Sveti Pamfil i Porfirije i ostalih deset mučenika su ranohrišćanski svetitelji i mučenici koji su zajedno postradali u vreme cara Dioklecijana 309. godine.
SPC danas slavi Svete mučenike Pamfila, Porfirija i drugih deset mučenika.
Sveti Pamfil i Porfirije i ostalih deset mučenika su ranohrišćanski svetitelji i mučenici koji su zajedno postradali u vreme cara Dioklecijana 309. godine.
Prvi od njih, Pamfil, bio je prezviter crkve u Kesariji Palestinskoj, veoma učen čovek koji je, ispravio tekst Novog zaveta od grešaka raznih prepisivača; sam je prepisivao ovu knjigu i davao je onima koji su je želeli.
Drugi je bio bi đakon Valent, star godinama i obdaren mudrošću. On je bi odličan poznavalac Svetog pisma i znao ga je napamet.
Treći bi Pavle, častan i ugledan muškarac, koji je jednom već bacan u oganj za Isusa Hrista.
Uz njih, još petorica braće, rodom iz Misira. Oni su se vraćali sa izdržavanja kazne, iz rudnika Kilikijskih u svoju otadžbinu, no na kapiji grada Kesarije rekoše da su hrišćani, zbog čega dođoše pred sud. Na pitanje kako im je ime, rekoše: "Neznabožačka imena koja nam je majka dala, odbacili smo i nazvali smo se Ilija, Isaija, Jeremija, Samuil i Danilo“. Na pitanje, odakle su, rekoše: "Iz Gornjeg Jerusalima“.
Svi su bili posečeni, a posle njih odmah je postradao i mladić Porfirije, koji je zatražio njihova tela kako bi ih časno sahranio.
Pogubljen je bio i Selevkije, "koji priđe i poljubi mučenike pre nego mač pade na glavu njihovu". Selevkije je pre toga bio oficir. Još i starac Teodul, sluga rimskog sudije, koji pri sprovodu poljubi jednoga mučenika.
Najzad i Julijan, koji "mrtva tela mučenička celivaše i hvaljaše ih".
Trudi se i jačaj veru u sebi. Vremenom ćeš osetiti potrebu za molitvom, govorio je Sveti Nikolaj.
Predanje kaže da je prepodobni Aksentije bio veoma bogati vlastelin u Carigradu u vreme cara Teodosila Mlađeg. Ipak, u jednom trenutku rešio je da to sve odbaci - zamonašio se i potpuno povukao iz javnog života.
Ad je bio pun revnitelja. A zašto? Zato što su osuđivali, i nisu imali saosećanja za druge ljude, isticao je starac Konstantin Abhazijski,
Kako je apostol Pavle i Filimona ranije bio priveo pravoj veri, on je uspeo da izmiri Filimona i Onisima, gospodara i roba, napisavši naročitu poslanicu Filimonu, jedan od najdirljivijih pisanih sastava koji uopšte postoje u Svetom pismu.
Rodom su bili iz Pergama, gde su i postradali za hrišćanstvo u vreme cara Dekija.
Hiljade vernika sabrale su se u kolevci srpske duhovnosti, gde je osveštan hram posvećen prvom srpskom arhiepiskopu, a poglavar SPC poslao poruku koja je dotakla duše svih prisutnih.
Bol je utoliko veća ako je roditelj svestan da mu se trenutak smrti približava, a da iza sebe ostavlja malu decu koja su još nespremna za samostalni život.
Onaj ko želi da sačuva mir u duši, mora naučiti da se udalji od svake nečiste reči i da sačuva svoje srce od otrova podsmeha.
Dok ketering nudi sjaj i raskoš, ovo starinsko predjelo čuva miris doma, porodičnu tradiciju i jednostavnost koju možete pripremiti sami.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
I oni koji svesno odbacuju decu, i oni koji ih ne mogu imati, deo su iste društvene stvarnosti koja je u raskoraku s Božijom zapovešću.
Napisao je mnoga poučna dela na grčkom i latinskom jeziku. Naročito je čuvena njegova grčko-latinska Sintagma.
Snaga nije u tome da se držimo onih koji nas povređuju, već u mudrosti da volimo i cenimo one koji nas ne ostavljaju i ne izdaju.
Priča o Marti i Mariji i momentu kada ih je posetio Isus Hrist je dobro poznata svima koji su čitali Bibliju i slušali bogosluženja.
Rodom su bili iz Pergama, gde su i postradali za hrišćanstvo u vreme cara Dekija.
Zajedno mučeni i ubijeni u vreme cara Dioklecijana.
Sveti Filip Đakon je mnoge ljude preobratio u hrišćanstvo.
Svetom Evlampiju je zbog verovanja u Hrista odsečena glava, a Sveta Evlampija je izdahnula pre posečenja od posledica mučenja koje je pretrpela.
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
U besedi za 20. Subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto noć unutrašnjeg preispitivanja i iskrenog kajanja vodi oslobođenju i radosnom jutru.
U trenucima nesigurnosti, ajeti sure Šura 42:3-5 otkrivaju veličanstvo Stvoritelja i poziv vernicima da prihvate Njegovu mudrost i oprost.
Sveti Pajsije Svetogorac objašnjava kako pojanje tropara oslobađa dušu od teskobe, donosi spokoj i pomaže da se prevaziđu iskušenja svakodnevnog života
