U jedinoj pravoslavnoj svetinji u Finskoj, mladići pronalaze smisao i duhovni mir, uprkos predviđanjima stručnjaka da će vera nestajati iz njihovih života.
Tišina se širi nad Valamskim manastirom u Uusi-Valamu, dok prvi zraci sunca osvetljavaju kupole i ikone, a molitveni šapat monaha postaje deo neizrecive harmonije. Ovo je jedini pravoslavni manastir u Finskoj, mesto gde duša pronalazi smiraj u ritmu drevnih monaških pravila.
Svitanje u Valamskom manastiru donosi zvukove jutarnje molitve. Tačno u šest sati, bratstvo se okuplja u molitvi, započinjući dan u duhu smirenja i zahvalnosti. Nakon doručka, svaki monah kreće na poslušanje – bilo da je reč o hranjenju ovaca, izradi sveća ili administrativnim poslovima, njihova svakodnevica odiše starinom i duhovnom posvećenošću.
Ono što je iznenađujuće je da se bratstvo ovog manastira u poslednjih pet godina gotovo udvostručilo, poraslo sa deset na osamnaest monaha. U vremenu kada su stručnjaci predviđali opadanje religioznosti među mladima, hrišćanska vera, barem među mladićima u Finskoj, pokazuje suprotan trend. Arhimandrit, otac Mihailo, objašnjava da je pandemija kovida bila prelomni trenutak:
- Nakon toga počeli smo da primećujemo ogroman porast interesovanja.
Mnogi mladići traže odgovore na egzistencijalna pitanja. Redovno šalju poruke monasima, želeći da razgovaraju o veri, a neki se odlučuju da i sami postanu iskušenici. Otac Mihailo primećuje:
- Mislim da su možda nesigurna vremena u kojima živimo razlog za to. Ljudi traže nešto postojano, nešto na šta mogu da se oslone.
Iako se broj Finaca koji se izjašnjavaju kao hrišćani decenijama smanjuje, istraživači su u poslednjih nekoliko godina primetili porast interesovanja među mladima. Kati Tervo-Niemela, profesorka praktične teologije na Univerzitetu istočne Finske, priznaje da je isprva bila skeptična:
- Ali rezultati su se iznova i iznova ponavljali u istraživanjima.
Za mnoge mlade monahe, odlazak u manastir nije samo beg od haotičnog sveta, već i put ka unutrašnjem miru. Otac Stefanos, dvadesettrogodišnji monah, odrastao je u pravoslavnoj porodici i oduvek je znao da će kročiti monaškim putem.
- Bilo je divno. Monaški život me je oslobodio svih onih ovozemaljskih briga koje ljudi imaju - objašnjava on. . Studirao je i prvi put živeo sam kada je doneo odluku da se zamonaši, u vreme kada su ga mučile brige o studentskom dugu i njegovom mestu u životu.
- Onda je počeo rat u Ukrajini, što je dodatno otežalo stvari - dodaje.
Finska je zemlja u kojoj je oko 63% stanovništva povezano sa Evangeličko-luteranskom crkvom, dok samo 1% pripada pravoslavnoj crkvi, koja se nalazi pod jurisdikcijom Carigradske patrijaršie. Iako Valamski manastir potiče iz Rusije, on je prekinuo veze sa Ruskom pravoslavnom crkvom 1917. godine, kada je Finska stekla nezavisnost.
Danas, manastir ne samo da opstaje, već i privlači nove naraštaje. Kati Tervo-Niemela smatra da neki mladići pronalaze utočište u duboko tradicionalnim verskim zajednicama jer se one uklapaju u njihove konzervativne vrednosti. U vremenu velikih društvenih promena, monaški život za mnoge postaje simbol stabilnosti i duhovnog sidrišta.
Valamski manastir, sa svojim tihim hodnicima i svetlošću kandila koja treperi ispred ikona, ostaje duhovna oaza za one koji traže smisao, mir i molitvenu povezanost sa Bogom u svetu koji se neprestano menja.
Arhimandrit Zaharija iz Tanzanije krenuo je na neobično duhovno putovanje – odrastao je u rimokatoličkoj porodici, susreo se sa pravoslavljem i postao monah, služeći u Rusiji. Dok se pravoslavne zajednice suočavaju s izazovima očuvanja tradicije i duhovnog vođstva, godina koju smo započeli donosi ključne trenutke u odnosima među crkvama i s globalnim pitanjima koja oblikuju njihov uticaj i misiju. Istraživanje iz 2023. godine, koje je sproveo Institut za pravoslavne studije među pravoslavnim sveštenicima u 20 parohija širom 15 američkih država, otkrilo je da je broj konvertita u pravoslavnu crkvu porastao za 80% u 2022. godini u poređenju sa nivoima pre pandemije 2019. godine. Takvih priča ima puno, a među akterima su i programeri koji su napustili velike IT kopmanije i sa porodicom otišli u Rusiju, ali i umetnici koje hrišćanstvo inspiriše. Na gubilište sa Simeonom bilo je izvedeno još 1000 hrišćana. Gotovo četiri decenije otac Slobodan bio je oslonac parohijanima, predvodio sveštenstvo kao arhijerejski namesnik i ostavio snažan trag u crkvenom životu. Od listića palme se priprema čaj po posebnom receptu. Čovek opterećen sopstvenim padovima i pogrešnim izborima često oseća nemoć da se vrati na pravi put. U strahu od nove državne podele i potrage za sigurnim osloncem, deo stanovnika dalmatinskog ostrva prešao je u pravoslavnu veru, što je pokrenulo niz reakcija, sukoba i dugotrajan proces koji će se završiti tek posle Drugog svetskog rata. Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost. Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici. Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima. Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre! Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Profimedia
Profimedia
Profimedia
Profimedia
Pogledaj galeriju
Profimedia
Pogledaj galeriju
Profimedia
Pogledaj galeriju
Profimedia
Pogledaj galeriju
Duhovna riznica
15:26 | 24.10.2024
OD KATOLIČKOG VERNIKA DO VELIKODOSTOJNIKA PRAVOSLAVNE CRKVE: Otac Zaharija svedoči kako je postao stub pravoslavne misije
Duhovna riznica
13:20 | 04.01.2025
KOJI PROBLEMI OČEKUJU PRAVOSLAVNI SVET U 2025. GODINI: Na raskršću ključnih izazova i geopolitičkih pritisaka
Duhovna riznica
10:28 | 12.01.2025
OSNIVAJU SE NOVE PAROHIJE, SVE VIŠE AMERIKANACA PRELAZI U PRAVOSLAVLJE: Otkrili razloge zbog kojih to čine
Duhovna riznica
10:38 | 15.01.2025
ZAŠTO ZAPADNJACI MASOVNO BEŽE U RUSIJU? Poznati glumac napustio SAD, pa poručio: "Doći će još stotine hiljada izbeglica"
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Praznici i sveci
18:30
ON JE BIO POZNAT PO NEPOKOLEBLJIVOJ VERI I HRABROSTI! Sutra je Prepodobni Simeon Persijski!
