Od Svetog Jovana Kronštatskog do Starca Emilijana – saznajte zašto ni najveći svetitelji nisu mogli uvek prosuditi ljudska srca i kako čistota duše otvara pogled na istinsku prirodu ljudi.
U svakodnevnom životu često pokušavamo da sudimo o ljudima: da li su iskreni ili lukavi, dobri ili zli. Međutim, zavaravaju sami sebe oni koji sa samopouzdanjem tvrde da dobro poznaju ljude i zato ne dozvoljavaju da budu prevareni. Ko može znati kakav duh deluje u svakom čoveku? Često mislimo da ljude možemo potpuno razumeti, ali pravoslavno iskustvo nas uči da je istinsko raspoznavanje ljudskih duša mnogo dublje od spoljašnjeg utiska. Čovek koji misli da poznaje sve oko sebe lako može ostati u zabludi – jer samo Bog poznaje tajne srca.
Duhovni život otkriva ljudsku narav onima koji se sami trude da budu pravedni. Čovek telesni ne može razumeti blagoslov i radost koju duša doživljava kroz molitvu i vežbu vrline. On vidi samo zemaljske užitke i smatra da su budući duhovni blagoslovi iluzija. Duhovni čovek, međutim, iskustveno poznaje blagoslov koji oseća pravedna duša, jer njegovo srce već sada naslućuje Buduće Blaženstvo - govorio je Sveti Jovan Kronštatski.
On je podsećao i na to da duhovna čistoća srca omogućava razaznavanje greha i zla:
- Beli peškir se veoma lako zaprlja, dok na crnoj odeći, kada se zaprlja, mrlje nisu vidljive. Isto je i sa dušom. Čista duša, koja je izbeljena pokajanjem, odmah shvata kada joj se približava greh, dok druga, koja živi u grehu, ne shvata kako grehovi dolaze jedan za drugim i nadvladavaju je.
No, ni svetost ne znači da ćemo moći razumeti sve ljude ili njihove postupke:
- Ne otvaraj usta i srce svakome; od hiljadu ljudi, samo jedan će te razumeti - upozoravao je Sveti Serafim Sarovski
Čak i veliki svetitelji su ponekad grešili u prosuđivanju ljudi.
- Nije naša krivica što ne možemo prepoznati lukavstvo nekog čoveka. Samo Bog poznaje tajne srca ljudi. Njegove nam zapovesti kažu da otvaramo svoja srca s očinskom ljubavlju prema svima koji nam dolaze - isticao je Sveti Nikolaj Ohridski i Žički.
I najjednostavniji znakovi mogu biti dokaz istinskog ljudskog srca. Ponekad život pokazuje istinu kroz neobične načine:
- Pas me razume, ljudi ne - govorio je Sveti Gavrilo Gruzijski
A ava Ilija je govorio:
- Video sam nekoga kako stavlja posudu vina pod pazuh. I da bih osramotio demone, da je to bila obmana a ne stvarnost, rekoh bratu: –Ustani i podigni mi to.– Kada je podigao svoj ogrtač, pokazalo se da ispod pazuha nije bilo ničega. Ovo sam naveo da pokažem: čak i kada vidite ili čujete nešto svojim očima, ne poverujte odmah. Još više, budite pažljivi prema mislima, razmišljanjima i namerama, znajući da demoni to sade u dušu da je iskrivljuju, da misli ono što joj šteti i da udalje um od naših grehova i od Boga.
Na kraju, svetitelji nas uče da je istinsko raspoznavanje ljudi moguće samo kroz duhovni život i čistotu srca:
- Čovek može razumeti nekoga ko je u nižem duhovnom stanju. Ali ne može razumeti onoga ko je u višem duhovnom stanju od njega - uči nas Sveti Jefrem Katoonik
- Tri stvari ne mogu razumeti: 1) Veru bez dogme, 2) Hrišćanstvo van Crkve i 3) Hrišćanstvo bez asketizma - upozorava Sveti Sofronije Eseksi
- Kada imam čisto srce i zajedništvo s Bogom, tada bivam obdaren milošću i mogu videti i srce drugog. Razumem da je taj neko obdaren, dok drugi nosi u sebi lukavost, misli i grehe. Vidim čak i njegovo detinjstvo, rođenje. Sve se ogleda u ogledalu mog srca. To je dar, duhovni, koji prima čist čovek - uči nas Starac Emilijan.
