Čim se čovek na samrtnoj postelji počne razdvajati sa dušom, priprema se sveća koja se pali, i stavlja iznad njegove glave, ili mu se stavi u ruke.
Smrt u pravoslavlju shvata se kao prelaz iz ovog života u večni, a ne kao kraj. Pravoslavni vernici veruju u uskrsnuće mrtvih i život posle smrti, jer smrt nije konačan kraj, već početak novog postojanja. Ovaj proces je vezan za hrišćansku nadu u večni život i uskrsnuće, a smrt je u tom smislu samo prelaz u Božije carstvo.
U pripremi za smrt, velika je važnost duhovnih priprema koje uključuju molitve, pokajanje, ispovest i pričešće. Kroz ove sakramente vernici pokušavaju da očiste svoju dušu i pripreme se za susret sa Bogom. Smrt nije shvaćena kao nešto strašno, već kao deo Božijeg plana, u kojem vernici imaju nadu u večni život i uskrsnuće.
Kada se osoba upokoji, porodica i vernici u crkvi obavljaju niz obreda. Prvo, telo pokojnika se priprema za sahranu.
Čim se čovek na samrtnoj postelji počne razdvajati sa dušom, priprema se sveća koja se pali, i stavlja iznad njegove glave, ili mu se stavi u ruke. Sveću pali najbliži i najdraži srodnik. Ocu ili majci sveću pali sin ili kćerka.
Shutterstock
Sahrana, Ilustracija
Na sajtu Srpske pravoslavne eparhije srednjoevropske se navodi i kako bi trebalo prema crkvenim običaju sveću i upaliti.
- Onaj koji pali uzme je, prekrsti se, celiva sveću, pali je šibicom i govori: "Za pokoj duše moga (kaže srodstvo i ime). Bog da mu dušu prosti". Ostali prisutni tiho, šapatom izgovaraju: "Bog da mu dušu prosti", i krste se. Sveća i njena svetlost simvolišu samoga Hrista koji je svetlost i koji osvetljava put duši svakoga čoveka koji u njega veruje. U narodu se smatra za veliku kaznu i prokletstvo ako neko umre bez sveće - kaže se i dalje se navodi:
- Čim pokojnik ispusti dušu, pristupa se pripremi za ukop. Najpre se izvrši kupanje, brijanje i oblačenje pokojnika u svečano ukopno ruho. Kupanje vrši neki stariji čovek iz komšiluka ili žena ukoliko je žensko umrlo. Obično se telo istrlja vlažnim peškirima, muškarac se obrije, poseku nokti i obuče se novo odelo, koje pokojnik pripremi još za života.
Tako opremljen pokojnik se postavlja na sto u nekoj velikoj sobi, ili ostaje u postelji u kojoj je preminuo, dok se ne pripremi kovčeg. Postavi mu se desna ruka preko leve na grudima, i ruke mu se svežu maramicom, tanjim peškirom ili debljim vunenim koncem; vežu mu se noge oko članaka, i glava ispod brade i preko temena, a oči mu se sklope - objašnjeno je na sajtu Srpske pravoslavne eparhije srednjoevropske.
Čin opela je zaupokojeno bogosluženje, koje se nad upokojenim služi samo jednom. U tome je njegova suštinska razlika od drugih zaupokojenih službi, koje mogu da se služe više puta kao što su, primera radi parastosi, litije, kaže sveštenik.
Predanje kaže da je prepodobni Aksentije bio veoma bogati vlastelin u Carigradu u vreme cara Teodosila Mlađeg. Ipak, u jednom trenutku rešio je da to sve odbaci - zamonašio se i potpuno povukao iz javnog života.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Posle čitanja Jevanđelja, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio o lepoti Božije tvorevine, blagodati Duha Svetog i pozvao vernike da svoju svakodnevicu usklade sa Svetim pismom.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Po hrišćanskom verovanju, smrt je prelazak iz ovozemaljskog privremenog života u nebeski večni život. i zato se svaki vernik celoga svoga života priprema za taj prelazak
Panaija se može spremati u kući pokojnika i može je spremiti bilo ko, važno je da se napravi i da se pokojnik sahrani onako kako Bog nalaže, kaže sveštenik.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
U besedi za nedelju 3. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tajni prave vlasti i otkriva zašto se najveća odgovornost ne nalazi u sili, već u odnosu čoveka prema Onome pred kojim su svi jednaki.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
Probajte šarana na luku po receptu jeromonaha Jeroteja, pročitajte molitve Svetom arhanđelu Varahilu i Anđelu čuvaru, kao i kratku pouku Svetog Filareta Moskovskog.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
