Ova jednostavna, a neodoljiva pita bez nadeva, prelivena kiselim mlekom i belim lukom, vekovima je simbol topline vranjskih domaćinstava i savršen izbor za siropusnu nedelju pred početak Velikog posta.
Na krajnjem jugu Srbije, gde se mirisi i ukusi prepliću u savršenu harmoniju, jedno jelo zauzima posebno mesto u kulinarskom nasleđu Vranja. Samsa, skromna pita bez nadeva, prelivena kiselim mlekom i belim lukom, predstavlja suštinu vranjske gastronomije i simbol je gostoprimstva i tradicije ovog kraja.
Još iz doba osmanske vladavine, samsa je bila neizostavan deo vranjske trpeze. Pripremana s ljubavlju i pažnjom, samsa je bila jelo za posebne prilike i uvažene goste. U starom Vranju, smatralo se da svaka devojka treba da zna da pravi samsu – veštinu koja je odražavala njenu posvećenost domu i sposobnost da ugodi porodici.
Danas, iako su vremena promenjena, samsa i dalje zauzima centralno mesto na vranjskoj trpezi. Mlade domaćice, poput dvadesetogodišnje Dorotee Vasilev, s ponosom nastavljaju tradiciju svojih baka, pripremajući ovu pitu na autentičan način. Dorotea je veštinu izrade samse naučila od svoje bake Đure, koja je decenijama prenosila tajne savršenog testa i tehnike razvlačenja kora. Za Doroteu, samsa nije samo jelo, već i veza s prošlošću i način da se očuva kulturni identitet njenog kraja.
Sastojci:
1 kg mekog brašna
Priprema:
U posudi pomešajte brašno i so, pa postepeno dodajte mlaku vodu, mešajući dok ne dobijete glatko testo srednje tvrdoće. Testo oblikujte u deset jednakih loptica. Svaku lopticu blago razvaljajte oklagijom, premažite uljem ili mašću i ostavite da odstoje 15 minuta.
Nakon odmora, svaku lopticu razvucite u tanku, gotovo providnu koru. Premažite je uljem, pa je pažljivo uvijte u rolnu. Rolne slažite u podmazan pleh, počevši od centra i formirajući oblik puža. Dok se pita peče, pomešajte kiselo mleko sa sitno seckanim ili izgnječenim belim lukom. Uživajte u autentičnom ukusu vranjske samse, pite koja spaja prošlost i sadašnjost u svakom zalogaju!
Ova jednostavna i mirisna čorba nije samo hrana – ona je simbol tradicije, topline i sreće, koja se prenosi iz generacije u generaciju. Ovaj stari specijalitet, napravljen od čvaraka i začina, nekada je bio nezaobilazan deo trpeze, a danas se vraća kao gurmanski hit koji spaja prošlost i sadašnjost. SIropusna nedelja idealna je da se podsetimo obroka koji sa sobom nosi duh prošlih vremena i donosi neponovljiv ukus domaće trpeze, posebno kada se na kraju prelije rastopljenim kajmakom. Ova jednostavna, a neodoljiva pita od krompira i luka bila je nezaobilazna na slavskim trpezama naših predaka. Isprobajte autentičan recept i vratite duh starih vremena u svoj dom! Savršen obrok u siropusnoj nedelji.
1 kašičica soli
500 ml mlake vode
350 g ulja pomešanog sa kašikom svinjske masti (za premazivanje)
700 ml kiselog mleka
5 čenova belog luka
shutterstock.com
Pet minuta pre nego što je pita gotova, izvadite je iz rerne i ravnomerno prelijte mešavinom kiselog mleka i belog luka. Vratite je u rernu na još 5 minuta kako bi upila preliv. Pečenu samsu pokrijte čistom kuhinjskom krpom i ostavite da se prohladi pre serviranja.
