Na predavanju u Šidu sveštenik SPC govorio je o poreklu ovog pokreta među vernicima, ulozi Svetog vladike Nikolaja u njegovom ocrkovljenju i značaju posta i molitve kao temelja duhovnog života u Crkvi.
U gostoprimnici crkve Prenosa moštiju Svetog oca Nikolaja u Šidu održano je predavanje na temu "Post, molitva i bogomoljački pokret vladike Nikolaja". Ovom duhovnom sabranju prisustvovao je veliki broj vernika, a predavanje je održao protojerej-stavrofor Branko Ćurčin uz blagoslov vladike sremskog Vasilija.
Otac Branko je na početku okupljene upoznao sa istorijskim okolnostima u kojima je nastao bogomoljački pokret.
Kako je nastao pokret koji je menjao duhovni život vernika
Iako je formalno formiran krajem druge decenije 20. veka, koreni pokreta sežu u sredinu 19. stoleća, kada su se počele formirati prve zajednice pobožnih hrišćana sa željom da dublje proučavaju reč Božju sadržanu u Svetom pismu.
Prve takve zajednice nastajale su u Vojvodini, a vremenom su se proširile i na druge krajeve srpskih zemalja. Iako je njihova prvobitna namera bila iskreno blagočestiva, vremenom se pojavila bojazan da bi ovakav način okupljanja mogao skrenuti u sektaško tumačenje hrišćanstva i udaljiti vernike od pune crkvene zajednice, sabrane oko Tela i Krvi Spasitelja Hrista. Zbog toga je Crkva nastojala da delovanje bogomoljačkog pokreta bude pod budnim nadzorom parohijskih sveštenika i nadležnih episkopa.
Vladika Nikolaj - stub očuvanja pravoslavnog duha
Presudan doprinos ocrkovljenju bogomoljačkog pokreta dao je Sveti vladika Nikolaj Velimirović. Njegov duhovni autoritet pomogao je da se unutar pokreta očuva pravoslavni duh i crkveni život. Upravo zahvaljujući njegovom zalaganju, bogomoljački pokret dobio je jasniji oblik kroz statut čija su pravila svi članovi bili dužni da poštuju.
Foto: SPC
Protojerej-stavrofor Branko Ćurčin
Radi učvršćivanja crkvenog jedinstva i jačanja duhovnog života, vladika Nikolaj sazivao je crkveno-narodne sabore. Na tim okupljanjima čuvano je jedinstvo Crkve, ali i podsticano duhovno uzrastanje vernog naroda. Duh i pravila pokreta, kako je predavač istakao, posebno lepo izražava pesma „Pomozi nam, višnji Bože…“, koja je vremenom postala svojevrsna himna bogomoljačkog pokreta.
Od vernika okupljenih u bogomoljačkom pokretu očekivalo se da žive punim hrišćanskim životom u Gospodu Hristu, polažući svu nadu i uzdanje u Božju milost i pomoć. Posebno mesto u tom duhovnom životu zauzimali su post i molitva. Kroz ove podvige vernici su Bogu prinosili svoj mali, ali iskreni dar.
Post i molitva: nasleđe koje traje kroz vekove
Sveštenik Branko Ćurčin je naglasio da su post i molitva uvek bili temelj duhovnog života Crkve. Oni nisu pripadali samo jednom vremenu ili pokretu, već su kroz sve epohe predstavljali nasušnu potrebu hrišćana. Zato se i od vernika 21. stoleća očekuje da sleduju primer svojih svetih predaka i da ljubav prema Bogu potvrđuju životom obeleženim postom i molitvom.
Otac Branko je istakao i da je važno pravilno razumeti trud i podvig članova bogomoljačkog pokreta. Njihov život treba posmatrati kao primer revnosti i vernosti Crkvi, ali se treba čuvati površnih sudova koji bi njihov način života olako označili kao zilotski ili fanatičan.
Prema njegovim rečima, bogomoljački pokret decenijama je imao značajnu ulogu u životu Crkve. Njegovi članovi aktivno su doprinosili crkvenoj zajednici, a iz mnogih porodica koje su pripadale ovom pokretu potekli su brojni sveštenici i monasi. Zbog toga se od svakog vernika očekuje da u skladu sa svojim mogućnostima i snagama prinese Bogu sopstveni trud i duhovni podvig.
Na kraju predavanja verni narod Božji, zajedno sa svojim sveštenicima, zapojao je dobro poznate stihove himne bogomoljačkog pokreta, moleći Gospoda da ih učvrsti na utabanim stazama kojima su hodili naši sveti preci.
Stojičević kaže da se iza kulisa geopolitičkih pritisaka odvija se hibridna operacija Zapada usmerena na potkopavanje Srpske i Ruske crkve — kroz medije, univerzitete i politiku gradi se mreža uticaja koja menja lice pravoslavlja.
Božićno pojanje u dvorani „Lisinski“ najavljeno je kao praznični susret vere i muzike, ali se ubrzo otkrilo da iza događaja stoji projekat vezan za obnovu tzv. Hrvatske pravoslavne crkve – ideje koja ponovo otvara pitanje sudbine Srba, Crkve i istorijskog pamćenja.
U trenucima najtežih životnih iskušenja i porodičnih tragedija, princeza Ileana od Rumunije pronašla je nadu i utehu među srpskim monasima i sveštenstvom u Americi.
Veliki svetitelj našeg vremena objasnio je kako čovek može da sačuva čistotu duše i onda kada se susretne sa tuđom zavišću, nepravdom i lošim postupcima.
Tumačeći reči apostola Petra, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o poslušnosti i smirenomudriju kao temeljima života u kome nema ni nasilja ni podela.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu velikomučenicu Efimiju po starom, dok se po novom kalendaru slavi Sveta mučenica Hristina. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Šarbela, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Pozivajući se na reči Svetog pisma, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da se čovek koji se raduje padu drugoga ne udaljava samo od bližnjeg već i od ljubavi koju Bog očekuje od svakog svog stvorenja.
U besedi za ponedeljak sedmice mitara i fariseja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto toliko lako boravimo po tuđim prostorima, a tako teško silazimo u sopstvenu dubinu.
U besedi za 31. petak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća kako predanost, molitva i veličanje Boga mogu učiniti svaki trenutak života svetim i ispunjenim Božjom milošću.
Od Svetog Jovana Kronštatskog do Starca Emilijana – saznajte zašto ni najveći svetitelji nisu mogli uvek prosuditi ljudska srca i kako čistota duše otvara pogled na istinsku prirodu ljudi.
Mitropolit nemački Grigorije, koji je u vreme dolaska monaha Makarija u Tvrdoš bio episkop zahumsko-hercegovački i primorski, uputio je reči sećanja povodom upokojenja dugogodišnjeg sabrata ove hercegovačke svetinje.
Otac Makarije je 2000. godine pristupio bratstvu drevne hercegovačke svetinje i više od dve i po decenije proveo u molitvi, poslušanju i tihom služenju Bogu, noseći sa verom dugo i teško životno iskušenje bolesti.
Policija sumnjiči 29-godišnjeg muškarca za krađu iz Sabornog hrama Svete Trojice, a pažnju javnosti privukao je snimak na kojem se vidi njegova navodna ravnodušnost dok zna da ga neko snima.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Otac Makarije je 2000. godine pristupio bratstvu drevne hercegovačke svetinje i više od dve i po decenije proveo u molitvi, poslušanju i tihom služenju Bogu, noseći sa verom dugo i teško životno iskušenje bolesti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
