POTRESNE REČI SVEŠTENIKA DR UGRINA POPOVIĆA MENJAJU SLIKU O ABORTUSU: „Srce fetusa se zaustavlja kalijumom, a mozak isisava – da li je to pravo na slobodu?”
U vremenu kada medicina hladno određuje granicu života, otac Ugrin donosi surovu istinu o abortusu, otvarajući pitanje koje svako društvo mora da postavi sebi: koliko daleko smo spremni da idemo u ime prava na izbor?
Živimo u vremenu tišine, u vremenu kada se teške istine povlače u senke, izbegavajući da osvetle savest društva. Među njima, tišina koja obavija pitanje abortusa odzvanja s muklim odjekom, uništavajući živote pre nego što su i započeli. O ovoj temi, o kojoj se retko govori s ozbiljnošću koja joj pripada, progovorio je i jerej dr Ugrin Popović, sveštenik, književnik i posvećeni branitelj svetosti života.
Njegove reči duboko osvetljavaju dilemu pred kojom stoji moderno društvo, zamršenu između hladne profesionalnosti medicine i zakonodavne pravednosti. Ali kroz tu maglu, otac Ugrin nudi pogled koji nije obojen propisima, već ličnim doživljajem, suštinom istine koja se ne može ignorisati:
Printscreen/YouTube/Ugrin V. Popovic
Sveštenik dr Ugrin Popović
- Ima hiljadu razloga "za" i hiljadu razloga "protiv", i to bez uplitanja Crkve i sveštenih kanona, te zato na ovom mestu pribeći ću jednostavnom i ličnom utisku - naglašava otac Ugrin, a potom detaljno objašnjava:
- Tema je nezgodna i o njoj se ne govori, a tim ćutanjem uništimo stanovništvo jednog Paraćina godišnje kod nas. Ipak, ono što je najnejasnije jeste sama definicija tog ploda. Da li je to živo biće? Je li čovek u pitanju ili tek pokušaj bez realizacije? Naša medicinska zajednica to definiše veoma hladno i profesionalno, kao da se radi o folksvagen vozilu.
Dakle, životnost ploda sa aspekta medicine se definiše pojavom srčane akcije ploda, i ona se javlja između 6. i 7. nedelje, što može da se verifikuje ultrazvučnim pregledom. Realna starost trudnoće se računa od poslednje menstruacije. Žena je tada, zapravo, trudna 4-5 nedelja, a to se definiše kao 6. ili 7. nedelja. Pojavom srčane akcije, medicina kaže: plod je vitalan, odnosno, živ i svaki prekid trudnoće nakon toga se smatra prekidom zdrave trudnoće vitalnog ploda.
Printscreen/YouTube/Ugrin V. Popovic
Sveštenik dr Ugrin Popović
Na takav pristup, Zakon je još jasniji i još profesionalniji, jer zakonski je regulisano da se abortus može izvršiti do deset nedelja i jedan dan od početka trudnoće. Ukoliko se to prekrši, čini se krivično delo, izuzev ukoliko ne postoji medicinski opravdan razlog za prekid trudnoće.
On se revidira na komisijama prvog i drugog stepena, koje se održavaju u medicinskim ustanovama, tercijarnim ustanovama, kao što je kod nas Klinika za ginekologiju i akušerstvo, koja pripada Kliničkom centru Vojvodine. Dakle, tu se vrše odluke o prekidu trudnoće. Ukoliko dođe do odobrenja, pacijentkinja se hospitalizuje i izvrši se uklanjanje ploda.
Ali na stranu sada svi zakoni i sva hladna egzaktnost medicinske zajednice, sva 'multi-kulti' fama koja nas svojom histerijom dovodi do stanja da neprihvatljivo prihvatimo.
Jedna zemlja, članica EU, iz tradicije rimskog obreda, odlučila je da iskorači, te da neprihvatljivo jednostavno ne prihvati. Reč je o Poljskoj i o zakonu koji je donet 28. januara 2021. godine. Zakon o skoro potpunoj zabrani abortusa u Poljskoj stupio je na snagu. Pobačaj je od tada dozvoljen samo u slučajevima silovanja, incesta ili kada trudnoća ugrožava život majke. Razume se da je ova vest pokrenula lavinu komentara i kod nas i širom sveta...
Međutim, šta je tu zapravo sporno? Neka vaša reakcija bude odgovor.
Printscreen/YouTube/Ugrin V. Popovic
Sveštenik dr Ugrin Popović
Prvo se ubrizga kalijum-hlorid u srce fetusa. To zaustavi srce. A onda kreće forceps. Njime se kidaju organi deteta. Ipak, veći fetusi ostanu netaknuti. Oni bivaju u 'cugu' izvučeni iz materice. Ipak, njihova glava je veća. Međutim, da bi lobanja splasnula, kako se grlić materice ne bi oštetio, upotrebljava se mašina koja iz lobanje isisa mozak.