Iako se na prvi pogled činimo sposobnim da sudimo o ljudima, svetitelji nas uče da samo kroz čistotu srca, molitvu i duhovni život možemo približno raspoznati pravu prirodu čoveka. Istinska mudrost nije u brzom prosuđivanju, već u strpljivosti, duhovnoj osetljivosti i otvaranju srca s ljubavlju prema svima. U svetu prepunom površnih procena, ovo je lekcija koja nas poziva na istinsku introspektivnu mudrost.
U svojoj besedi za 16. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički razotkriva zamku lakih užitaka i kako grešni biraju put koji miluje slabosti, dok težina Hristove istine odbija mnoge.
Od Svetog Jovana Kronštatskog do Starca Emilijana – saznajte zašto ni najveći svetitelji nisu mogli uvek prosuditi ljudska srca i kako čistota duše otvara pogled na istinsku prirodu ljudi.
K njima su dovodili bolesnike radi iscelenja.
Vernici su se sabrali u crkvi Svetih Joakima i Ane kako bi proslavili krsnu slavu, dok je patrijarh istakao prisustvo Božje blagosti i čuda u svakodnevnom životu.
U redovima za pričešže čekalo se više od sat vremena, vernici su dobili blagoslov i poruku igumana Dimitrija da je Tumane postalo duhovna bašta u vremenu smutnje i otuđenosti.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Veliki otac pustinje još pre 17 vekova upozorio je da će istina biti proglašavana ludošću, a laž mudrošću – njegova poruka nije bila zastrašivanje, već vapaj da se čovek vrati veri i Hristovoj istini dok nije kasno.
Veliki pravoslavni duhovnik iz 19. veka podseća da vera u Boga i borba za pravednu stvar donose pobedu čak i onda kada sve izgleda beznadežno.
Poruke koje šaljemo mogu izlečiti srce bližnjeg, dok oštre reči poput mača ranjavaju i onoga ko ih izgovori. Veliki duhovni autoriteti pravoslavlja nas uče kako da promišljeno biramo reči i sačuvamo čistotu srca.
Tradicija pravoslavne crkve pridaje poseban značaj duhovnoj dimenziji početka nove godine, a kroz reči svetitelja, i drevnih i savremenih, možemo crpeti dragocene pouke.
U svojoj besedi za 16. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički razotkriva zamku lakih užitaka i kako grešni biraju put koji miluje slabosti, dok težina Hristove istine odbija mnoge.
Mnoge sudbine ostaju večita opomena da se ništa ne može sakriti niti izbeći pred licem Božje pravde.
Njihova prisutnost nije upadljiva, ali je neizbrisiva.
Pravoslavlje na prijateljstvo ne gleda kao na prolaznu emociju, već kao na duboku duhovnu vezu.
Vernici su se sabrali u crkvi Svetih Joakima i Ane kako bi proslavili krsnu slavu, dok je patrijarh istakao prisustvo Božje blagosti i čuda u svakodnevnom životu.
U redovima za pričešže čekalo se više od sat vremena, vernici su dobili blagoslov i poruku igumana Dimitrija da je Tumane postalo duhovna bašta u vremenu smutnje i otuđenosti.
U Vrtu časti na Povlenu, vladika Isihije i akademik Matija Bećković otkrili su skulpturu Svetog Vladike Nikolaja, simbol nade i jedinstva srpskog naroda u teškim vremenima.
Jutro na Svetoj gori bilo je ispunjeno neobičnim podrhtavanjem zemlje koje je potreslo manastire i probudilo srca monaha.
Jutro na Svetoj gori bilo je ispunjeno neobičnim podrhtavanjem zemlje koje je potreslo manastire i probudilo srca monaha.
Pravoslavlje na prijateljstvo ne gleda kao na prolaznu emociju, već kao na duboku duhovnu vezu.
Negativne pomisli donose teskobu i slabost, dok čiste misli vode do zdravlja i spokoja. Trojica velikih duhovnika – otac Tadej, sveti Ignjatije i starac Pajsije – otkrivaju kako da nadziremo ono što oblikuje našu dušu.
