Radule Perisic/ATAImage, Shutterstock/PeopleImages.com - Yuri A
Za našu Crkvu, za obred sahrane, uz opelo, potrebni su jedino sveća, žito i vino.
U hrišćanstvu, smrt se smatra prelaskom iz zemaljskog života u večni život, a ne krajem postojanja. Hrišćani veruju u vaskrsenje tela i život večni, pri čemu je smrt samo prolazak iz ovozemaljskog sveta u drugi, duhovni svet, gde se susreću sa Bogom.
Mada se smrt u hrišćanstvu tretira kao sastavni deo života i samo kao prelazak iz ovozemljaskog života u onaj nebeski, upokojenje bliskih osoba spada u najstresnije događaje i izaziva tugu velikih razmera.
Tada gledamo da voljene na onaj svet ispratmo što dostojnije, a trenutku kada se opraštamo od njih, tradicija i vera imaju veliku ulogu u načinu na koji taj oproštaj izražavamo.
Za našu Crkvu, za obred sahrane, uz opelo, potrebni su jedino sveća, žito i vino. Opelo nije samo puko "ispratiti pokojnika", već duboka i ozbiljna molitva u kojoj sveštenik zajedno sa prisutnima moli Boga za oproštaj grehova pokojnika i pokoj njegove duše. Žito simbolizuje vaskrsenje, sveća božansku svetlost, a vino Hristovu krv i večni život.
Shutterstock
Za sahranu su potrebi samo koljivo, vino i sveća
Međutim, vekovima su se uz te duhovne obrede razvili i brojni običaji koji nemaju oslonac u hrišćanskom učenju, a neki su čak i suprotni njemu.
Jednom od njih je svedočio i otac Predrag Popović i pomenuo ga u jednoj svojoj besedi čiji je deo objavljen na Instagramu.
On kaže da su ga na jednoj sahrani smestili, ni manje ni više, nego pored mrtve babe.
- Tu gde sam sedeo, baba sedi na čelu, što je umrla. Njoj stavili stolicu, ja sedim sa desne strane. Ja kažem: "Za koga je ovo"?' Kaže: "To je za babu".
Priča da su u pitanju ljudi, koji žive crkvenim životom.
Printscreen oca.org/Print Screen Instagram otac_predrag_popovic
Otac Predrag Popović
- To su ljudi koji su liturgijski, ljudi koji su crkveni, koji su svake nedelje u crkvi. Sveštenika nisu stavili na čelo nego su stavili garderobu od pokojne babe na čelo. Ajde, neka to bude. Garderoba, ajde, neka se pokaže da nam taj neko nedostaje, taj koji više nije tu, ali neka se tu završi sve - ispričao je otac Predrag.
Kaže da je glavni šok tek usledio.
- Ali kada su krenule sarme, oni sarmu babi u tanjir i tako redom. Kad na kraju oni meni kažu: "Pope, treba da idemo". Ja kažem da se slažem, ali dok baba ne pojede sarmu, nećemo da idemo nigde. Onda možemo kući svi. A oni me gledaju. Pa što si sipao, je l' si sipao sarmu? Neka baba pojede. Jedi, baba. Oni mene gledaju kao da sam ja blesav. Kažem: "Dobro, bre, ljudi, vi idete u crkvu svake nedelje, zašto izvodite cirkus. Vi se rugate, ovo je ruganje upokojenima" - rekao je sveštenik.
Sveti Jovan Lestvičnik je o požudi govorio kao o obmanjivačici čula, poroku koji ne priznaje granice, požaru koji se raspiruje dodirima, pogledima, mirisima i rečima.
Suđenje Ivanu Hadravi, jereju pravoslavne crkve u Češkoj stavlja na ispit granice verskog angažmana u političkim sukobima i izaziva burne reakcije u crkvenim i društvenim krugovima.
Dok Zapad traži smisao u promenama i modernizaciji, mladići sa juga Sjedinjenih Američkih Država pronalaze duboku duhovnu slobodu i zajedništvo u drevnoj Crkvi koja čvrsto stoji na svetootačkim vrednostima i ne podleže prolaznim trendovima.
Društvene mreže, pa i neki sajtovi, puni su „pravila“ koja se predstavljaju kao pravoslavna tradicija. Otkud toliko zabrana, zašto ih ljudi prihvataju kao istinu i šta zapravo poručuje Crkva o postu, praznicima i hrani?
Nešad Durmić iz susednog sela podržao je podizanje pravoslavne crkve brvnare u Priboju, a njegov gest postao je primer dobrosusedstva, poštovanja i pomoći koja prevazilazi verske razlike.
Iz knjige "Ko posti, dušu gosti" monahinje Atanasije stiže recept za mirisno i zasitno jelo od povrća, pripremljeno bez komplikovanja, a sa svim čarima domaće posne kuhinje.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Po hrišćanskom verovanju, smrt je prelazak iz ovozemaljskog privremenog života u nebeski večni život. i zato se svaki vernik celoga svoga života priprema za taj prelazak
Društvene mreže, pa i neki sajtovi, puni su „pravila“ koja se predstavljaju kao pravoslavna tradicija. Otkud toliko zabrana, zašto ih ljudi prihvataju kao istinu i šta zapravo poručuje Crkva o postu, praznicima i hrani?
Nešad Durmić iz susednog sela podržao je podizanje pravoslavne crkve brvnare u Priboju, a njegov gest postao je primer dobrosusedstva, poštovanja i pomoći koja prevazilazi verske razlike.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Posetioci će 27. i 28. juna moći besplatno da vide najstariju sačuvanu srpsku ćiriličnu rukopisnu knjigu, dragoceni spomenik duhovnosti, pismenosti i umetnosti koji se retko izlaže javnosti.
U pouci za petak 4. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohriski i Žički upozorava na opasnost pogrešnih izbora i podseća da se vrednost puta vidi po cilju kojem vodi, a ne po prolaznom uspehu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
