Na predavanju u Šidu sveštenik SPC govorio je o poreklu ovog pokreta među vernicima, ulozi Svetog vladike Nikolaja u njegovom ocrkovljenju i značaju posta i molitve kao temelja duhovnog života u Crkvi.
U gostoprimnici crkve Prenosa moštiju Svetog oca Nikolaja u Šidu održano je predavanje na temu "Post, molitva i bogomoljački pokret vladike Nikolaja". Ovom duhovnom sabranju prisustvovao je veliki broj vernika, a predavanje je održao protojerej-stavrofor Branko Ćurčin uz blagoslov vladike sremskog Vasilija.
Otac Branko je na početku okupljene upoznao sa istorijskim okolnostima u kojima je nastao bogomoljački pokret.
Kako je nastao pokret koji je menjao duhovni život vernika
Iako je formalno formiran krajem druge decenije 20. veka, koreni pokreta sežu u sredinu 19. stoleća, kada su se počele formirati prve zajednice pobožnih hrišćana sa željom da dublje proučavaju reč Božju sadržanu u Svetom pismu.
Prve takve zajednice nastajale su u Vojvodini, a vremenom su se proširile i na druge krajeve srpskih zemalja. Iako je njihova prvobitna namera bila iskreno blagočestiva, vremenom se pojavila bojazan da bi ovakav način okupljanja mogao skrenuti u sektaško tumačenje hrišćanstva i udaljiti vernike od pune crkvene zajednice, sabrane oko Tela i Krvi Spasitelja Hrista. Zbog toga je Crkva nastojala da delovanje bogomoljačkog pokreta bude pod budnim nadzorom parohijskih sveštenika i nadležnih episkopa.
Vladika Nikolaj - stub očuvanja pravoslavnog duha
Presudan doprinos ocrkovljenju bogomoljačkog pokreta dao je Sveti vladika Nikolaj Velimirović. Njegov duhovni autoritet pomogao je da se unutar pokreta očuva pravoslavni duh i crkveni život. Upravo zahvaljujući njegovom zalaganju, bogomoljački pokret dobio je jasniji oblik kroz statut čija su pravila svi članovi bili dužni da poštuju.
Foto: SPC
Protojerej-stavrofor Branko Ćurčin
Radi učvršćivanja crkvenog jedinstva i jačanja duhovnog života, vladika Nikolaj sazivao je crkveno-narodne sabore. Na tim okupljanjima čuvano je jedinstvo Crkve, ali i podsticano duhovno uzrastanje vernog naroda. Duh i pravila pokreta, kako je predavač istakao, posebno lepo izražava pesma „Pomozi nam, višnji Bože…“, koja je vremenom postala svojevrsna himna bogomoljačkog pokreta.
Od vernika okupljenih u bogomoljačkom pokretu očekivalo se da žive punim hrišćanskim životom u Gospodu Hristu, polažući svu nadu i uzdanje u Božju milost i pomoć. Posebno mesto u tom duhovnom životu zauzimali su post i molitva. Kroz ove podvige vernici su Bogu prinosili svoj mali, ali iskreni dar.
Post i molitva: nasleđe koje traje kroz vekove
Sveštenik Branko Ćurčin je naglasio da su post i molitva uvek bili temelj duhovnog života Crkve. Oni nisu pripadali samo jednom vremenu ili pokretu, već su kroz sve epohe predstavljali nasušnu potrebu hrišćana. Zato se i od vernika 21. stoleća očekuje da sleduju primer svojih svetih predaka i da ljubav prema Bogu potvrđuju životom obeleženim postom i molitvom.
Otac Branko je istakao i da je važno pravilno razumeti trud i podvig članova bogomoljačkog pokreta. Njihov život treba posmatrati kao primer revnosti i vernosti Crkvi, ali se treba čuvati površnih sudova koji bi njihov način života olako označili kao zilotski ili fanatičan.
Prema njegovim rečima, bogomoljački pokret decenijama je imao značajnu ulogu u životu Crkve. Njegovi članovi aktivno su doprinosili crkvenoj zajednici, a iz mnogih porodica koje su pripadale ovom pokretu potekli su brojni sveštenici i monasi. Zbog toga se od svakog vernika očekuje da u skladu sa svojim mogućnostima i snagama prinese Bogu sopstveni trud i duhovni podvig.
