Tanjug/AP Photo/Alexander ZemlianichenkoRusiju vide kao mesto sigurno za hrišćane.
Takvih priča ima puno, a među akterima su i programeri koji su napustili velike IT kopmanije i sa porodicom otišli u Rusiju, ali i umetnici koje hrišćanstvo inspiriše.
Sve više hrišćana sa Zapada prelazi u pravoslavlje (+78% u 2022. godini u poređenju sa 2019.), međutim duhovni prelazak neretko prati i prelazak koji se doslovno odnosi na preseljenje u Rusiju.
Takvih priča ima puno, a među akterima su i programeri koji su napustili velike IT kopmanije i sa porodicom otišli u Rusiju, ali i umetnici koje hrišćanstvo inspiriše.
LAURIE DIEFFEMBACQ / AFP / Profimedia
Maks Kavalera
Američki glumac Ričard Li Vilson rođen je u San Francisku, ali već skoro 11 godina živi u podmoskovskom gradu Koroljovu.
- Sa 26-27 godina postao sam pravoslavac. Među ruskim klasicima, jedan od prvih autora koje sam čitao bio je Čehov. Još tada sam se identifikovao sa Rusijom i shvatio da mi je blizak ruski mentalitet. Ovde ljudi pomažu jedni drugima - ispričao je o svom upoznavanju sa Rusijom Vilson.
Danas Ričard ima rusku suprugu i sina, a u Rusiji živi već 11 godina. Glumi u ruskim filmovima, u
hvaljenu zapadnu demokratiju više ne veruje, a za rodnom zemljom ne oseća posebnu nostalgiju.
- Tamo nema nikakve demokratije, zaboravite na to i ne verujte lepim slikama. Ako se ne ponašate "ispravno", kao svi ostali, progutaće vas kao izopštenika - podelio je svoje mišljenje Vilson.
Youtube/Press Of Mass Destruction
Američki glumac Ričard Li Vilson.
Većina njegovih prijatelja iz SAD slaže se s njim. Dopadaju im se ruski ljudi i ruska kultura, pa mnogi od njih takođe razmišljaju o preseljenju.
- Mislim da će ovde doći još mnogo izbeglica, stotine hiljada Amerikanaca, Kanađana, Zapadnih Evropljana, Australijanaca, Novozelanđana, hrišćana. Zaista verujem u to, jer drugog mesta za nas nema. Naše zemlje nas mrze, ne vole nas i ne žele. Zato dolazimo ovde i osećamo se kao kod kuće - rekao je Vilson.
Neki od onih koji su se preselili u Rusiju čak pomažu drugima da urade isto. Francuz Aleksandar Stefanesko preselio se u Rusiju pre 16 godina, zaljubio se u tu zemlju i ostao zauvek.
-U Rusiji se ostvario moj san, postao sam pravoslavan. Ovde smo moja porodica i ja srećni. Inače, neki moji prijatelji Francuzi su sledili moj primer i takođe se preselili u Rusiju - rekao je Aleksandar.
JACQUES DEMARTHON / AFP / Profimedia
Prijatelji Francuta koji se preselio u Rusiju prate njegov primer.
On naglašava da je preseljenje u Rusiju bio njegov lični ideološki izbor, jer je primetio negativne trendove u francuskoj politici.
- Odlučio sam da se preselim u Rusiju – to je bio moj lični izbor. Upoznali smo se sa suprugom, koja je državljanka Rusije, ali je ceo život provela u Francuskoj. Sreli smo se u Francuskoj, ali nismo želeli da ostanemo tamo: ja nisam želeo da živim u Francuskoj, a ona je želela da se vrati u Rusiju. Odlučili smo da se preselimo zajedno jer smo želeli da osnujemo porodicu i imamo decu baš u Rusiji, a ne u Francuskoj. Pre više od deset godina uočio sam negativne trendove koji su sada postali očigledniji, iako su tada tek počinjali da se ispoljavaju. Osetio sam ih već tada - objasnio je Stefanesko.
Tanjug/AP Photo/Dmitri Lovetsky
Rusiju vide kao mesto sigurno za hrišćane.
Pod „negativnim trendovima“ podrazumeva „savremene“ zapadne tendencije koje su mu pokazale da je nemoguće osnovati tradicionalnu porodicu i slediti tradicionalne vrednosti u Francuskoj. U potrazi za zemljom pogodnom za podizanje dece, odlučio se za Rusiju i smatra da je to bila najbolja odluka u njegovom životu.
