Uvođenje deteta u liturgijski život, još od malih nogu, može imati dubok i trajan uticaj na njegovo celokupno odrastanje.
U savremenom tempu života, roditelji se često suočavaju s dilemom: kako vaspitavati dete u veri i uvesti ga u crkveni život, a da pritom to ne postane obaveza koja guši, već iskustvo koje oplemenjuje. Mnogi imaju dobru volju, ali im nedostaje sigurnost – kako početi, kada je pravi trenutak, i da li će dete to uopšte prihvatiti.
Uvođenje deteta u liturgijski život, još od malih nogu, može imati dubok i trajan uticaj na njegovo celokupno odrastanje. Liturgija nije samo skup molitava i obreda – ona je zajednica, ritam, duhovno iskustvo koje se ponavlja i koje u detetu može razviti osećaj mira, pripadnosti i dubljeg razumevanja sveta.
Dete koje redovno prisustvuje bogosluženjima upija atmosferu crkve, miris tamjana, ikonostas, pevanje, tišinu molitve – sve to postaje deo njegove unutrašnje mape sveta.
Tako uči da postoji prostor gde se vreme usporava, gde nije važno da bude "prvo", "najbolje" ili "najsnažnije", već jednostavno – prisutno za dobrobit njega i cele okoline.
Međutim, iskustva pokazuju da se deca ne mogu "naterati“ da vole Crkvu, a liturgijski život, sa svim svojim simbolima, molitvama i ritmom, može delovati strano i nerazumljivo detetu koje prvi put dolazi u crkvu.
Međutim, na Instagram nalogu Srkve Svete Trojice u Ripnju, objašnjeno je kako bi dete trebalo uvesti u liturgijski odnosno crkveni život, a da to kod njega ne stvori otpor.
- Deca su oduvek, u svakom smislu, bila odraz svojih roditelja i ugledali se na njih. Zato je jako bitno da društvena sredina oko deteta bude povoljna za njegovo razvijanje. U ovom slučaju je jako bitno da roditelji žive liturgijskim životom, kako bi samo dete išlo njihovim stopama. Od najranijeg uzrasta, deca bi trebalo da znaju molitve kao što su Oče naš, Bogorodice Djevo i molitvu anđelu čuvaru pred spavanje. Deci se, takođe, trebaju čitati priče iz Starog i Novog zaveta, a vremenom će sami pokazati interesovanje za liturgijom, pričešćem, postom i molitvom. Uspeće u tome ukoliko njihovi roditelji budu istrajni u tome da dete živi liturgijskim životom - navedeno je.
Sve je transparentno i od neprocenjivih predmeta vas deli nekoliko milimetara stakla.
Pravoslavni hrišćanin je pozvan da neprestano radi na sebi - ne da bi bio bolji od drugih, već da bi bio bliži onome što je čovečno i božansko u njemu.
Sveti Jovan Lestvičnik je o požudi govorio kao o obmanjivačici čula, poroku koji ne priznaje granice, požaru koji se raspiruje dodirima, pogledima, mirisima i rečima.
Dok Zapad traži smisao u promenama i modernizaciji, mladići sa juga Sjedinjenih Američkih Država pronalaze duboku duhovnu slobodu i zajedništvo u drevnoj Crkvi koja čvrsto stoji na svetootačkim vrednostima i ne podleže prolaznim trendovima.
Bio je rimski oficir, a potom je postao episkop i propovedao Jevanđelje među neznabošcima, uprkos progonima i stradanjima.
Med, slad, suve šljive i orasi spojeni su u starinsku poslasticu koja se vezuje za Trojice-Sergijevu lavru i grad Sergijev Posad.
Pouka velikog svetitelja govori zašto bliskost lako preraste u očekivanje i kako ljubav može da bude pravi temelj odnosa.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Na praznik Svetih Joakima i Ane služena sveta arhijerejska Liturgija, a slavski darovi osvećeni u Kraljevoj crkvi.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Utehu nećemo naći ni u čemu zemaljskom već samo u Bogu, poručila je mati današnjim ženama.
Sveti Filotej Zervakos tvrdio da je svaki roditelj treba da "zakrsti" svoje dete kad ga opterećuju zdravstvene tegobe.
Porodični dom trebalo bi da bude mesto u kojem dete uči da ljubav nije samo reč, već i spremnost da se oprosti, pomogne, sasluša i podnese teret drugoga.
Meštani ovog sela veruju u čudotvorne moći ove crkve, tvrdeći da mnogi posetioci, zahvaljujući veri, ubrzo dobiju potomstvo ili dožive poboljšanje u životu.
Pouka velikog svetitelja govori zašto bliskost lako preraste u očekivanje i kako ljubav može da bude pravi temelj odnosa.
U društvu, u kojem je Isus živeo, udarac nije uvek bio samo fizički čin, objašnjava otac Bane.
U besedi za petak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega čovekov unutrašnji rast zavisi od onoga čime ispunjava svoje srce i kakvu ulogu u tome ima Hristos.
Veliki srpski duhovnik 20. veka govorio je o trenucima kada čovek više ne razume zašto mu se teškoće događaju i kako upravo tada može da sačuva poverenje u Gospoda.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U besedi za petak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega čovekov unutrašnji rast zavisi od onoga čime ispunjava svoje srce i kakvu ulogu u tome ima Hristos.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Avtonoma po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Prepodobna Eufrosina Aleksandrijska i Prepodobni Sergije Radonješki. Katolička crkva obeležava Svetog Kleofasa, dok Jevreji večeras dočekuju Sukot, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Veliki srpski duhovnik 20. veka govorio je o trenucima kada čovek više ne razume zašto mu se teškoće događaju i kako upravo tada može da sačuva poverenje u Gospoda.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
