Tanjug/AP Photo/Alexander ZemlianichenkoRusiju vide kao mesto sigurno za hrišćane.
Takvih priča ima puno, a među akterima su i programeri koji su napustili velike IT kopmanije i sa porodicom otišli u Rusiju, ali i umetnici koje hrišćanstvo inspiriše.
Sve više hrišćana sa Zapada prelazi u pravoslavlje (+78% u 2022. godini u poređenju sa 2019.), međutim duhovni prelazak neretko prati i prelazak koji se doslovno odnosi na preseljenje u Rusiju.
Takvih priča ima puno, a među akterima su i programeri koji su napustili velike IT kopmanije i sa porodicom otišli u Rusiju, ali i umetnici koje hrišćanstvo inspiriše.
Američki glumac Ričard Li Vilson rođen je u San Francisku, ali već skoro 11 godina živi u podmoskovskom gradu Koroljovu.
- Sa 26-27 godina postao sam pravoslavac. Među ruskim klasicima, jedan od prvih autora koje sam čitao bio je Čehov. Još tada sam se identifikovao sa Rusijom i shvatio da mi je blizak ruski mentalitet. Ovde ljudi pomažu jedni drugima - ispričao je o svom upoznavanju sa Rusijom Vilson.
Danas Ričard ima rusku suprugu i sina, a u Rusiji živi već 11 godina. Glumi u ruskim filmovima, u
hvaljenu zapadnu demokratiju više ne veruje, a za rodnom zemljom ne oseća posebnu nostalgiju.
- Tamo nema nikakve demokratije, zaboravite na to i ne verujte lepim slikama. Ako se ne ponašate "ispravno", kao svi ostali, progutaće vas kao izopštenika - podelio je svoje mišljenje Vilson.
Youtube/Press Of Mass Destruction
Američki glumac Ričard Li Vilson.
Većina njegovih prijatelja iz SAD slaže se s njim. Dopadaju im se ruski ljudi i ruska kultura, pa mnogi od njih takođe razmišljaju o preseljenju.
- Mislim da će ovde doći još mnogo izbeglica, stotine hiljada Amerikanaca, Kanađana, Zapadnih Evropljana, Australijanaca, Novozelanđana, hrišćana. Zaista verujem u to, jer drugog mesta za nas nema. Naše zemlje nas mrze, ne vole nas i ne žele. Zato dolazimo ovde i osećamo se kao kod kuće - rekao je Vilson.
Neki od onih koji su se preselili u Rusiju čak pomažu drugima da urade isto. Francuz Aleksandar Stefanesko preselio se u Rusiju pre 16 godina, zaljubio se u tu zemlju i ostao zauvek.
-U Rusiji se ostvario moj san, postao sam pravoslavan. Ovde smo moja porodica i ja srećni. Inače, neki moji prijatelji Francuzi su sledili moj primer i takođe se preselili u Rusiju - rekao je Aleksandar.
JACQUES DEMARTHON / AFP / Profimedia
Prijatelji Francuta koji se preselio u Rusiju prate njegov primer.
On naglašava da je preseljenje u Rusiju bio njegov lični ideološki izbor, jer je primetio negativne trendove u francuskoj politici.
- Odlučio sam da se preselim u Rusiju – to je bio moj lični izbor. Upoznali smo se sa suprugom, koja je državljanka Rusije, ali je ceo život provela u Francuskoj. Sreli smo se u Francuskoj, ali nismo želeli da ostanemo tamo: ja nisam želeo da živim u Francuskoj, a ona je želela da se vrati u Rusiju. Odlučili smo da se preselimo zajedno jer smo želeli da osnujemo porodicu i imamo decu baš u Rusiji, a ne u Francuskoj. Pre više od deset godina uočio sam negativne trendove koji su sada postali očigledniji, iako su tada tek počinjali da se ispoljavaju. Osetio sam ih već tada - objasnio je Stefanesko.
Tanjug/AP Photo/Dmitri Lovetsky
Rusiju vide kao mesto sigurno za hrišćane.
Pod „negativnim trendovima“ podrazumeva „savremene“ zapadne tendencije koje su mu pokazale da je nemoguće osnovati tradicionalnu porodicu i slediti tradicionalne vrednosti u Francuskoj. U potrazi za zemljom pogodnom za podizanje dece, odlučio se za Rusiju i smatra da je to bila najbolja odluka u njegovom životu.
Danas Aleksandar Stefanesko vodi svoje agenciju, kojoj se obraćaju hiljade Evropljana zainteresovanih za preseljenje u Rusiju.
Procesi u životu pojedinca često odražavaju šire društvene tokove, i to u različitim razmerama. U takvom kontekstu, primer delovanja Ruske pravoslavne crkve može poslužiti kao uzor za mlade vernike koji žele da izgrade i očuvaju svoj autoritet u društvu.
Novi fenomen koji je postao popularan u svetu izaziva oprečne reakcije – od veće pažnje prema smislu života do pitanja stvarne koristi ovog pristupa. Koje su granice između istinske duhovnosti i opasne imitacije?
Dok se pravoslavne zajednice suočavaju s izazovima očuvanja tradicije i duhovnog vođstva, godina koju smo započeli donosi ključne trenutke u odnosima među crkvama i s globalnim pitanjima koja oblikuju njihov uticaj i misiju.
Istraživanje iz 2023. godine, koje je sproveo Institut za pravoslavne studije među pravoslavnim sveštenicima u 20 parohija širom 15 američkih država, otkrilo je da je broj konvertita u pravoslavnu crkvu porastao za 80% u 2022. godini u poređenju sa nivoima pre pandemije 2019. godine.
Tradicionalna slika porodice, u kojoj je muškarac bio primarni zaštitnik i hranitelj, dok je žena bila čuvar doma, danas ustupa mesto novim obrascima funkcionisanja.
Kroz biblijske priče o Marti i Mariji otkrijte kako Hronos i Kairos oblikuju naš život, zašto stalno jurimo i propuštamo ono što nosi smisao, i kako svaka sekunda može postati dodir večnosti.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Od progona hrišćana do zemljotresa, ovaj drevni hram je iznova podizao svetlost vere – 16. novembra pravoslavni vernici slave čudesno obnovljeno sveto mesto gde se vekovima čuvaju mošti velikomučenika Georgija.
Tradicionalna slika porodice, u kojoj je muškarac bio primarni zaštitnik i hranitelj, dok je žena bila čuvar doma, danas ustupa mesto novim obrascima funkcionisanja.
Kroz biblijske priče o Marti i Mariji otkrijte kako Hronos i Kairos oblikuju naš život, zašto stalno jurimo i propuštamo ono što nosi smisao, i kako svaka sekunda može postati dodir večnosti.
U besedi za 24. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako su ljudi pre Isusovog dolaska živeli u mreži iskušenja i sablazni.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Njegove reči probijaju svakodnevnu hladnoću: oproštaj, sažaljenje i ljubav prema bližnjima nisu samo vrlina – to je put ka istinskoj veri i unutrašnjem miru, koji menja srce i svet oko nas.
Stihovi sure Ar-Rahman 55:1–13 povezuju Božiju blizinu, ljudsko poreklo i kosmički poredak, podsećajući da najvažnije često primetimo tek kada se um utiša.
Dok su svetinje padale i ljudi bežali sa Kosmeta, mati Fevronija je ostala, spašavala izbeglice, molila se neprestano i postala simbol vere, snage i majčinske ljubavi.