Onda lobanja opadne, i fetus se može izvaditi napolje. Nekada ta mašina zakaže, pa se mora ručno napraviti rupa u zadnjem delu vrata, ne bi li se na taj način isisao mozak, a sama lobanja ulegla, da ne bi, kao što napisah, povredila majku - kaže otac Ugrin, prenosi sajt Čudo, a potom u zaključku postavlja pitanje:
- U kakvom to mi tačno društvu živimo, kada se ovaj postupak naziva "pravo na izbor"?
U ovom pitanju sažima se suština koja ne ostavlja prostor za ravnodušnost: može li se pravo na život svesti na hladnu kalkulaciju izbora, ili je to svetinja koja zahteva zaštitu, bez obzira na izazove?
Inicijativa za zajedničko praznovanje Vaskrsa između pravoslavnih i rimokatolika 2025. godine izazvala je raspravu o očuvanju pravoslavne tradicije. Episkop bihaćko-petrovački prvi od srpskih arhijereja javno istupio, izražavajući zabrinutost zbog mogućih posledica ovakvog koraka.
Povodom 90. godišnjice tragičnog ubistva kralja Aleksandra, Srpska pravoslavna crkva i vernici molitveno su se prisetili velikog vladara koji je život položio u borbi za jedinstvo naroda i očuvanje pravoslavne vere.
Ne bojte se za decu koja su od malena othranjena u poštovanju. I da malčice izmaknu s puta, zbog svog uzrasta, zbog iskušenja, vratiće se na pravi put, govorio je starac Pajsije.
Monah i glavni ekonom Manastira Visoki Dečani kroz svoju priču otkriva duboku vezu s Kosovom i Metohijom I priča kako su njegovo monašenje i životni put ispunjeni duhovnim traženjem i ljubavlju prema svetinji.
Ova lokacija ima duboko ukorenjeno značenje za katoličke vernike i vekovima je bila duhovno utočište. Svetište čini pećina u kojoj se nalazi vrelo, a voda ne otiče iz nje.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Ne bojte se za decu koja su od malena othranjena u poštovanju. I da malčice izmaknu s puta, zbog svog uzrasta, zbog iskušenja, vratiće se na pravi put, govorio je starac Pajsije.
Monah i glavni ekonom Manastira Visoki Dečani kroz svoju priču otkriva duboku vezu s Kosovom i Metohijom I priča kako su njegovo monašenje i životni put ispunjeni duhovnim traženjem i ljubavlju prema svetinji.
Sveti Teofan naglašava da je srce koje je ispunjeno dobrotom neprestano žudi za prilikama da čini dobro. Kao što gladan čovek ne zaboravlja hranu dok ne utaži svoju glad, tako i istinski dobri ljudi ne miruju dok ne ostvare dobra dela. Kada to postignu, oni se ne zadržavaju na onome što su učinili, već gledaju unapred, težeći novim izazovima i prilikama. U svetu prepunom buka i samopromocije, Sveti Teofan nas podseća da je prava snaga u skromnosti, u delima koja se ne očekuju da budu primećena.
Sveti Teofan ukazuje na to da su ubeđenja rezultat svega što nas okružuje – od odgoja do kulturnih uticaja. Važno je da u našem srcu prepoznamo istinu Božiju koja nas vodi ka spasonosnim ubeđenjima. S druge strane, postoje i laži koje nas mogu skrenuti s puta. U tom svetlu, sud Božiji nas poziva da preuzmemo odgovornost za svoja ubeđenja i postupke.
Uz blagoslov mitropolita žičkog završava se oslikavanje veličanstvene svetinje, poznate po čudu – zvonu koje zvoni bez dodira ljudske ruke. Majstori predano oslikavaju zidove svetinje, dok svaki novi potez kista donosi delić Carstva Nebeskog na zemlju.
Dečaku je pretila transplantacija jetre, a lekari nisu davali nade. Međutim, posle molitve Svetima Zosimu i Jakovu u Manastiru Tumane, dogodilo se nešto što niko nije mogao da predvidi.
U porti hrama Svetog Save u Molu, uz prisustvo mitropolita i episkopa, obeležen praznik Prenosa moštiju Svetog Irineja Bačkog i svetih mučenika bačkih, a tom prilikom dodeljenasu i visoka priznanja za doprinos crkvenom životu i obnovu svetinja, uz nadahnutu besedu vladika Irineja i Heruvima.
Skriven od sveta i ušuškan na vrhu nepristupačne krečnjačke stene, ovaj manastir vekovima predstavlja duhovno utočište monasima, simbolizujući pobedu tišine i vere nad prolaznošću sveta.
Tokom proslave u zadužbini Nemanjića, mitropolit žički Justin služio je svetu arhijerejsku liturgiju. Ovaj svečani trenutak u sebi nosi poruku o duhovnoj povezanosti i značaju zajedništva među ljudima, ističući važnost vere u svakodnevnom životu.
Ovaj deo crkvenog kanona izaziva brojne kontroverze i smatra se prevaziđenim, ali kako bi se ovo pravilo bolje razumelo, treba u obzir uzeti i vremenski kontekst u kojem je doneto i kojem nije cilj bio da uvredi ili diskriminiše ženu, već upravo da je zaštiti.
