Svo troje su skončali u stravičnim mukama.
Srpska pravoslavna crkva 4. marta obeležava Svete apostole Arhipa, Filimona i Apfiju.
Arhip je bio jedan od sedamdesetorice apostola.
Apostol Pavle pominje ga u poslanici Kološanima i Filimonu, nazivajući ga svojim drugarom u vojevanju.
U gradu Kolosaju središte hrišćanstva bilo je u kući Filimonovoj. Tu su se okupljali hrišćani na molitvu.
To nazivaše apostol Pavle, pišući Filimonu, "tvoja domašnja crkva".
U to vreme apostoli su rukopolagali svoje učenike za episkope, i to neke od njih na stalno mesto, a neke kao misionare putujuće po raznim mestima. I Filimon je bio jedan od ovih poslednjih.
Apfija, Filimonova žena, "pošćaše se i služaše domašnjoj crkvi".
U vreme nekog praznika neznaboškoj boginji Artemidi, svi verni u Kolosaju po običaju su se okupili u Filimonovom domu na molitvu.
Neznabošci su saznali za ovaj skup, pa su uleteli u kuću i pohvataše sve hrišćane - Filimona, Arhipa i Apfiju, kao vođe, najpre su pretekli, a posle su ih žive zakopali do pojasa u zemlju i kamenovali.
"I tako ubiju Filimona i Apfiju, a Arhipa izvade iz rupe jedva živa, i ostave ga na zabavu deci. Deca, pak, izbodu ga svega noževima. I tako i ovaj Pavlov drugar u vojevanju dobro skonča tok svoga zemaljskog puta", piše u žitijama.
Tropar - Sveti apostoli Arhip, Filimon i Apfijam (glas 3):
Apostole Sveti Arhipe, moli Milostivoga Boga, da oproštaj grehova podari dušama našim.
Njega je lično krstio Sveti apostol Pavle.
Svetih dvanaest mučenika postradali su u vreme cara Dioklecijana.
Njemu se dok je tamnovao, prema predanju, lično javio Isus Hristos.
Pred smrt proveo je četrdeset dana u postu i molitvi na grobu apostola Petra, moleći ga da mu javi da li su mu gresi oprošteni.
Za vreme carevanja Irine i Konstantina, bio je izabran za mitropolita u gradu Mitilenu, ali sve se promenilo kad je na vlast došao Lav Jermenin.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Georgija Ispovednika i Pobusani ponedeljak po starom kalendaru i Prepodobnog Teodora Trihina po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Agapita I, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U jednoj kratkoj rečenici sadržano je upozorenje koje se tiče svakodnevnih odluka, tuđih uticaja i unutrašnjeg rasula koje ljudi često ne prepoznaju na vreme.
U srpskoj duhovnoj tradiciji, osmi dan po Vaskrsu, zauzima posebno mesto.
Kada vernici po crkvenoj tradiciji obilaze grobove i pale sveće, u srpskoj prestonici će biti na snazi posebna saobraćajna i organizaciona pravila na gradskim grobljima.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Sveti Agatopod je bio đakon, a Teodul čtec crkve u Solunu.
Prepodobni Josif je ispevao kanone i stihire mnogim svetiteljima.
Posle godina zatočeništva i tamnovanja, Sveti Nikita se povukao u jedno usamljeno mesto blizu Carigrada, gde je u molitvi i blagodarenju Bogu, proveo poslednje dane.
Upokojio se mirno u devetom veku.
Za vreme carevanja Irine i Konstantina, bio je izabran za mitropolita u gradu Mitilenu, ali sve se promenilo kad je na vlast došao Lav Jermenin.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Georgija Ispovednika i Pobusani ponedeljak po starom kalendaru i Prepodobnog Teodora Trihina po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Agapita I, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U srpskoj duhovnoj tradiciji, osmi dan po Vaskrsu, zauzima posebno mesto.
Od sumnje do ispovesti „Gospod moj i Bog moj“ - šta zapravo znači Antipasha, zašto je ovaj dan poseban u crkvenom kalendaru i kako su ga pratili stari narodni običaji.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Spora priprema u zemljanoj posudi donosi bogat ukus mesa i povrća, decenijama prisutan na ramazanskim soframa i porodičnim okupljanjima širom Bosne i regiona.
Od sumnje do ispovesti „Gospod moj i Bog moj“ - šta zapravo znači Antipasha, zašto je ovaj dan poseban u crkvenom kalendaru i kako su ga pratili stari narodni običaji.
Ovaj dan predstavlja nastavak vaskršnje radosti.
