Uvođenje deteta u liturgijski život, još od malih nogu, može imati dubok i trajan uticaj na njegovo celokupno odrastanje.
U savremenom tempu života, roditelji se često suočavaju s dilemom: kako vaspitavati dete u veri i uvesti ga u crkveni život, a da pritom to ne postane obaveza koja guši, već iskustvo koje oplemenjuje. Mnogi imaju dobru volju, ali im nedostaje sigurnost – kako početi, kada je pravi trenutak, i da li će dete to uopšte prihvatiti.
Uvođenje deteta u liturgijski život, još od malih nogu, može imati dubok i trajan uticaj na njegovo celokupno odrastanje. Liturgija nije samo skup molitava i obreda – ona je zajednica, ritam, duhovno iskustvo koje se ponavlja i koje u detetu može razviti osećaj mira, pripadnosti i dubljeg razumevanja sveta.
Dete koje redovno prisustvuje bogosluženjima upija atmosferu crkve, miris tamjana, ikonostas, pevanje, tišinu molitve – sve to postaje deo njegove unutrašnje mape sveta.
Credit: Emily Marie Wilson / Alamy / Profimedia
Majka i dete u crkvi, Ilustracija
Tako uči da postoji prostor gde se vreme usporava, gde nije važno da bude "prvo", "najbolje" ili "najsnažnije", već jednostavno – prisutno za dobrobit njega i cele okoline.
Međutim, iskustva pokazuju da se deca ne mogu "naterati“ da vole Crkvu, a liturgijski život, sa svim svojim simbolima, molitvama i ritmom, može delovati strano i nerazumljivo detetu koje prvi put dolazi u crkvu.
Međutim, na Instagram nalogu Srkve Svete Trojice u Ripnju, objašnjeno je kako bi dete trebalo uvesti u liturgijski odnosno crkveni život, a da to kod njega ne stvori otpor.
- Deca su oduvek, u svakom smislu, bila odraz svojih roditelja i ugledali se na njih. Zato je jako bitno da društvena sredina oko deteta bude povoljna za njegovo razvijanje. U ovom slučaju je jako bitno da roditelji žive liturgijskim životom, kako bi samo dete išlo njihovim stopama. Od najranijeg uzrasta, deca bi trebalo da znaju molitve kao što su Oče naš, Bogorodice Djevo i molitvu anđelu čuvaru pred spavanje. Deci se, takođe, trebaju čitati priče iz Starog i Novog zaveta, a vremenom će sami pokazati interesovanje za liturgijom, pričešćem, postom i molitvom. Uspeće u tome ukoliko njihovi roditelji budu istrajni u tome da dete živi liturgijskim životom - navedeno je.
Pravoslavni hrišćanin je pozvan da neprestano radi na sebi - ne da bi bio bolji od drugih, već da bi bio bliži onome što je čovečno i božansko u njemu.
Sveti Jovan Lestvičnik je o požudi govorio kao o obmanjivačici čula, poroku koji ne priznaje granice, požaru koji se raspiruje dodirima, pogledima, mirisima i rečima.
Dok Zapad traži smisao u promenama i modernizaciji, mladići sa juga Sjedinjenih Američkih Država pronalaze duboku duhovnu slobodu i zajedništvo u drevnoj Crkvi koja čvrsto stoji na svetootačkim vrednostima i ne podleže prolaznim trendovima.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Sveti velikomučenik Dimitrije ostao je upamćen kao zaštitnik Soluna, ali i kao svetitelj kome se vernici obraćaju u trenucima straha, bolesti i životnih iskušenja.
Hrišćanin je pozvan da svoju savest oblikuje prema Jevanđelju, čak i onda kada ga to udaljava od stavova i načina života koji preovlađuju u njegovom okruženju.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Sveti velikomučenik Dimitrije ostao je upamćen kao zaštitnik Soluna, ali i kao svetitelj kome se vernici obraćaju u trenucima straha, bolesti i životnih iskušenja.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Među datumima koje pravoslavni vernici treba da zapamte nalaze se i neke od najpoznatijih srpskih slava, a kraj meseca donosi početak Božićnog posta, zbog čega će poslednja novembarska slavska trpeza biti posna.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
