje čoveka.