Na kraju predavanja verni narod Božji, zajedno sa svojim sveštenicima, zapojao je dobro poznate stihove himne bogomoljačkog pokreta, moleći Gospoda da ih učvrsti na utabanim stazama kojima su hodili naši sveti preci.
Stojičević kaže da se iza kulisa geopolitičkih pritisaka odvija se hibridna operacija Zapada usmerena na potkopavanje Srpske i Ruske crkve — kroz medije, univerzitete i politiku gradi se mreža uticaja koja menja lice pravoslavlja.
Božićno pojanje u dvorani „Lisinski“ najavljeno je kao praznični susret vere i muzike, ali se ubrzo otkrilo da iza događaja stoji projekat vezan za obnovu tzv. Hrvatske pravoslavne crkve – ideje koja ponovo otvara pitanje sudbine Srba, Crkve i istorijskog pamćenja.
U trenucima najtežih životnih iskušenja i porodičnih tragedija, princeza Ileana od Rumunije pronašla je nadu i utehu među srpskim monasima i sveštenstvom u Americi.
Jedan od najvećih grčkih pravoslavnih duhovnika 20. veka objasnio je zašto se prava bitka ne vodi pred ljudima, već u unutrašnjem izboru između gordosti i skromnosti.
Protojerej Srpske pravoslavne crkve poznat kao Father Vlad, iz sopstvene borbe stvorio je program za roditelje koji se suočavaju sa dijagnozama, iscrpljenošću i strahom, nudeći im oslonac kada deluje da izlaza nema.
Marko Princ, član parohije napadnutog Sabornog hrama, tvrdi da se iza razbijenog vitraža ne krije samo nasilje na ulici, već i nevidljivi sukob koji deli ljude, gradove i vere i koji, kako kaže, ima svoju jasnu duhovnu logiku.
Bogosluženje mitropolit crnogorsko-primorskog u Baru još jednom je potvrdilo snagu zajedničke molitve, značaj pokloništva i trajno mesto ovog svetitelja u životu pravoslavnih vernika
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U besedi za ponedeljak sedmice mitara i fariseja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto toliko lako boravimo po tuđim prostorima, a tako teško silazimo u sopstvenu dubinu.
U besedi za 31. petak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća kako predanost, molitva i veličanje Boga mogu učiniti svaki trenutak života svetim i ispunjenim Božjom milošću.
Od Svetog Jovana Kronštatskog do Starca Emilijana – saznajte zašto ni najveći svetitelji nisu mogli uvek prosuditi ljudska srca i kako čistota duše otvara pogled na istinsku prirodu ljudi.
Na dan kada se liturgijski sećamo prenosa moštiju vladike Nikolaja Velimirovića u otadžbinu, njegov Lelić postao je prestonica duhovne sabornosti – u molitvenom jedinstvu naroda i arhijereja iz svih krajeva sveta.
Bogosluženje mitropolit crnogorsko-primorskog u Baru još jednom je potvrdilo snagu zajedničke molitve, značaj pokloništva i trajno mesto ovog svetitelja u životu pravoslavnih vernika
U prisustvu predstavnika Srbije i Ambasade Rusije, kao i arhijereja Srpske pravoslavne crkve, svečanost u Novom Sadu prerastao je diplomatski protokol i dobio snažnu duhovnu i simboličku dimenziju kroz poruke o veri i jedinstvu.
U Starom Generalštabu obeležen Dan Vojske Srbije uz poruke o državnosti, tradiciji i nasleđu Drugog srpskog ustanka, uz prisustvo državnih i verskih i velikodostojnika.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Nije svako davanje blagosloveno - svete knjige otkrivaju u kojim trenucima podrška može da oslabi čoveka, produbi probleme ili udalji od odgovornosti i zašto je razboritost jednako važna kao i dobra namera
Crkva svetog Marka u Užicu otkriva slojeve prošlosti - od izgubljene brvnare i burnih istorijskih preokreta, do neobičnog zvonika, vrednih ikona i živog liturgijskog života koji traje bez prekida.
Od osnovnih sastojaka bez jaja i mleka, ova posna pogača spaja karamelizovani luk i kim u mekano, mirisno testo koje je jednostavno za pripremu, a dovoljno posebno da se pamti i u danima posta na ulju.
