Svaki susret sa drugim čovekom prilika je da pokažemo kakvi smo u dubini duše.
U vremenu koje nas svakodnevno rastrže između prolaznog i večnog, čovek često zaboravi da je njegov boravak na zemlji samo jedan deo puta, a ne njegovo konačno odredište.
Svet u kome živimo nudi mnogo toga što opija i odvlači pažnju – brige, nadmetanja, želje, pohlepu, ali i trenutke radosti, susrete i ljubav. Ipak, u pravoslavnom duhu, čovek je pozvan da se ne vezuje isključivo za ono što je prolazno, već da sve meri merom večnosti.
Sveti oci nas podsećaju da je ovaj život dar, ali i ispit. Nije nam dat da bismo ga potrošili u ispraznim težnjama, već da bismo kroz njega sazrevali, učili se pokajanju, milosrđu i smirenju.
Svaki susret sa drugim čovekom prilika je da pokažemo kakvi smo u dubini duše. Svaka nepravda koju prećutimo ili učinimo, svaka teška reč, svaka gordost, ostavlja trag – ne samo u drugima, već i u nama.
Pravoslavno predanje uči da je čovek putnik. Kao što gost u tuđoj kući treba da pazi na svoje ponašanje, da ne naruši mir domaćina i da iza sebe ne ostavi nered, tako je i hrišćanin pozvan da u ovom svetu živi odgovorno, sa svešću da ništa nije zauvek njegovo.
Sve što imamo, zdravlje, imetak, položaj, dato nam je na upravljanje, a ne u trajno vlasništvo.
Zato su dela važnija od reči, a pokajanje dragocenije od opravdavanja.
Onaj ko razume da je život prolazan, drugačije gleda na uvrede i nepravde. Ne uzvraća zlom na zlo, jer zna da pravda Božija nadilazi svaku ljudsku presudu. Ne gomila bogatstvo kao da će zauvek ostati, jer zna da sa sobom može poneti samo ono što je učinio iz ljubavi.
U tom duhu, opomena protojereja Nikolaja Gurjanova snažno odzvanja u srcu svakog vernika:
"Na kraju krajeva, mi smo sada u gostima, a onda ćemo svi otići kući. Ali samo, dragi moji, muke će nas zadesiti kod kuće, ako smo u gostima učinili nešto loše".
Duhovno iskustvo Crkve kroz vekove svedoči da Bog ne gleda samo na delo, već na nameru i stanje srca.
Nije dovoljno misliti dobro, potrebno je činiti dobro.
Učenje svetitelja kroz vekove svedoči da se duhovni život ne gradi naglo i spektakularno, već postepeno, kroz male, ali istrajne korake.
Nije vera odsustvo bola, već pouzdanje da bol ima smisao.
Svetac podseća šta treba da sačuvamo u srcu kada od Gospoda tražimo utehu, pomoć i odgovor.
Otvoreno je ispovedio da veruje u Hrista i ostao nepokolebljiv pred pretnjama i mukama.
Obraćajući se roditeljima i prosvetnim radnicima, mitropolit crnogorsko-primorski istakao odgovornost odraslih i značaj vrednosti koje se deci usađuju od najranijeg uzrasta.
Vreme koje čovek dobrovoljno posveti crkvi dobija dublji smisao.
On primećuje promenu, prepoznaje bol i pokušava da pomogne čak i onda kada druga osoba nema snage da zatraži pomoć.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Pravoslavna vera uči da je pokajanje put povratka Bogu i da čovek ne treba da veruje da je njegov greh veći od Božje milosti.
Ruski svetitelj je objasnio kako mala slabost čoveka može koštati spasenja.
Tumačeći završnu poruku iz Jevanđelja po Luki, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički govori o jednostavnom, ali presudnom koraku koji otvara vrata Božje milosti i vodi čoveka od pada ka oproštaju, radosti i večnom životu.
Reči jednog od najvećih duhovnika 20. veka podsećaju da nijedan greh nije jači od Božijeg milosrđa i da svaki čovek može pronaći put ka pokajanju i svetosti.
Svetac podseća šta treba da sačuvamo u srcu kada od Gospoda tražimo utehu, pomoć i odgovor.
Vreme koje čovek dobrovoljno posveti crkvi dobija dublji smisao.
On primećuje promenu, prepoznaje bol i pokušava da pomogne čak i onda kada druga osoba nema snage da zatraži pomoć.
Da li treba tražiti blagoslov pri svakom susretu, kako se obratiti kada ne znate ime sveštenika i šta učiniti kada sretnete episkopa, odgovori su jednostavniji nego što se često misli.
On primećuje promenu, prepoznaje bol i pokušava da pomogne čak i onda kada druga osoba nema snage da zatraži pomoć.
Verni narod okupio se u porti novobeogradskog hrama, gde je patrijarh Porfirije uputio snažne poruke o veri, smirenju, radosti, pokajanju i miru, a bogat program okupio je i brojne izvođače duhovne i etno muzike.
Pravoslavna vera uči da je pokajanje put povratka Bogu i da čovek ne treba da veruje da je njegov greh veći od Božje milosti.
Mnogi ljudi dolazili su mu tražeći pomoć, a svetac je svoju slavu pripisivao Bogu, a ne sebi.
Na praznik Uspenja Presvete Bogorodice u drevnoj svetinji služena je sveta liturgija, a nakon pričešća usledili su praznični litijski ophod i osvećenje slavskih darova.
Bez komplikovanih koraka i namirnica koje morate posebno da kupujete, ovaj mekani kolač priprema se brzo, a završni dodir daju šećer u prahu i mirisna korica pomorandže.
U besedi za ponedeljak 14. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ovo nije samo slika budućeg raja, već tajna povezana sa dolaskom Hrista.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
