Poruka ruskog svetitelja suzbija naviku koja guši nadu i otkriva kako da se padovi pretvore u početak, a ne u kraj puta.
Postoji jedna uporna navika koja razara čoveka iznutra, neumoljivo samoprekorevanje. U svakodnevici koja zahteva brzinu, uspeh i nepogrešivost, ljudi sve češće postaju sopstveni najstroži sudije. Greška više nije prilika za učenje, već povod za unutrašnji obračun bez milosti. U tom začaranom krugu, gde nada lako ustupa mesto obeshrabrenju, jedna pouka Sveti Jovan Kronštatski nudi smer koji ne zvuči kao osuda, već kao oslobađanje.
- Ne grdi sebe za svaki pogrešan korak, kao da si svoj neprijatelj, to opterećuje tvoju dušu i gasi nadu. Daj sebi vremena da prepoznaš svoje greške. Zamoli Boga za pomoć: Bože, daj mi dobru misao da razumem svoje greške i mudrost da ih ne ponovim - govorio je Sveti Jovan Kronštatski.
U rečima svetitelja nema opravdavanja slabosti, ali nema ni hladne strogosti koja čoveka lomi. Naprotiv, otvara se prostor za trezveno sagledavanje sopstvenih postupaka, bez očaja koji paralizuje. Greška se ne negira, ali se ne pretvara ni u presudu bez prava na pomilovanje. Pravoslavno iskustvo ne poznaje duhovni rast kroz samouništenje, već kroz pokajanje koje podiže. A pokajanje, kako su učili sveti, nije stalno vraćanje na sopstvene padove, već kretanje napred uz svest o njima. Čovek koji sebi ostavi prostor da razume, a ne samo da osuđuje, već je načinio prvi korak ka unutrašnjem miru.
Dela svetih apostola, začalo 20 (8,26-39)
26. A anđeo Gospodnji reče Filipu govoreći: „Ustani i idi prema jugu na put koji silazi od Jerusalima u Gazu; on je pust." 27. I ustavši pođe. I gle, čovek Etiopljanin, uškopljenik, vlastelin Kandakije carice etiopske, što beše nad svima njenim riznicama, koji beše došao u Jerusalim kao poklonik, 28. pa se vraćaše, i sedeći na kolima svojim čitaše proroka Isaiju. 29. A Duh reče Filipu: „Pristupi i prilepi se tim kolima.
30. A Filip pritrčavši, ču ga gde čita proroka Isaiju, i reče: „Da li razumeš to što čitaš?" 31. „Kako bih mogao ako me ko ne uputi?" I umoli Filipa da se popne i sedne sa njim. 32. A mesto iz Pisma koje čitaše beše ovo: „Kao ovca na zaklanje odvede se, i kao jagnje nemo pred onim koji ga striže, tako ne otvara usta svojih. 33. U njegovom poniženju ukide se sud njegov. A rod njegov ko će iskazati? Jer se uzima sa zemlje život njegov." 34. Onda uškopljenik odgovori i reče Filipu: „Molim te, za koga ovo govori prorok? Za sebe ili za nekoga drugoga?"
35. A Filip otvorivši usta svoja, i počevši od Pisma ovoga, propovedi mu jevanđelje o Isusu. 36. Kako pak iđahu putem, dođoše na neku vodu, i reče uškopljenik: „Evo vode, šta me sprečava da se krstim?" 37. A Filip mu reče: „Ako veruješ od svega srca, može." A on odgovarajući reče: „Verujem da je Isus Hristos Sin Božiji." 38. I zapovedi da stanu kola, i siđoše oba u vodu, i Filip i uškopljenik, i krsti ga. 39. A kad iziđoše iz vode, Duh Sveti pade na uškopljenika, a anđeo Gospodnji uze Filipa, i više ga ne vide uškopljenik, nego otide putem svojim radujući se.
