Svaki susret sa drugim čovekom prilika je da pokažemo kakvi smo u dubini duše.
U vremenu koje nas svakodnevno rastrže između prolaznog i večnog, čovek često zaboravi da je njegov boravak na zemlji samo jedan deo puta, a ne njegovo konačno odredište.
Svet u kome živimo nudi mnogo toga što opija i odvlači pažnju – brige, nadmetanja, želje, pohlepu, ali i trenutke radosti, susrete i ljubav. Ipak, u pravoslavnom duhu, čovek je pozvan da se ne vezuje isključivo za ono što je prolazno, već da sve meri merom večnosti.
Sveti oci nas podsećaju da je ovaj život dar, ali i ispit. Nije nam dat da bismo ga potrošili u ispraznim težnjama, već da bismo kroz njega sazrevali, učili se pokajanju, milosrđu i smirenju.
Svaki susret sa drugim čovekom prilika je da pokažemo kakvi smo u dubini duše. Svaka nepravda koju prećutimo ili učinimo, svaka teška reč, svaka gordost, ostavlja trag – ne samo u drugima, već i u nama.
Pravoslavno predanje uči da je čovek putnik. Kao što gost u tuđoj kući treba da pazi na svoje ponašanje, da ne naruši mir domaćina i da iza sebe ne ostavi nered, tako je i hrišćanin pozvan da u ovom svetu živi odgovorno, sa svešću da ništa nije zauvek njegovo.
Sve što imamo, zdravlje, imetak, položaj, dato nam je na upravljanje, a ne u trajno vlasništvo.
Zato su dela važnija od reči, a pokajanje dragocenije od opravdavanja.
Onaj ko razume da je život prolazan, drugačije gleda na uvrede i nepravde. Ne uzvraća zlom na zlo, jer zna da pravda Božija nadilazi svaku ljudsku presudu. Ne gomila bogatstvo kao da će zauvek ostati, jer zna da sa sobom može poneti samo ono što je učinio iz ljubavi.
U tom duhu, opomena protojereja Nikolaja Gurjanova snažno odzvanja u srcu svakog vernika:
"Na kraju krajeva, mi smo sada u gostima, a onda ćemo svi otići kući. Ali samo, dragi moji, muke će nas zadesiti kod kuće, ako smo u gostima učinili nešto loše".
Duhovno iskustvo Crkve kroz vekove svedoči da Bog ne gleda samo na delo, već na nameru i stanje srca.
Nije dovoljno misliti dobro, potrebno je činiti dobro.
Učenje svetitelja kroz vekove svedoči da se duhovni život ne gradi naglo i spektakularno, već postepeno, kroz male, ali istrajne korake.
Nije vera odsustvo bola, već pouzdanje da bol ima smisao.
Praznik Sveta Trojica se u narodu naziva "rođendanom" hrišćanske crkve.
Njena poruka o smirenju, bratoljublju i brizi za siromašne razbija zabludu da se vera meri samo molitvama i odlascima u crkvu, podsećajući na ono što je pred Bogom zaista najvažnije.
Na Duhovski ponedeljak, uprkos slaboj kiši, hiljade vernika i dalje su strpljivo čekale ispred Hrama Svetog Save da se poklone Časnim Pojasu.
Na praznik Silaska Svetog Duha na apostole, mitropolit Teodosije služio je prazničnu liturgiju i poručio da je svaki novi priziv svedočanstvo da Duh Sveti i danas deluje među ljudima.
U unutrašnjosti monumentalnog hrasta lužnjaka nalazi se mali hram posvećen Svetoj Trojici, koji lokalni vernici čuvaju kao najveću svetinju, dok se oko njega i danas prepliću predanja.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Ruski svetitelj je objasnio kako mala slabost čoveka može koštati spasenja.
Tumačeći završnu poruku iz Jevanđelja po Luki, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički govori o jednostavnom, ali presudnom koraku koji otvara vrata Božje milosti i vodi čoveka od pada ka oproštaju, radosti i večnom životu.
Reči jednog od najvećih duhovnika 20. veka podsećaju da nijedan greh nije jači od Božijeg milosrđa i da svaki čovek može pronaći put ka pokajanju i svetosti.
Prvi srpski vladika u Americi, koga danas proslavljamo kao svetitelja, objasnio je da telesne nevolje nisu slučajnost, već prilika za pokajanje, duhovni rast i otkrivanje unutrašnjih slabosti.
Njena poruka o smirenju, bratoljublju i brizi za siromašne razbija zabludu da se vera meri samo molitvama i odlascima u crkvu, podsećajući na ono što je pred Bogom zaista najvažnije.
Sveti oci su često govorili da nevolje imaju posebnu ulogu u duhovnom životu.
Časni pojas Presvete Bogorodice nalazi se u Hramu Svetog Save od 20. maja, a zbog ogromnog odziva vernika njegov boravak u Srbiji produžen je do 6. juna.
Beseda svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak prve sedmice po Duhovima otvara pitanje porekla biblijskih reči i trenutka u kojem, prema predanju, ljudska misao ustupa mesto božanskom nadahnuću.
Na Duhovski ponedeljak, uprkos slaboj kiši, hiljade vernika i dalje su strpljivo čekale ispred Hrama Svetog Save da se poklone Časnim Pojasu.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Časni pojas Presvete Bogorodice nalazi se u Hramu Svetog Save od 20. maja, a zbog ogromnog odziva vernika njegov boravak u Srbiji produžen je do 6. juna.
Srpska pravoslavna crkva saopštila je da je od dolaska Pojasa Presvete Bogorodice kroz Hram Svetog Save prošlo čak 478.000 vernika, dok se redovi za poklonjenje i dalje ne smanjuju, a boravak svetinje u Beogradu traje do 6. juna.
Beseda svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak prve sedmice po Duhovima otvara pitanje porekla biblijskih reči i trenutka u kojem, prema predanju, ljudska misao ustupa mesto božanskom nadahnuću.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
