Mnogi posmatraju proricanje sudbine kao zabavu, ali poglavar Ruske pravoslavne crkve upozorava da svaki kontakt s mračnim silama može imati kobne posledice, vodeći čoveka u duhovnu propast.
Gatanje i vračanje od davnina su prisutni u različitim kulturama, često prikazani kao deo narodnih običaja ili zabave. Međutim, Pravoslavna crkva jasno upozorava na duhovne opasnosti koje oni nose. Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril nedvosmisleno poručuje da svaka veza s mračnim silama može imati ozbiljne posledice po čoveka, vodeći ga na put koji se završava tragedijom.
Gatanje i vračanje, kao vid obraćanja mračnim silama, predstavljaju ozbiljnu opasnost za čoveka i mogu dovesti do lične tragedije, upozorio je patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril.
– Ne sme se igrati sa đavolom. U gatanju je prisutna mračna sila. Ako su u čudesima prisutni božanska sila i blagodat, onda je u gatanju prisutna đavolska sila. Đavo može obmanjivati čoveka, može mu davati sitne darove – rekao je patrijarh Kiril za televiziju „Rusija 1“ u svom prvom intervjuu u 2025. godini.
Kako je naglasio poglavar Ruske pravoslavne crkve, čovek koji se uvuče u orbitu uticaja mračnih sila ulazi u oblast vladavine zla, što će se neminovno završiti ličnom tragedijom.
– Đavo ne može doneti čoveku ni radost, ni korist, ni blagostanje. Ali kako bi ga uvukao pod svoj uticaj, koristi takve trikove. Zato je strogo zabranjeno baviti se bilo kakvim gatanjem i vračanjem – dodao je patrijarh Kiril.
Poglavar Ruske pravoslavne crkve primetio je da neki gatanje doživljavaju kao deo narodnog folklora, ali je naglasio da iza tog folklora stoji prizivanje mračnih sila.
– Čovek priziva đavola da mu pomogne, ali on će pomoći na takav način da će se kasnije gorko kajati – pojasnio je patrijarh.
– Ne bih nikome preporučio da se upušta u takve stvari. To je veoma, veoma opasna igra. I ne govorim to olako, već na osnovu činjenica – oni koji stupaju u kontakt s mračnim silama ne dobijaju odmah kaznu, potrebno je vreme, ali ti eksperimenti nikada ne prolaze bez posledica – upozorio je patrijarh.
Kao primer, poglavar Ruske pravoslavne crkve ispričao je priču iz svog života, kada mu se obratila žena kojoj su gatanja donela ozbiljne probleme u nekada skladnom porodičnom životu.
– Sačuvao Bog ljude od gatanja, čak i kada to rade iz zabave. Ne treba prizivati mračnu silu – ona je i bez toga veoma blizu nas – još jednom je upozorio patrijarh.
Govoreći o načinima borbe protiv mračnih sila, podsetio je na reči Gospoda Isusa Hrista da se one izgone samo molitvom i postom (up. Mt 17, 21).
– Molitvom, jer time prizivamo Božiju silu, a postom, jer prihvatamo određena ograničenja kako bismo osnažili svoje duhovne sile – zaključio je patrijarh Kiril.
Ko traži svetlost, neka ide ka Hristu, jer u tami nema puta koji vodi spasenju. Svako ko se poigrava silama koje ne dolaze od Boga, postaje njihov plen, makar to u početku ne uvideo. Vera, molitva i post su štit i oružje hrišćanina protiv zamki zla. Samo onaj ko hodi putem istine može pronaći istinski mir, jer je jedini pravi put – put ka Gospodu.
Takvih priča ima puno, a među akterima su i programeri koji su napustili velike IT kopmanije i sa porodicom otišli u Rusiju, ali i umetnici koje hrišćanstvo inspiriše.
Vernici i aktivisti zapalili su u moskovskoj svetinji simboličan broj sveća u znak sećanja na nerođene duše stradale kroz abortuse. Događaj je pokrenuo snažne emocije i još snažniji apel za zaštitu života.
U jedinoj pravoslavnoj svetinji u Finskoj, mladići pronalaze smisao i duhovni mir, uprkos predviđanjima stručnjaka da će vera nestajati iz njihovih života.
Mnogi veruju da razbijeno ogledalo donosi nesreću, ali protojerej Andrej Efanov objašnjava istinu o ovom starom verovanju i savetuje šta da učinite ako vam se dogodi da ga slomite.
Podsticao je Zorovavelja i Isusa sveštenika da obnove hram Gospodnji u Jerusalimu proričući tome hramu veću slavu nego bivšem hramu Solomonovu.
U svetinji kod Priboja dve iskušenice stupile su na put monaškog služenja, a ovaj duhovni događaj sabrao je verni narod i sveštenstvo, spojivši vekovno pamćenje manastira sa živom, tihom radošću ovog posebnog trenutka.
Zabeležen rukom u požutelim sveskama i pravljen merom koju je diktiralo srce, ovaj posni kolač i danas okuplja ukućane oko istog ukusa — jednostavnog, postojanog i dovoljno snažnog da poveže slavu, post i savremeni sto.
Bez Boga, čak i blagostanje nema snagu, a stradanje postaje neizdrživo.
Sveća, kolač i žito pripremaju se kao i obično, ističe Đurđević.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
U osnovi ovog greha nalazi se prekid duhovne veze s Bogom i okretanje nepoznatim silama, koje Crkva jasno identifikuje kao demonske.
Bez Boga, čak i blagostanje nema snagu, a stradanje postaje neizdrživo.
Sveća, kolač i žito pripremaju se kao i obično, ističe Đurđević.
Povodom najvećeg hrišćanskog praznika posvećenog ženama, podsećamo na besedu mitropolita šumadijskog, izgovorenu u Staroj kragujevačkoj crkvi, kao snažno svedočanstvo o porodici, odgovornosti roditelja i veri koja ne počinje u hramu, već u domu.
U besedi o Josifu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto zavist, kleveta i poniženje nisu kraj priče, već početak puta na kome Bog sam preuzima reč.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
U besedi o Josifu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto zavist, kleveta i poniženje nisu kraj priče, već početak puta na kome Bog sam preuzima reč.
Jedan od najvećih duhovnika 20. veka otkriva zašto reči gube snagu ako se ne potvrđuju životom i kako tajna molitva oblikuje duhovnu istinu.
Srpska pravoslavna crkva podseća na običaj u kojem deca simbolično "vežu" majke, a žene uzvraćaju darovima, stvarajući nevidljive niti koje povezuju generacije i jačaju hrišćanski duh zajedništva.
