Crkve i manastiri 18.01.2025 | 11:34

SVE VIŠE MLADIH FINACA BEŽI OD SAVREMENOG SVETA – U PRAVOSLAVNI MANASTIR: Neočekivani verski preporod u srcu sekularne Evrope

Izvor: AFP
Autor: Saša Tošić
SVE VIŠE MLADIH FINACA BEŽI OD SAVREMENOG SVETA – U PRAVOSLAVNI MANASTIR: Neočekivani verski preporod u srcu sekularne Evrope
Profimedia

U jedinoj pravoslavnoj svetinji u Finskoj, mladići pronalaze smisao i duhovni mir, uprkos predviđanjima stručnjaka da će vera nestajati iz njihovih života.

Tišina se širi nad Valamskim manastirom u Uusi-Valamu, dok prvi zraci sunca osvetljavaju kupole i ikone, a molitveni šapat monaha postaje deo neizrecive harmonije. Ovo je jedini pravoslavni manastir u Finskoj, mesto gde duša pronalazi smiraj u ritmu drevnih monaških pravila.

Svitanje u Valamskom manastiru donosi zvukove jutarnje molitve. Tačno u šest sati, bratstvo se okuplja u molitvi, započinjući dan u duhu smirenja i zahvalnosti. Nakon doručka, svaki monah kreće na poslušanje – bilo da je reč o hranjenju ovaca, izradi sveća ili administrativnim poslovima, njihova svakodnevica odiše starinom i duhovnom posvećenošću.

Profimedia
 

Ono što je iznenađujuće je da se bratstvo ovog manastira u poslednjih pet godina gotovo udvostručilo, poraslo sa deset na osamnaest monaha. U vremenu kada su stručnjaci predviđali opadanje religioznosti među mladima, hrišćanska vera, barem među mladićima u Finskoj, pokazuje suprotan trend. Arhimandrit, otac Mihailo, objašnjava da je pandemija kovida bila prelomni trenutak:

- Nakon toga počeli smo da primećujemo ogroman porast interesovanja.

Mnogi mladići traže odgovore na egzistencijalna pitanja. Redovno šalju poruke monasima, želeći da razgovaraju o veri, a neki se odlučuju da i sami postanu iskušenici. Otac Mihailo primećuje:

- Mislim da su možda nesigurna vremena u kojima živimo razlog za to. Ljudi traže nešto postojano, nešto na šta mogu da se oslone.

Profimedia
Monah Rafailo na manastiorskom imanju 

Iako se broj Finaca koji se izjašnjavaju kao hrišćani decenijama smanjuje, istraživači su u poslednjih nekoliko godina primetili porast interesovanja među mladima. Kati Tervo-Niemela, profesorka praktične teologije na Univerzitetu istočne Finske, priznaje da je isprva bila skeptična:

- Ali rezultati su se iznova i iznova ponavljali u istraživanjima.

Za mnoge mlade monahe, odlazak u manastir nije samo beg od haotičnog sveta, već i put ka unutrašnjem miru. Otac Stefanos, dvadesettrogodišnji monah, odrastao je u pravoslavnoj porodici i oduvek je znao da će kročiti monaškim putem.

- Bilo je divno. Monaški život me je oslobodio svih onih ovozemaljskih briga koje ljudi imaju - objašnjava on. . Studirao je i prvi put živeo sam kada je doneo odluku da se zamonaši, u vreme kada su ga mučile brige o studentskom dugu i njegovom mestu u životu.

Profimedia
Monah Rafailo

- Onda je počeo rat u Ukrajini, što je dodatno otežalo stvari - dodaje.

Finska je zemlja u kojoj je oko 63% stanovništva povezano sa Evangeličko-luteranskom crkvom, dok samo 1% pripada pravoslavnoj crkvi, koja se nalazi pod jurisdikcijom Carigradske patrijaršie. Iako Valamski manastir potiče iz Rusije, on je prekinuo veze sa Ruskom pravoslavnom crkvom 1917. godine, kada je Finska stekla nezavisnost.

Danas, manastir ne samo da opstaje, već i privlači nove naraštaje. Kati Tervo-Niemela smatra da neki mladići pronalaze utočište u duboko tradicionalnim verskim zajednicama jer se one uklapaju u njihove konzervativne vrednosti. U vremenu velikih društvenih promena, monaški život za mnoge postaje simbol stabilnosti i duhovnog sidrišta.

Valamski manastir, sa svojim tihim hodnicima i svetlošću kandila koja treperi ispred ikona, ostaje duhovna oaza za one koji traže smisao, mir i molitvenu povezanost sa Bogom u svetu koji se neprestano menja.