Aktuelno iz SPC
16:37
OTIŠAO PROTA SLOBODAN PETROVIĆ: Ispraćaj sveštenika kome je verni narod dolazio u najtežim trenucima
Duhovna riznica
15:41
ONA JE JEDNO OD NAJVEĆIH ČUDA PRAVOSLAVLJA I MNOGIMA JE ŽIVOT PROMENILA IZ KORENA: Šta je čudotvorna palma Svetog Save Osvećenog, kako do njenih listova i kome najviše pomaže?
Duhovna riznica
14:00
KADA ŽIVOT POSTANE BREME KOJE PREVAZILAZI VAŠU SNAGU, SAMO OVO URADITE: Starac Emilijan o najboljem leku za slomljenu dušu
Duhovna riznica
12:30
PONOSIM SE HRVATSKIM IMENOM, ALI ČEZNEM ZA BRAĆOM SRBIMA: Kako su katolici na Visu masovno prelazili u pravoslavlje u vremenu velikih previranja na Jadranu
Duhovna riznica
09:19 | 24.02.2026
TUMANSKO ČUDO PRIRODE DOBILO JAČU DRŽAVNU ZAŠTITU: Uredbom Vlade celo područje proglašeno dobrom od regionalnog značaja
Aktuelno iz SPC
20:48 | 05.02.2026
POTPIS KOJI MENJA VERSKU MAPU PODGORICE: Konačno postoje svi uslovi za podizanje svetinje posvećene Svetom Vasiliju Ostroškom
Duhovna riznica
21:12 | 10.02.2026
POGINUO SVEŠTENIK DOK JE SLUŽIO OPELO POKOJNIKU: Otac Sergej stradao na licu mesta, šestoro iz pogrebne povorke ranjeno
Duhovna riznica
09:50 | 01.03.2026
NIKAD OVO NE RADITE KAD UPALITE SVEĆU U CRKVI! Otac Ljuba kaže da od toga nema nikakve koristi
Mrsni recepti
11:26 | 04.02.2026
BRZI SLATKIŠ SA PAVLAKOM KOJI SU BAKE PRAVILE KAD GOSTI MOGU DA STIGNU SVAKOG ČASA: Recepti koji se pamte po ukusu, ne po meri
U trenucima najtežih životnih iskušenja i porodičnih tragedija, princeza Ileana od Rumunije pronašla je nadu i utehu među srpskim monasima i sveštenstvom u Americi.
Jutrenje se smatra susretom duše sa svetlošću novog dana, ali i sa svetlošću koja prevazilazi svako vreme - s Hristom.
U praksi, poslušnost pomaže čoveku da se oslobodi egoizma i samovolje. Kroz nju se uči smirenje, vera i poverenje.
Jelena Georgijevna, izdanak velikih dinastija, ostavila je plemićke titule i raskošne palate da bi pronašla unutrašnji mir, pokorivši se Božjoj volji kroz nevolje, porodične tragedije i neugaslu duhovnu žeđ u dalekoj zemlji.
Iako danas nosi ime Svetog Stefana, veruje se da je prvobitno bila posvećena Presvetoj Bogorodici.
Dok jedni u njemu vide simbol zajedništva, drugi postavljaju pitanja o njegovom mestu u prostoru grada i značenju koje nosi u širem društvenom kontekstu.
Arhitektonska posebnost nastala je kao odgovor na političke podele i svedoči o vremenu kada su vernici iz Banata pomagali oslobođenje Srbije.
Crkva svetog Marka u Užicu otkriva slojeve prošlosti - od izgubljene brvnare i burnih istorijskih preokreta, do neobičnog zvonika, vrednih ikona i živog liturgijskog života koji traje bez prekida.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Desert iz hercegovačkog kraja nastaje spajanjem voćnog namaza, brašna i vode, zatim se kratko peče i preliva toplim šećernim sirupom, čime dobija prepoznatljivu tamnu aromu.
Iako većina jevrejskih autoriteta smatra da je pirsing ušiju prihvatljiv, pitanje postaje znatno složenije kada su u pitanju drugi delovi tela.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenice Agapiju, Hioniju i Irinu po starom i Svete apostole Jasona i Sosipatra po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Katarine Sijenske, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
