U osnovi ovog greha nalazi se prekid duhovne veze s Bogom i okretanje nepoznatim silama, koje Crkva jasno identifikuje kao demonske.
Pravoslavna crkva zauzima jasan i strogo negativan stav prema odlasku kod vračara, gatarâ, hodža, kao i prema svim oblicima gatanja, gledanja u šolju, prizivanja duhova, astrologije i sličnih praksi.
Takve radnje smatraju se ozbiljnim grehom jer predstavljaju traženje pomoći i odgovora izvan Boga. Osoba koji kreće tim putem pokazuje da nema poverenje u Božiju volju i promisao, već pokušava da reši svoje probleme oslanjajući se na sile koje nisu od Boga, a time duhovno zalazi na vrlo opasno područje.
U osnovi ovog greha nalazi se prekid duhovne veze s Bogom i okretanje nepoznatim silama, koje Crkva jasno identifikuje kao demonske. Demoni, kao duhovna bića, imaju sposobnost da manipulišu informacijama, izazivaju lažna čuda i prividna "otkrovenja", ne bi li zavarali čoveka i odvukli ga s puta spasenja.
shutterstock.com
Crkva gatanje i vračanje smatra veoma opasnim
Pravoslavno učenje upozorava da nije važno da li neko kod vračara ide iz znatiželje, očaja, straha, tuge ili u nadi da će pomoći sebi ili drugome. Motiv ne opravdava sredstvo, jer se time otvaraju vrata silama koje čovek ne razume i nad kojima nema vlast.
Iskustvo Crkve svedoči da takve duhovne avanture često ostavljaju ozbiljne posledice po dušu, a neretko i po um i telo.
freepik
Iskustvo Crkve pokazuje da odlazak kog gatara ostavlja ozbiljne posledice po dušu
Otac Nikola Todorović, starešina Hrama Svetog Arhangela Mihaila u starom gradu u Herceg Novom, u emisiji "Pitanja i odgovori” na TV Hram pričao je da je upravo ovaj greh uzrok mnogih duševnih bolesti.
- Imao sam blagoslov da par puta godišnje odem na Ostrog, da budem kod sveca. I to je jedna prilika da se sretnete sa mnogo takvih (duševno obolelih) ljudi. Onda posle odemo na ispovest i videte da većina tih duševnih problema i bolesti je posledica toga. Ili su žene bile na abortusima ili su bile kod hodža, gatara, vračara, To su strašne stvari - rekao je on pa prepričao samo jedno iskustvo, koje potkrepljuje tvrdnju Crkve, da se nikako ne ide i ne traži pomoć ni od koga, izuzev od Boga:
Printscreen TV Hram
Otac Nikola Todorović
- Baš sam tada imao jedan slučaj da su doveli jednog mladića koji je bio vezan, četvoro su ga držali. To je bio potresan prizor, bio sam tada dežurni sveštenik. Ispuštao je neke krike, to je nestvarno izgledalo. I kad sam pročitao molitvu, pomolili se Svetom Vasiliju i Gospodu, on se u jednom momentu umirio, tresao se, da ne pričam sad detalje, i kad se probudio iz tog bunila, oni su rekli da su išli god gatara i vračara. Može čovek u sekundi da izgubi razum. Prizivanje duhova, gledanje u šolju, to su isto veoma opasne stvari.
Uspešna žena u inostranstvu, unapređenje u karijeri, neplanirana trudnoća – i odluka koja je već bila doneta. Sve do trenutka kada se, doslovno, dogodio Božiji dodir. Dirljiva priča o veri, savesti i čudu koje menja čoveka iz korena.
Dok Zapad traži smisao u promenama i modernizaciji, mladići sa juga Sjedinjenih Američkih Država pronalaze duboku duhovnu slobodu i zajedništvo u drevnoj Crkvi koja čvrsto stoji na svetootačkim vrednostima i ne podleže prolaznim trendovima.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Mnogi posmatraju proricanje sudbine kao zabavu, ali poglavar Ruske pravoslavne crkve upozorava da svaki kontakt s mračnim silama može imati kobne posledice, vodeći čoveka u duhovnu propast.
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
