Poruka ruskog svetitelja suzbija naviku koja guši nadu i otkriva kako da se padovi pretvore u početak, a ne u kraj puta.
Postoji jedna uporna navika koja razara čoveka iznutra, neumoljivo samoprekorevanje. U svakodnevici koja zahteva brzinu, uspeh i nepogrešivost, ljudi sve češće postaju sopstveni najstroži sudije. Greška više nije prilika za učenje, već povod za unutrašnji obračun bez milosti. U tom začaranom krugu, gde nada lako ustupa mesto obeshrabrenju, jedna pouka Sveti Jovan Kronštatski nudi smer koji ne zvuči kao osuda, već kao oslobađanje.
- Ne grdi sebe za svaki pogrešan korak, kao da si svoj neprijatelj, to opterećuje tvoju dušu i gasi nadu. Daj sebi vremena da prepoznaš svoje greške. Zamoli Boga za pomoć: Bože, daj mi dobru misao da razumem svoje greške i mudrost da ih ne ponovim - govorio je Sveti Jovan Kronštatski.
U rečima svetitelja nema opravdavanja slabosti, ali nema ni hladne strogosti koja čoveka lomi. Naprotiv, otvara se prostor za trezveno sagledavanje sopstvenih postupaka, bez očaja koji paralizuje. Greška se ne negira, ali se ne pretvara ni u presudu bez prava na pomilovanje. Pravoslavno iskustvo ne poznaje duhovni rast kroz samouništenje, već kroz pokajanje koje podiže. A pokajanje, kako su učili sveti, nije stalno vraćanje na sopstvene padove, već kretanje napred uz svest o njima. Čovek koji sebi ostavi prostor da razume, a ne samo da osuđuje, već je načinio prvi korak ka unutrašnjem miru.
Dela svetih apostola, začalo 20 (8,26-39)
26. A anđeo Gospodnji reče Filipu govoreći: „Ustani i idi prema jugu na put koji silazi od Jerusalima u Gazu; on je pust." 27. I ustavši pođe. I gle, čovek Etiopljanin, uškopljenik, vlastelin Kandakije carice etiopske, što beše nad svima njenim riznicama, koji beše došao u Jerusalim kao poklonik, 28. pa se vraćaše, i sedeći na kolima svojim čitaše proroka Isaiju. 29. A Duh reče Filipu: „Pristupi i prilepi se tim kolima.
30. A Filip pritrčavši, ču ga gde čita proroka Isaiju, i reče: „Da li razumeš to što čitaš?" 31. „Kako bih mogao ako me ko ne uputi?" I umoli Filipa da se popne i sedne sa njim. 32. A mesto iz Pisma koje čitaše beše ovo: „Kao ovca na zaklanje odvede se, i kao jagnje nemo pred onim koji ga striže, tako ne otvara usta svojih. 33. U njegovom poniženju ukide se sud njegov. A rod njegov ko će iskazati? Jer se uzima sa zemlje život njegov." 34. Onda uškopljenik odgovori i reče Filipu: „Molim te, za koga ovo govori prorok? Za sebe ili za nekoga drugoga?"
35. A Filip otvorivši usta svoja, i počevši od Pisma ovoga, propovedi mu jevanđelje o Isusu. 36. Kako pak iđahu putem, dođoše na neku vodu, i reče uškopljenik: „Evo vode, šta me sprečava da se krstim?" 37. A Filip mu reče: „Ako veruješ od svega srca, može." A on odgovarajući reče: „Verujem da je Isus Hristos Sin Božiji." 38. I zapovedi da stanu kola, i siđoše oba u vodu, i Filip i uškopljenik, i krsti ga. 39. A kad iziđoše iz vode, Duh Sveti pade na uškopljenika, a anđeo Gospodnji uze Filipa, i više ga ne vide uškopljenik, nego otide putem svojim radujući se.
