Kada je izdahnuo, prema predanju, lice mu se zasvetlilo kao sunčeva svetlost.
Srpska pravoslavna crkva 10. marta slavi Svetog Tarasija, koji je bio patrijarh carigradski.
Njegov prethodnik, Pavle patrijarh, tajno je napustio presto, otišao u manastir i primio shimu.
U to vreme vladali su Irina i Konstantin.
Po Pavlovom savetu, Tarasije, senator i savetnik carski, bio je izabran za patrijarha 783. godine.
Bio je čovek visokog obrazovanja i velike revnosti u veri. Tarasije se nevoljno prihvatio čina, da bi pomogao pobedi pravoslavlja nad jeresima, naročito nad ikonoborstvom.
"Pod njim bi sazvan VII vaseljenski Sabor u Nikeji 787. godine, gde se osudi ikonoborstvo i povrati i utvrdi poštovanje svetih ikona".
Tarasije je bio vrlo milostiv prema siromašnima, pravio im je im skloništa i davao hranu.
"No prema silnim beše Tarasije odlučan u odbrani vere i morala".
Kada je car Konstantin oterao svoju zakonitu ženu Mariju i uzeo nekakvu svoju srodnicu da s njim živi, tražio je od patrijarha blagoslov za venčanje.
"Tarasije mu ne samo da ne dade blagoslov, nego ga najpre posavetova, potom izobliči, i najzad odluči od pričešća".
Pred smrt videli su ga kako odgovara demonima govoreći: "Nisam kriv u tome grehu! Nisam kriv ni u tom grehu!", a onda se i rukama od njih branio.
Kada je izdahnuo, prema predanju, lice mu se zasvetlilo kao sunčeva svetlost. Upokojio se 806. godine.
Crkvom je upravljao dvadesetdve godine i četiri meseca.
Tropar - Sveti Tarasije, patrijarh Carigradski (glas 4):
Istina stvari objavi te stadu tvome kao pravilo vere, obrazac krotosti i učitelja uzdržanja. Zbog toga si smirenjem stekao visoke počasti, a siromaštvom bogatstva: Oče Tarasije, moli Hrista Boga da spase duše naše.
Svo troje su skončali u stravičnim mukama.
Još kao dete otišao je u manastir, zamonašio se, i sve do duboke starosti proveo je vreme u postu, molitvi, bdenju i neprestanom trudu.
Kada su ga sudija savetovale da se odrekne Hrista i prizna rimske bogove, rekao je: "Ne mogu promeniti bolje za gore!"
Kada je Jovan posečen, Irodijada je naredila da mu se glava ne sahranjuje zajedno sa telom, jer se bojala da prorok nekako ne vaskrsne.
Sveti mučenik Evpsihije bio je blagorodnog porekla i vaspitan kao hrišćanin.
Dok se rešenja traže u brzom olakšanju i spoljnim sredstvima, pouka jednog od najvećih srpskih duhovnika 20. veka ukazuje na dublji uzrok unutrašnje praznine i put ka njenom prevazilaženju.
U crkvi Sabora srpskih svetitelja oštećene ikone na časnom prestolu na Pobusani ponedeljak, policija obavila uviđaj dok se čeka odgovor ko stoji iza ovog bogohilnog čina.
Majčinska ljubav je bezuslovna i neograničena.
U kratkim poukama blaženopočivšeg patrijarha srpskog sabrana je cela jevanđelska mera života, koja jasno razdvaja istinsko svedočenje od praznog izgovaranja i podseća šta će na kraju zaista biti važno.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Sveti mučenik Evpsihije bio je blagorodnog porekla i vaspitan kao hrišćanin.
Sve ih spominje apostol Pavle u svojim poslanicama.
Sveti Agatopod je bio đakon, a Teodul čtec crkve u Solunu.
Prepodobni Josif je ispevao kanone i stihire mnogim svetiteljima.
Sveti mučenik Evpsihije bio je blagorodnog porekla i vaspitan kao hrišćanin.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete apostole Irodiona, Agava, Rufa i druge s njima po starom kalendaru, i Svetog sveštenomučenika Januara po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Anzelma Kenterberijskog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Sve ih spominje apostol Pavle u svojim poslanicama.
Zašto se na groblje nosi vaskršnje jaje, šta znači „Hristos vaskrse“ među humkama i zbog čega ovaj dan nije običan pomen - objašnjava jerej Borislav Petrić
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Episkop je poručio da se istina ne nalazi u spoljašnjim učenjima, već u živom odnosu sa Bogom.
Od prvog znaka krsta na ulazu do pričešća i izlaska iz hrama, svaki pokret ima svoje značenje – zašto su tišina, pažnja i unutrašnja sabranost ključni i šta vernici najčešće rade pogrešno, a da toga nisu ni svesni.
Jednostavan recept od nekoliko sastojaka donosi osećaj lakoće i vraća ravnotežu posle obilnih obroka, baš onako kako su to radile nekadašnje domaćice.