Danas Aleksandar Stefanesko vodi svoje agenciju, kojoj se obraćaju hiljade Evropljana zainteresovanih za preseljenje u Rusiju.
Procesi u životu pojedinca često odražavaju šire društvene tokove, i to u različitim razmerama. U takvom kontekstu, primer delovanja Ruske pravoslavne crkve može poslužiti kao uzor za mlade vernike koji žele da izgrade i očuvaju svoj autoritet u društvu.
Novi fenomen koji je postao popularan u svetu izaziva oprečne reakcije – od veće pažnje prema smislu života do pitanja stvarne koristi ovog pristupa. Koje su granice između istinske duhovnosti i opasne imitacije?
Dok se pravoslavne zajednice suočavaju s izazovima očuvanja tradicije i duhovnog vođstva, godina koju smo započeli donosi ključne trenutke u odnosima među crkvama i s globalnim pitanjima koja oblikuju njihov uticaj i misiju.
Istraživanje iz 2023. godine, koje je sproveo Institut za pravoslavne studije među pravoslavnim sveštenicima u 20 parohija širom 15 američkih država, otkrilo je da je broj konvertita u pravoslavnu crkvu porastao za 80% u 2022. godini u poređenju sa nivoima pre pandemije 2019. godine.
Videdo na kojem poslanica vladajuće partije Ajlin Keskin ljubi ruku predsedniku dok prima pomoć za dete, izazvao je podele u javnosti i otvorio debatu o granicama poštovanja, islamskom učenju, tradiciji i političkoj lojalnosti u savremenom društvu.
Zbog ovih čudotvornih lanaca crkva se bila nadaleko pročula, pa su „pod te sindžire da nađu spasa" u nju dolazili ne samo lokalni Grci, Turci i Srbi već i nevoljnici čak iz Persije i Egipta.
U uzvišenoj atmosferi Kolarčeve zadužbine, uz zvuke Mokranjčeve muzike i blagoslov patrijarha srpskog Porfirija, obeleženo je 110 godina od upokojenja velikog kompozitora i 180 godina od osvećenja Saborne crkve Svetog Arhangela Mihaila.
Takvih priča ima puno, a među akterima su i programeri koji su napustili velike IT kopmanije i sa porodicom otišli u Rusiju, ali i umetnici koje hrišćanstvo inspiriše.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Zbog zastrašujućih događaja na Bliskom Istoku, koji unose nemir i strah, mnogi se vraćaju rečima svetogorskog monaha iz 20 veka, koje je pre mnogo godina predvideo ono čemu sada svedočimo.
Moć skromnosti i nepokolebljiva ljubav prema Gospodu i ljudima, kao i celokupno duhovno nasleđe jednog od najvećih ruskih svetitelja, inspirišu verni narod do današnjeg dana.
Vernici i aktivisti zapalili su u moskovskoj svetinji simboličan broj sveća u znak sećanja na nerođene duše stradale kroz abortuse. Događaj je pokrenuo snažne emocije i još snažniji apel za zaštitu života.
Zbog ovih čudotvornih lanaca crkva se bila nadaleko pročula, pa su „pod te sindžire da nađu spasa" u nju dolazili ne samo lokalni Grci, Turci i Srbi već i nevoljnici čak iz Persije i Egipta.
Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi za 30. sredu po Pedesetnici razmatra tri unutrašnje prepreke koje sprečavaju istinsko obraćenje i spasenje, pozivajući nas na duboko duhovno samoproučavanje i oslobađanje od samoljublja, vezanosti za imanje i stida pred ljudima.
Zbog ovih čudotvornih lanaca crkva se bila nadaleko pročula, pa su „pod te sindžire da nađu spasa" u nju dolazili ne samo lokalni Grci, Turci i Srbi već i nevoljnici čak iz Persije i Egipta.
Od neobičnih fresaka Presvete Bogorodice sa krilima i Svetog Hristofora sa psećom glavom, do čudesnih isceljenja i manastirskih proizvoda – otac Teofil za portal religija.rs otkriva tajne ovog duhovnog bisera.
Od neobičnih fresaka Presvete Bogorodice sa krilima i Svetog Hristofora sa psećom glavom, do čudesnih isceljenja i manastirskih proizvoda – otac Teofil za portal religija.rs otkriva tajne ovog duhovnog bisera.
Jedinstvena tradicija u srcu Severne Makedonije spaja satiru, misticizam i duhovnost u slavlju Pravoslavne nove godine, dok svaka maska krije priču o prošlosti i sadašnjosti.