Jevanđelje po Jovanu, 22. zač. (6,40-44)
40. „A ovo je volja Oca koji me posla, da svaki koji vidi Sina i veruje u njega ima život večni; i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan.“ 41. Tada gunđahu Judejci na njega što reče: „Ja sam hleb koji siđe s neba“, 42. i govorahu: „Nije li ovo Isus, sin Josifov, kome mi znamo oca i mater? Kako, dakle, on govori: 'S neba sam sišao?'“ 43. A Isus im odgovori i reče: „Ne gunđajte među sobom. 44. Niko ne može doći meni ako ga ne privuče Otac koji me posla; i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan.
Ruski svetitelj je objasnio kako mala slabost čoveka može koštati spasenja.
U jednoj kratkoj pouci otkriva se duhovni zakon po kojem se čovek ne oslobađa života, već unutrašnjeg nemira, i u kome se radost i iskušenje drugačije "ponašaju" pred zahvalnim srcem.
U kratkom savetu svetogorski podvižnik objasnio je kako jedan naizgled običan trenutak prolaska pored bolnice postaje ogledalo našeg odnosa prema patnji, zahvalnosti i sopstvenoj savesti.
U vremenu sve češće ravnodušnosti i pucanja porodičnih i društvenih veza, jedna misao sa Svete gore otkriva mehanizam koji tiho razgrađuje ljubav, pripadnost i odgovornost – od doma do otadžbine.
Poruka ruskog svetitelja suzbija naviku koja guši nadu i otkriva kako da se padovi pretvore u početak, a ne u kraj puta.
Na gubilište sa Simeonom bilo je izvedeno još 1000 hrišćana.
Od dovratnika do vitrine, neke navike u rasporedu svetinja potiču iz pogrešnih tumačenja, a prema učenju Crkve, mesto koje im dajemo otkriva koliko razumemo njihovu pravu ulogu u svakodnevnom životu.
Dok je javnost gledala glamur, iza zatvorenih vrata vodila se tiha borba za starateljstvo, pravo na izbor i detinjstvo oslobođeno uticaja kontroverzne verske organizacije kojoj je bivši suprug glumice Kejti Holms ostao veran.
Gotovo četiri decenije otac Slobodan bio je oslonac parohijanima, predvodio sveštenstvo kao arhijerejski namesnik i ostavio snažan trag u crkvenom životu.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Dok upiremo prstom u bližnje zbog rana koje bole, veliki ruski svetitelj razotkriva neprijatnu istinu - gde počinje i pad i spasenje.
Veliki ruski svetitelj objašnjava da predanjem svojih briga Bogu, molitve iz srca mogu doneti promenu u životima drugih, ali i unutrašnji mir nama samima.
Reči ruskog svetitelja nude neočekivano jednostavan odgovor onima koje pritiskaju misli, nemir i osećaj da im je duša postala tesna.
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
Od dovratnika do vitrine, neke navike u rasporedu svetinja potiču iz pogrešnih tumačenja, a prema učenju Crkve, mesto koje im dajemo otkriva koliko razumemo njihovu pravu ulogu u svakodnevnom životu.
Dok je javnost gledala glamur, iza zatvorenih vrata vodila se tiha borba za starateljstvo, pravo na izbor i detinjstvo oslobođeno uticaja kontroverzne verske organizacije kojoj je bivši suprug glumice Kejti Holms ostao veran.
Od listića palme se priprema čaj po posebnom receptu.
Čovek opterećen sopstvenim padovima i pogrešnim izborima često oseća nemoć da se vrati na pravi put.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Čovek opterećen sopstvenim padovima i pogrešnim izborima često oseća nemoć da se vrati na pravi put.
Desert iz hercegovačkog kraja nastaje spajanjem voćnog namaza, brašna i vode, zatim se kratko peče i preliva toplim šećernim sirupom, čime dobija prepoznatljivu tamnu aromu.
Iako većina jevrejskih autoriteta smatra da je pirsing ušiju prihvatljiv, pitanje postaje znatno složenije kada su u pitanju drugi delovi tela.
