Radule Perisic/ATAImage, Shutterstock/PeopleImages.com - Yuri A
Za našu Crkvu, za obred sahrane, uz opelo, potrebni su jedino sveća, žito i vino.
U hrišćanstvu, smrt se smatra prelaskom iz zemaljskog života u večni život, a ne krajem postojanja. Hrišćani veruju u vaskrsenje tela i život večni, pri čemu je smrt samo prolazak iz ovozemaljskog sveta u drugi, duhovni svet, gde se susreću sa Bogom.
Mada se smrt u hrišćanstvu tretira kao sastavni deo života i samo kao prelazak iz ovozemljaskog života u onaj nebeski, upokojenje bliskih osoba spada u najstresnije događaje i izaziva tugu velikih razmera.
Tada gledamo da voljene na onaj svet ispratmo što dostojnije, a trenutku kada se opraštamo od njih, tradicija i vera imaju veliku ulogu u načinu na koji taj oproštaj izražavamo.
Za našu Crkvu, za obred sahrane, uz opelo, potrebni su jedino sveća, žito i vino. Opelo nije samo puko "ispratiti pokojnika", već duboka i ozbiljna molitva u kojoj sveštenik zajedno sa prisutnima moli Boga za oproštaj grehova pokojnika i pokoj njegove duše. Žito simbolizuje vaskrsenje, sveća božansku svetlost, a vino Hristovu krv i večni život.
Shutterstock
Za sahranu su potrebi samo koljivo, vino i sveća
Međutim, vekovima su se uz te duhovne obrede razvili i brojni običaji koji nemaju oslonac u hrišćanskom učenju, a neki su čak i suprotni njemu.
Jednom od njih je svedočio i otac Predrag Popović i pomenuo ga u jednoj svojoj besedi čiji je deo objavljen na Instagramu.
On kaže da su ga na jednoj sahrani smestili, ni manje ni više, nego pored mrtve babe.
- Tu gde sam sedeo, baba sedi na čelu, što je umrla. Njoj stavili stolicu, ja sedim sa desne strane. Ja kažem: "Za koga je ovo"?' Kaže: "To je za babu".
Priča da su u pitanju ljudi, koji žive crkvenim životom.
Printscreen oca.org/Print Screen Instagram otac_predrag_popovic
Otac Predrag Popović
- To su ljudi koji su liturgijski, ljudi koji su crkveni, koji su svake nedelje u crkvi. Sveštenika nisu stavili na čelo nego su stavili garderobu od pokojne babe na čelo. Ajde, neka to bude. Garderoba, ajde, neka se pokaže da nam taj neko nedostaje, taj koji više nije tu, ali neka se tu završi sve - ispričao je otac Predrag.
Kaže da je glavni šok tek usledio.
- Ali kada su krenule sarme, oni sarmu babi u tanjir i tako redom. Kad na kraju oni meni kažu: "Pope, treba da idemo". Ja kažem da se slažem, ali dok baba ne pojede sarmu, nećemo da idemo nigde. Onda možemo kući svi. A oni me gledaju. Pa što si sipao, je l' si sipao sarmu? Neka baba pojede. Jedi, baba. Oni mene gledaju kao da sam ja blesav. Kažem: "Dobro, bre, ljudi, vi idete u crkvu svake nedelje, zašto izvodite cirkus. Vi se rugate, ovo je ruganje upokojenima" - rekao je sveštenik.
Sveti Jovan Lestvičnik je o požudi govorio kao o obmanjivačici čula, poroku koji ne priznaje granice, požaru koji se raspiruje dodirima, pogledima, mirisima i rečima.
Suđenje Ivanu Hadravi, jereju pravoslavne crkve u Češkoj stavlja na ispit granice verskog angažmana u političkim sukobima i izaziva burne reakcije u crkvenim i društvenim krugovima.
Dok Zapad traži smisao u promenama i modernizaciji, mladići sa juga Sjedinjenih Američkih Država pronalaze duboku duhovnu slobodu i zajedništvo u drevnoj Crkvi koja čvrsto stoji na svetootačkim vrednostima i ne podleže prolaznim trendovima.
Tokom liturgije u hramu Svete Trojice, mitropolit mileševski je poručio vernicima da je radost povratka u Božji dom veća od svakog prestupa i da nas Hristovo vaskrsenje vodi kroz životne izazove.
Mitropolit sremski Vasilije obišao je gradilište, što je označio važnu etapu podizanja crkve posvećene Svetom Arseniju Sremcu i otvara novo poglavlje duhovnog života ovog dela grada.
Po hrišćanskom verovanju, smrt je prelazak iz ovozemaljskog privremenog života u nebeski večni život. i zato se svaki vernik celoga svoga života priprema za taj prelazak
Stroge zabrane isplovljavanja blokiraju ulazak u glavne luke, dok mala alternativa u Jerisosu prima tek nekoliko desetina ljudi, ostavljajući hodočasnike iz sveta i Grčke razočarane i bez rešenja.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Stroge zabrane isplovljavanja blokiraju ulazak u glavne luke, dok mala alternativa u Jerisosu prima tek nekoliko desetina ljudi, ostavljajući hodočasnike iz sveta i Grčke razočarane i bez rešenja.
