Tanjug/AP Photo/Alexander ZemlianichenkoRusiju vide kao mesto sigurno za hrišćane.
Takvih priča ima puno, a među akterima su i programeri koji su napustili velike IT kopmanije i sa porodicom otišli u Rusiju, ali i umetnici koje hrišćanstvo inspiriše.
Sve više hrišćana sa Zapada prelazi u pravoslavlje (+78% u 2022. godini u poređenju sa 2019.), međutim duhovni prelazak neretko prati i prelazak koji se doslovno odnosi na preseljenje u Rusiju.
Takvih priča ima puno, a među akterima su i programeri koji su napustili velike IT kopmanije i sa porodicom otišli u Rusiju, ali i umetnici koje hrišćanstvo inspiriše.
Američki glumac Ričard Li Vilson rođen je u San Francisku, ali već skoro 11 godina živi u podmoskovskom gradu Koroljovu.
- Sa 26-27 godina postao sam pravoslavac. Među ruskim klasicima, jedan od prvih autora koje sam čitao bio je Čehov. Još tada sam se identifikovao sa Rusijom i shvatio da mi je blizak ruski mentalitet. Ovde ljudi pomažu jedni drugima - ispričao je o svom upoznavanju sa Rusijom Vilson.
Danas Ričard ima rusku suprugu i sina, a u Rusiji živi već 11 godina. Glumi u ruskim filmovima, u
hvaljenu zapadnu demokratiju više ne veruje, a za rodnom zemljom ne oseća posebnu nostalgiju.
- Tamo nema nikakve demokratije, zaboravite na to i ne verujte lepim slikama. Ako se ne ponašate "ispravno", kao svi ostali, progutaće vas kao izopštenika - podelio je svoje mišljenje Vilson.
Youtube/Press Of Mass Destruction
Američki glumac Ričard Li Vilson.
Većina njegovih prijatelja iz SAD slaže se s njim. Dopadaju im se ruski ljudi i ruska kultura, pa mnogi od njih takođe razmišljaju o preseljenju.
- Mislim da će ovde doći još mnogo izbeglica, stotine hiljada Amerikanaca, Kanađana, Zapadnih Evropljana, Australijanaca, Novozelanđana, hrišćana. Zaista verujem u to, jer drugog mesta za nas nema. Naše zemlje nas mrze, ne vole nas i ne žele. Zato dolazimo ovde i osećamo se kao kod kuće - rekao je Vilson.
Neki od onih koji su se preselili u Rusiju čak pomažu drugima da urade isto. Francuz Aleksandar Stefanesko preselio se u Rusiju pre 16 godina, zaljubio se u tu zemlju i ostao zauvek.
-U Rusiji se ostvario moj san, postao sam pravoslavan. Ovde smo moja porodica i ja srećni. Inače, neki moji prijatelji Francuzi su sledili moj primer i takođe se preselili u Rusiju - rekao je Aleksandar.
JACQUES DEMARTHON / AFP / Profimedia
Prijatelji Francuta koji se preselio u Rusiju prate njegov primer.
On naglašava da je preseljenje u Rusiju bio njegov lični ideološki izbor, jer je primetio negativne trendove u francuskoj politici.
- Odlučio sam da se preselim u Rusiju – to je bio moj lični izbor. Upoznali smo se sa suprugom, koja je državljanka Rusije, ali je ceo život provela u Francuskoj. Sreli smo se u Francuskoj, ali nismo želeli da ostanemo tamo: ja nisam želeo da živim u Francuskoj, a ona je želela da se vrati u Rusiju. Odlučili smo da se preselimo zajedno jer smo želeli da osnujemo porodicu i imamo decu baš u Rusiji, a ne u Francuskoj. Pre više od deset godina uočio sam negativne trendove koji su sada postali očigledniji, iako su tada tek počinjali da se ispoljavaju. Osetio sam ih već tada - objasnio je Stefanesko.
Tanjug/AP Photo/Dmitri Lovetsky
Rusiju vide kao mesto sigurno za hrišćane.
Pod „negativnim trendovima“ podrazumeva „savremene“ zapadne tendencije koje su mu pokazale da je nemoguće osnovati tradicionalnu porodicu i slediti tradicionalne vrednosti u Francuskoj. U potrazi za zemljom pogodnom za podizanje dece, odlučio se za Rusiju i smatra da je to bila najbolja odluka u njegovom životu.
Danas Aleksandar Stefanesko vodi svoje agenciju, kojoj se obraćaju hiljade Evropljana zainteresovanih za preseljenje u Rusiju.
Procesi u životu pojedinca često odražavaju šire društvene tokove, i to u različitim razmerama. U takvom kontekstu, primer delovanja Ruske pravoslavne crkve može poslužiti kao uzor za mlade vernike koji žele da izgrade i očuvaju svoj autoritet u društvu.
Novi fenomen koji je postao popularan u svetu izaziva oprečne reakcije – od veće pažnje prema smislu života do pitanja stvarne koristi ovog pristupa. Koje su granice između istinske duhovnosti i opasne imitacije?
Dok se pravoslavne zajednice suočavaju s izazovima očuvanja tradicije i duhovnog vođstva, godina koju smo započeli donosi ključne trenutke u odnosima među crkvama i s globalnim pitanjima koja oblikuju njihov uticaj i misiju.
Istraživanje iz 2023. godine, koje je sproveo Institut za pravoslavne studije među pravoslavnim sveštenicima u 20 parohija širom 15 američkih država, otkrilo je da je broj konvertita u pravoslavnu crkvu porastao za 80% u 2022. godini u poređenju sa nivoima pre pandemije 2019. godine.
Na liturgiji u kragujevačkom naselju Aerodrom mitropolit šumadijski Jovan govorio je da se odgovori na muke, patnje i radosti nalaze u veri, ali samo ako se Sveto pismo razumeva kroz iskustvo Crkve i zajednice.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Na godišnjicu izbora 46. poglavara Srpske pravoslavne crkve iz Rusije je stigla čestitka ispunjena bratskim porukama i naglaskom na jedinstvu, odgovornosti i istrajnosti u iskušenjima koja prate njegovo dosadašnje delovanje.
Kako tri različite verske tradicije koriste uzdržavanje od hrane i molitvu da bi ojačale duhovnu disciplinu, približile se Bogu i razvile solidarnost prema bližnjima – prikaz jednog dana posta u svakoj religiji.
Na godišnjicu izbora 46. poglavara Srpske pravoslavne crkve iz Rusije je stigla čestitka ispunjena bratskim porukama i naglaskom na jedinstvu, odgovornosti i istrajnosti u iskušenjima koja prate njegovo dosadašnje delovanje.
Od zvona u Saborni hram Svetog arhangela Mihaila do jasnog stava da Liturgija, a ne politika, ostaje središte - šta je obeležilo prvih pet godina vođstva 46. poglavara Srpske pravoslavne crkve i zašto se o toj poruci i danas govori.