Jevanđelje po Jovanu, 22. zač. (6,40-44)
40. „A ovo je volja Oca koji me posla, da svaki koji vidi Sina i veruje u njega ima život večni; i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan.“ 41. Tada gunđahu Judejci na njega što reče: „Ja sam hleb koji siđe s neba“, 42. i govorahu: „Nije li ovo Isus, sin Josifov, kome mi znamo oca i mater? Kako, dakle, on govori: 'S neba sam sišao?'“ 43. A Isus im odgovori i reče: „Ne gunđajte među sobom. 44. Niko ne može doći meni ako ga ne privuče Otac koji me posla; i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan.
Ruski svetitelj je objasnio kako mala slabost čoveka može koštati spasenja.
U jednoj kratkoj pouci otkriva se duhovni zakon po kojem se čovek ne oslobađa života, već unutrašnjeg nemira, i u kome se radost i iskušenje drugačije "ponašaju" pred zahvalnim srcem.
U kratkom savetu svetogorski podvižnik objasnio je kako jedan naizgled običan trenutak prolaska pored bolnice postaje ogledalo našeg odnosa prema patnji, zahvalnosti i sopstvenoj savesti.
U vremenu sve češće ravnodušnosti i pucanja porodičnih i društvenih veza, jedna misao sa Svete gore otkriva mehanizam koji tiho razgrađuje ljubav, pripadnost i odgovornost – od doma do otadžbine.
Pouka velikog svetogorskog duhovnika otkriva da životinje, prema pravoslavnom učenju, ne reaguju samo na čovekove postupke, već osećaju ljubav, blagost i ono što čovek nosi duboko u sebi.
Zbog toga što nije želela da se odrekne vere u Hrista, Svete Marine odrekao se i rođeni otac.
Mala Sofija boluje od malignog limfoma, a njen otac zahvalio je svima koji su stali uz njih. Iako je novac za lečenje obezbeđen, pred devojčicom je još jedna velika borba.
Šta donosi zakon koji uvodi nove mehanizme upravljanja kulturnim dobrima i zašto su u fokusu Atos, njegovi drevni manastiri, rukopisi i neprocenjive riznice.
Više od jednog veka zaboravljen letak iz manastirske apoteke opisuje napitak od koke i kole, čiji sastav podseća na recept iz kojeg je kasnije nastala Koka-kola, otvarajući veliku istorijsku misteriju.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Pouka ruskog svetitelja govori o načinu na koji čovek može da se suoči sa strahovima, iskušenjima i mislima koje mu oduzimaju spokoj
Dok upiremo prstom u bližnje zbog rana koje bole, veliki ruski svetitelj razotkriva neprijatnu istinu - gde počinje i pad i spasenje.
Veliki ruski svetitelj objašnjava da predanjem svojih briga Bogu, molitve iz srca mogu doneti promenu u životima drugih, ali i unutrašnji mir nama samima.
Reči ruskog svetitelja nude neočekivano jednostavan odgovor onima koje pritiskaju misli, nemir i osećaj da im je duša postala tesna.
Pouka velikog svetogorskog duhovnika otkriva da životinje, prema pravoslavnom učenju, ne reaguju samo na čovekove postupke, već osećaju ljubav, blagost i ono što čovek nosi duboko u sebi.
Mala Sofija boluje od malignog limfoma, a njen otac zahvalio je svima koji su stali uz njih. Iako je novac za lečenje obezbeđen, pred devojčicom je još jedna velika borba.
Šta donosi zakon koji uvodi nove mehanizme upravljanja kulturnim dobrima i zašto su u fokusu Atos, njegovi drevni manastiri, rukopisi i neprocenjive riznice.
Otac Hrizostom je naglasio da temelj svakodnevne molitve treba da budu reči kojima čovek traži Božiju milost, oproštaj grehova i spasenje, kako za sebe, tako i za svoje bližnje.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
Eparhija raško-prizrenska navodi da aktivnosti kod svetinje nisu prethodno najavljene Crkvi i upozorava da obim radova prevazilazi uobičajeno održavanje puta.
Jednostavan obrok za post na vodi priprema se od sastojaka koje gotovo svi imaju kod kuće, a retko se pojavljuje na savremenim kulinarskim sajtovima.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
