Svaki susret sa drugim čovekom prilika je da pokažemo kakvi smo u dubini duše.
U vremenu koje nas svakodnevno rastrže između prolaznog i večnog, čovek često zaboravi da je njegov boravak na zemlji samo jedan deo puta, a ne njegovo konačno odredište.
Svet u kome živimo nudi mnogo toga što opija i odvlači pažnju – brige, nadmetanja, želje, pohlepu, ali i trenutke radosti, susrete i ljubav. Ipak, u pravoslavnom duhu, čovek je pozvan da se ne vezuje isključivo za ono što je prolazno, već da sve meri merom večnosti.
Sveti oci nas podsećaju da je ovaj život dar, ali i ispit. Nije nam dat da bismo ga potrošili u ispraznim težnjama, već da bismo kroz njega sazrevali, učili se pokajanju, milosrđu i smirenju.
Svaki susret sa drugim čovekom prilika je da pokažemo kakvi smo u dubini duše. Svaka nepravda koju prećutimo ili učinimo, svaka teška reč, svaka gordost, ostavlja trag – ne samo u drugima, već i u nama.
Pravoslavno predanje uči da je čovek putnik. Kao što gost u tuđoj kući treba da pazi na svoje ponašanje, da ne naruši mir domaćina i da iza sebe ne ostavi nered, tako je i hrišćanin pozvan da u ovom svetu živi odgovorno, sa svešću da ništa nije zauvek njegovo.
Sve što imamo, zdravlje, imetak, položaj, dato nam je na upravljanje, a ne u trajno vlasništvo.
Zato su dela važnija od reči, a pokajanje dragocenije od opravdavanja.
Onaj ko razume da je život prolazan, drugačije gleda na uvrede i nepravde. Ne uzvraća zlom na zlo, jer zna da pravda Božija nadilazi svaku ljudsku presudu. Ne gomila bogatstvo kao da će zauvek ostati, jer zna da sa sobom može poneti samo ono što je učinio iz ljubavi.
U tom duhu, opomena protojereja Nikolaja Gurjanova snažno odzvanja u srcu svakog vernika:
"Na kraju krajeva, mi smo sada u gostima, a onda ćemo svi otići kući. Ali samo, dragi moji, muke će nas zadesiti kod kuće, ako smo u gostima učinili nešto loše".
Duhovno iskustvo Crkve kroz vekove svedoči da Bog ne gleda samo na delo, već na nameru i stanje srca.
Nije dovoljno misliti dobro, potrebno je činiti dobro.
Učenje svetitelja kroz vekove svedoči da se duhovni život ne gradi naglo i spektakularno, već postepeno, kroz male, ali istrajne korake.
Nije vera odsustvo bola, već pouzdanje da bol ima smisao.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak Svetle sedmice razotkriva se smisao stradanja kroz sliku tela koje biva srušeno, ali ustaje snažnije, noseći poruku o neuništivosti vere i pobedi života nad smrću.
Prepodobni Josif je ispevao kanone i stihire mnogim svetiteljima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Istočni petak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Inocenta iz Tortone, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka sveštenika objašnjava kako izgovorene reči imaju poseban značaj i zašto ostaju u upotrebi sve do Spasovdana, četrdeset dana nakon Vaskrsa
Danas praznujemo sećanje na obnovljenje hrama i izvora životvorne vode u Konstantinopolju, kroz koji je Presveta Bogorodica pokazala milost i moć prema nama grešnim.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Ruski svetitelj je objasnio kako mala slabost čoveka može koštati spasenja.
Tumačeći završnu poruku iz Jevanđelja po Luki, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički govori o jednostavnom, ali presudnom koraku koji otvara vrata Božje milosti i vodi čoveka od pada ka oproštaju, radosti i večnom životu.
Reči jednog od najvećih duhovnika 20. veka podsećaju da nijedan greh nije jači od Božijeg milosrđa i da svaki čovek može pronaći put ka pokajanju i svetosti.
Prvi srpski vladika u Americi, koga danas proslavljamo kao svetitelja, objasnio je da telesne nevolje nisu slučajnost, već prilika za pokajanje, duhovni rast i otkrivanje unutrašnjih slabosti.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak Svetle sedmice razotkriva se smisao stradanja kroz sliku tela koje biva srušeno, ali ustaje snažnije, noseći poruku o neuništivosti vere i pobedi života nad smrću.
Pouka sveštenika objašnjava kako izgovorene reči imaju poseban značaj i zašto ostaju u upotrebi sve do Spasovdana, četrdeset dana nakon Vaskrsa
Mnogi, u trenucima krize, veruju da plaćaju cenu za ono što nisu učinili, ali jasna poruka iz crkvenog učenja razbija tu dilemu i vraća fokus na ličnu veru, krštenje i odgovornost pred Bogom.
Pravoslavna tradicija uči da čovek svojim delima učestvuje u večnosti.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
Od dolaska svetinje iz manastira Vatoped do litije i poklonjenja u Hramu Svetog Save - poznat je raspored događaja, kao i način na koji će vernici moći da priđu i dobiju blagoslov tokom njenog višednevnog boravka u prestonici.
Sezonska biljka iz šumskih predela, cenjena u pravoslavnoj tradiciji zbog snažnog dejstva na imunitet i prirodnog balansa koji uspostavlja nakon bogate praznične ishrane.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak Svetle sedmice donosi tumačenje događaja u kojem Hristos, prema hrišćanskom predanju, silazi u ad i donosi preokret koji se odnosi na čitavo čovečanstvo.