Posni recepti
10:21 | 22.02.2025
KULINARSKI POVRATAK KORENIMA: Starinski recepti za savršenu čorbu od bundeve koja podseća na toplotu doma
Mrsni recepti
09:23 | 23.02.2025
ZABORAVLJENI DRAGULJ SRPSKE KUHINJE KOJI BUDI NOSTALGIJU: Šumadijski kavijar – ukus detinjstva koji se ne zaboravlja
Mrsni recepti
08:40 | 24.02.2025
ZABORAVLJENI RECEPT NAŠIH BAKA KOJI OSVAJA DUŠU I NEPCA: Bunarska pita je zbog jednog tajnog sastojka ukusnija od svih ostalih peciva
Mrsni recepti
08:50 | 27.02.2025
STARINSKA PITA NEOBIČNOG NAZIVA I OČARAVAJUĆEG UKUSA: Probajte kljukušu po tradicionalnom receptu iz bakinog kuvara
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Ova posebna varijanta omiljenog jela Balkana spaja kukuruzno brašno, jaja, mleko, mast i kajmak u bogat i sočan obrok, koji budi uspomene na detinjstvo i miris toplog doma.
U Novom Sаdu Bаumhorn je pre grаdnje sinаgoge izgrаdio Menrаtovu pаlаtu i Zgrаdu štedionice nа sаdаšnjem Trgu slobode.
U besedi za 13. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje se da prava moć ne leži u gromovima i kaznama, već u tihu ljubav koja ispravlja stučene trske, budi ono neugaslo u srcima ljudi i menja svet oko nas.
Manastir Vodoča kod Strumice domaćin je trodnevne naučne konferencije koja okuplja episkope, monahe i eminentne bogoslove, a fokus je na ulozi monaštva kroz vekove, duhovnom nasleđu i njegovoj snazi da bude lek za savremenog čoveka.
Iako nije ubrojan u 70 apostola, ipak se naziva apostolom zbog toga što je bio učenik velikih apostola, i što je u službi jevanđelskoj pokazao ogromnu revnost.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Ove zlatne, mekane kuglice nisu samo hrana, već uspomena na porodična okupljanja, radost deljenja i neprolaznu toplinu domaće trpeze.
Pomalo zaboravljeni recept za jelo koje donosi miris domaće kuhinje i podseća nas na vrednosti porodice, ljubavi prema prirodi i jednostavnom životu. Prikladan obrok za siropusnu sedmicu, dok se pripremamo za početak Velikog posta.
Nekada skromno jelo sa prazničnog stola, danas se poslužuje kao egzotičan specijalitet – donosimo originalni recept iz Hercegovine koji možete pripremiti kod kuće.
Saznajte kako se priprema tradicionalna jagnjeća kapama sa spanaćem, koja budi nostalgiju za detinjstvom, bakinom kuhinjom i prazničnom tišinom pred ikonama.
Ova posebna varijanta omiljenog jela Balkana spaja kukuruzno brašno, jaja, mleko, mast i kajmak u bogat i sočan obrok, koji budi uspomene na detinjstvo i miris toplog doma.
Ovaj specijalitet od jednostavnih sastojaka danas doživljava renesansu i podseća na ognjišta koja su grejala srpska sela.
Svaka domaćica ima svoj oprobani recept za neodoljiva peciva, a mi vam donosimo jedan zapisan rukom u požuteloj svesci jedne bake koja poručuje da ovakve kiflice nemaju konkurenciju.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
U Novom Sаdu Bаumhorn je pre grаdnje sinаgoge izgrаdio Menrаtovu pаlаtu i Zgrаdu štedionice nа sаdаšnjem Trgu slobode.
Mati Nedelja govori kako joj je bolest postala prilika za obraćenje mnogih ljudi i potvrda da Gospod sve preobražava na korist čoveka.
Njena vedra reakcija svedoči o životu duboko obeleženom verom, molitvom i unutrašnjim mirom.
Dr Vera Šćepanović govorila je o zanimljivoj dušekorisnoj temi "Zdravlje kao Božiji dar i bolest kao Božija poseta - Sveti Vasilije Ostroški kao iscelitelj duše i tela".
Ako vam je srce ranjeno, ako su vas čak i bliski ljudi napustili – to nije kraj priče.
Fotografija iz 1903. godine, za koju se verovalo da je zauvek nestala, ponovo je ugledala svetlost dana u manastiru Svetog Pantelejmona – i otkrila čudesno svedočanstvo o prisustvu Device Marije.
Njena vedra reakcija svedoči o životu duboko obeleženom verom, molitvom i unutrašnjim mirom.
