Svetih dvanaest mučenika postradali su u vreme cara Dioklecijana.
Srpska pravoslavna crkva 1. marta slavi Svete mučenike Pamfila, Porfirija i drugih deset mučenika.
Svetih dvanaest mučenika postradali su u vreme cara Dioklecijana.
Prvi od njih, Pamfil, bio je prezviter crkve u Kesariji Palestinskoj, čovek učen i blagočestiv, koji je ispravio tekst Novog zaveta od grešaka raznih prepisivača.
"Sam prepisivaše ovu spasonosnu knjigu i davaše onima koji to željahu", piše u žitijama.
Drugi je bio đakon Valent, star godinama i sed mudrošću. On je bi odličan poznavalac Svetog pisma, i znao ga je napamet.
Treći je bio Pavle, muškarac čestan i ugledan, "koji jednom pre toga bi bacan u oganj za Hrista".
"Uz to, još pet braće, po telu i duhu, rodom iz Misira, vraćahu se sa osude iz rudnika Kilikijskih u svoju otadžbinu, no na kapiji grada Kesarije rekoše da su hrišćani, zbog čega dođoše pred sud".
Na pitanje kako im je ime, rekoše: "Neznabožačka imena koja nam je majka dala, odbacili smo i nazvali smo se Ilija, Isaija, Jeremija, Samuil i Danilo“. Na pitanje, odakle su, rekoše: "Iz Gornjeg Jerusalima".
Svi su bili posečeni, a s njima postrada i mladić Porfirije, koji je tražio njihova tela da sahrani.
"Ovaj u ognju izgori. Još i Selevkije, koji priđe i poljubi mučenike pre nego mač pade na glavu njihovu. Selevkije pre toga bi oficir. Još i starac Teodul, sluga rimskog sudije, koji pri sprovodu poljubi jednoga mučenika. Najzad i Julijan, koji mrtva tela mučenička celivaše i hvaljaše ih".
Postradali su 308. godine.
Tropar - Svetih dvanaest mučenika (glas 4):
Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: Njihovim molitvama spasi duše naše.
Teodor Stratilat bio je rimski vojvoda, u vojsci cara Likinija, i gradonačelnik grada Iraklije.
Sveštenomučenik Haralampije je bio episkop u Magneziji i postradao je za Hrista u svojoj stotrinaestoj godini.
Tri puta su ga jeretici udaljavali sa mesta arhiepiskopa i progonili u Jermeniju.
Sveti Simeon je otac Svetog Save, a doba njegove vladavine smatra se prelomnim periodom u srpskoj istoriji i kulturi.
U vremenu unutrašnjeg pritiska i nevidljivih lomova, pravoslavno učenje otkriva dve potpuno suprotne duhovne sile koje deluju gotovo isto, ali vode u različitim pravcima.
U jeku žestokih optužbi predsednika Sjedinjenih Američkih Država na račun poglavara Rimokatoličke crkve, Masud Pezeškijan iznenadio je javnost podrškom Svetom Ocu, uz oštru osudu korišćenja vere u političko-religijskim porukama.
Od zatvorenog oltara tokom posta do iznenadne otvorenosti koja briše granicu između čoveka i Boga, Svetla sedmica otkriva smisao koji mnogi primete tek kada zakorače unutra.
Izraelski ministar govori o širenju prisustva vernika i mogućnosti stalne molitve, dok rabin Volfson ovaj trenutak opisuje kao ispunjenje višemilenijskog očekivanja jevrejskog naroda.
Poglavar Rimokatoličke crkve ponovo ističe da delovanje Crkve proizlazi iz duhovne, a ne političke odgovornosti.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Upokojio se mirno u devetom veku.
Ustanovljen je krajem četvrtog veka u Jerusalimu "za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Gospoda Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, jašući na magaretu, šest dana pre Pashe."
Žestoko mučen, pao je na zemlju, glasno zahvaljujući Bogu što ga uzima k sebi.
U Kopronimovo vreme, ikonoborci su ga primoravali da se odrekne molitvenog poštovanja svetih ikona, ali on je to kategorički odbio.
Upokojio se mirno u devetom veku.
Drugi ponedeljak posle Vaskrsa, dan nakon Tomine nedelje, verni narod izlazi na groblja sa posebnim darovima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetli (Vaskršnji) utorak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetih Valerijana, Tiburcija i Maksima, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U crkvi se nastavljaju iste službe kao i na Vaskrs.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
Snažna beseda arhijerejskog namesnika podgoričko-kolašinskog otvorila je pitanje suštine vere i upozorila da se susret sa Bogom ne svodi na spoljašnje oblike, već na živo učešće u liturgiji i delatnu ljubav prema Hristu.
U pravoslavnom duhovnom iskustvu, posebna pažnja posvećuje se stanju duše.
Posle Vaskrsa u kuhinji ostaju šarena jaja i pitanje kako ih pretvoriti u nešto novo. Ovaj jednostavan recept spaja začine i tradiciju u jelo potpuno drugačijeg izgleda i ukusa.
