ZAŠTO MLADI AMERIKANCI MASOVNO PRELAZE U PRAVOSLAVLJE? Vladika Jona otkriva razloge neočekivanog duhovnog preporoda u Americi

U Sjedinjenim Američkim Državama poslednjih godina beleži se primetan talas obraćenja u pravoslavlje. Prema istraživanju portala Basilica.ro i studiji Instituta za pravoslavne studije pri koledžu Sveti Konstantin u Hjustonu, prosečan broj godišnjih konverzija porastao je sa oko 89 na čak 155 u periodu od 2022. do 2023. godine, u uzorku od 20 parohija iz 15 saveznih država.

Najveći broj novokrštenih pripada starosnoj grupi od 30 do 39 godina, uglavnom su neoženjeni, a većina dolazi iz protestantskih zajednica.

Istraživanje beleži da je pandemija 2020. izazvala pad broja vernika, ali da su se crkve u protekle dve godine oporavile i doživele snažan rast. Posebno je izražen preporod na američkom Jugu, naročito u manjim mestima i među zajednicama obraćenika, daleko od tradicionalnih etničkih parohija.

U Teksasu, pod okriljem Ruske pravoslavne zagranicne crkve (ROCOR), izrastaju snažna duhovna središta koja privlače vernike bogoslužbenom dubinom i naglašenim osećajem tradicionalne muževnosti.

O ovom fenomenu, pa portal američkog ogranka Saveza pravoslavnih novinara govorio je nekadašnji poglavar Pravoslavne crkve u Americi, mitropolit Jona.

Instagram/fathermosesmcpherson,Ruska Pravoslana Crkva

 

Vladiko, kakav ste duhovni rast Pravoslavlja primetili na američkom Jugu u poslednjih pet godina?

Rasta ima mnogo, ne toliko u velikim gradskim centrima ili u etničkim parohijama, već u zajednicama obraćenika koje se nalaze u manjim mestima — na primer, u Lenoiru, u saveznoj državi Tenesi.

Moja parohija u okrugu Staford, u Virdžiniji, doživela je pravi procvat. Ima parohija koje u istom trenutku imaju i po 40 ili 50 katihumena; zatim se oni krštavaju, i odmah dolazi još toliko novih.

Ovaj duhovni preporod predvode, u velikoj meri, mladi ljudi, naročito muškarci, koji traže duhovnu stabilnost i autentičnost. Traže mesto gde će biti primljeni sa ljubavlju, gde će ih neko uzeti pod svoje duhovno okrilje i rukovoditi im. I mislim da je to idealno polje delovanja za Pravoslavnu Crkvu. To je ono što ona nudi po svojoj prirodi — živo predanje Crkve.

Kako smatrate da pravoslavna crkva može pomoći mladim Amerikancima koji napuštaju heterodoksne zajednice da se vrate veri?

Pravoslavna Crkva je jedina Crkva koja poseduje punu duhovnu i dogmatsku stabilnost. Čak se i Rimokatolička Crkva stalno menja, donosi nove odluke i uvodi promene, tako da ni tamo više nema istinske stabilnosti, iako ima jaku institucionalnu strukturu. Protestantske zajednice su, u velikoj meri, skrenule s puta i mnoge od njih jednostavno nestaju.

Po onome što vidim, mladi se danas najviše okreću Pravoslavlju i Rimokatoličkoj Crkvi, i, naravno, mi bismo želeli da pronađu puninu istine u pravoslavnoj crkvi. Oni tragaju za istim stvarima...

Pravoslavlje nije legalističko. Ima pojedinaca koji ga pogrešno predstavljaju kao legalizam, ali ono to po svojoj suštini nije. Rimokatolicizam je duboko legalistički. Ako neko to traži, može to tamo i naći.

Printscreen/oca.org

 

Međutim, Pravoslavlje nudi nešto mnogo dublje — lično, neposredno opštenje s Bogom, sjedinjenje sa Njim, što je i cilj hrišćanskog života. To je potraga za poznanjem Boga, ne znanjem o Bogu, već ličnim poznanjem Boga — i mislim da je to ono što najviše privlači one koji iskreno traže Hrista.

Ljudi dolaze u Crkvu iz raznih razloga — traže zajednicu, prijateljstvo, sigurnost. Nekada to čine iz pogrešnih predstava, ali vremenom duhovno sazrevaju. Suština onoga što Pravoslavlje nudi jeste radikalna sloboda. To ne znači da ne postoje dogme, kanoni i poredak, već da unutar tih granica postoji istinska sloboda.

A teološka sloboda jeste sloboda da se vrši volja Božija. Ako to posedujete — vi ste zaista slobodni. Ako to nemate — a to je pravac kojim ide Zapad — onda nemate ništa. Ljudi žele smisao, a ne prazninu.

Šta bi pravoslavni vernici na američkom Jugu mogli da učine kako bi širili Pravoslavlje i osnivali misije u mestima gde ono još nije prisutno?

Godinama sam radio kao misionarski planer i još uvek se time bavim. Najvažnije je okupiti grupu vernika koji su istinski posvećeni Hristu i Svetoj Crkvi, i koji žele da izgrade parohijsku zajednicu.

To zahteva svu vašu pažnju, vreme i sredstva — ali vredi. Naravno, tu je i bogoslužbeni aspekt, i materijalna organizacija, ali ono što je najvažnije jeste izgradnja međusobnih odnosa i poverenja sa ljudima istog uma.

Ako su svi istinski posvećeni Hristu, sve će doći na svoje mesto. Ako svako ima svoj lični plan — to neće uspeti. Zato mislim da je ključno izbegavati svaku vrstu preteranog revnovanja ili fanatizma.

Fanatizam i emotivna euforija su karakteristike protestantskog duha — a mi to nismo. Mi se držimo reči svetog oca Benedikta: umerenost u svemu. Ako neko upadne u romantičnu predstavu o tome šta znači biti pravoslavni hrišćanin, to neće potrajati.

Ali ako neko istinski, trezveno traži Boga, to će ga voditi dublje i dublje u zajednicu sa Njim. To, naravno, podrazumeva molitvu, post, asketski trud, redovnu svetu tajnu ispovesti, često pričešće i nastojanje da se ceo život pretvori u duhovnu potragu za Bogom. To je pravoslavlje — i ono vas upravo tamo vodi.

ustupila Tatjana Rajić

 

Koju ličnu molitvu smatrate najdubljom i najprisnijom u svakodnevnom životu?

Isusovu molitvu.

Za one koji ne znaju, možete li objasniti šta je Ludwell Fellowship i čemu je posvećena predstojeća konferencija?

Drago mi je što ste to pomenuli. Pravoslavna zadužbina Filipa Ludvela III organizuje svoju godišnju konferenciju 6. septembra u Staffordu, u Virdžiniji, u parohiji svetog Germana, koja je i moja matična parohija.

Tema konferencije je "Kolijevka i ognjište" — i upravo to jeste Pravoslavlje: kolevka i ognjište hrišćanske vere. Imamo izvanredne predavače.

Posle dužeg truda, uspeli smo da dovedemo oca Turba Kvolsa. Tu je i Džej Dajer, kao i još nekoliko poznatih imena, koji će govoriti o istoriji i duhovnom nasleđu Filipa Ludvela, prvog pravoslavnog obraćenika među američkim kolonistima.

Konferencija je posebno posvećena pravoslavnim misijama na američkom Jugu, razgovoru o specifičnostima južnjačke kulture i o tome zašto je američki Jug posebno otvoren za pravoslavlje. Verujem da će to biti veoma plodonosan skup.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara